INTERVJU, Mirjana Čizmarov: Moramo da budemo ponosni na vazduhoplovstvo u Srbiji

Dok Srbija čeka izveštaj Evropske komisije o ispunjenosti uslova za prelazak u naredni tranzicioni period u primeni ECAA sporazuma, koji podrazumeva uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije veruju da je naša zemlja ispunila sve uslove za ulazak u narednu fazu predviđenu tim sporazumom

ECAA sporazum ima za cilj širenje zajedničkog vazduhoplovnog područja na prostor jugoistočne Evrope radi potpune integracije u jedinstveno evropsko tržište u ovoj oblasti. Njegovu osnovu čini slobodan pristup tržištu, sloboda osnivanja preduzeća, jednaki uslovi konkurencije i zajednička pravila u oblastima vazduhoplovne sigurnosti, bezbednosti, upravljanja vazdušnim saobraćajem, socijalnih uslova i zaštite životne sredine. Predviđeno je da svaka država potpisnica tokom dve tranzicione faze uvrsti sve propise u svoj nacionalni pravni sistem.

Srbija se još uvek nalazi u prvom tranzicionom periodu u primeni ECAA sporazuma, koji je potpisala 2006. godine, a tri godine kasnije ratifikovala u Skupštini. Nakon što je ekspertski tim Evropske komisije, u periodu od 11. do 13. decembra, procenjivao primenu evropske regulative u oblasti civilnog vazduhoplovstva u našoj državi, direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije Mirjana Čizmarov kaže da je zadovoljna postignutim rezultatima i objašnjava šta taj sporazum donosi Srbiji.

- Evropska komisija je došla da proveri da li smo ispunili sve uslove za ulazak u drugu tranzicionu fazu predviđenu ECAA sporazumom, koji je stupio na snagu 1. decembra 2017. godine. On podrazumeva primenu zajedničkih pravila o vazduhoplovnom području za zemlje potpisnice, u smislu primene evropskih standarda u toj oblasti. Evropska komisija je kod nas već bila 2011. godine, kada smo imali jednu procenu, a sada smo ih sami pozvali jer smatramo da je Srbija dostigla potreban nivo usaglašenosti sa evropskom regulativom u oblasti vazdušnog saobraćaja.

Uostalom, naša zemlja ima poštovanja vrednu tradiciju u ovoj oblasti. Kralj Petar je 1913. godine potpisao Uredbu o spravama koje se kreću po vazduhu, a Srbija je tada bila treća ili četvrta zemlja u svetu koja je donela takvu regulativu. Čak je ni Amerikanci nisu imali.

Sada je delegacija Evropske komisije procenila da smo zaista napravili veliki iskorak u primeni regulative i ovaj izveštaj će, prema njihovim reakcijama, biti veoma dobar. Prednost ulaska u tranzicionu fazu jeste uspostavljanje jednakih uslova koji će omogućiti svim vazduhoplovnim subjektima da na isti način, pod jednakim uslovima, participiraju na tržištu Evrope. Želim da istaknem da Direktorat u obavljanju poverenih poslova ima odličnu saradnju i podršku Vlade Srbije, kao i resornog Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture - ističe Mirjana Čizmarov.

Osim predstavnika Direktorata civilnog vazduhoplovstva, u proceni ispunjenosti uslova su učestvovali i predstavnici Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva pravde, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, Aerodroma „Nikola Tesla" Beograd, „Er Srbije" i SMATSA.

Predstojeća godina značajna je i zbog toga što će Srbija predsedavati Stalnom komisijom Evropske agencije za bezbednost vazdušne plovidbe - Eurocontrol, sa sedištem u Briselu. Rukovođenje Srbije najvišim telom ove organizacije, koja okuplja 41 članicu, omogućiće našoj državi da na bolji način artikuliše svoje potrebe i zahteve u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Takođe, na mesto potpredsednice privremenog saveta Eurocontrola, koji predstavlja neku vrsta upravnog odbora te organizacije, po drugi put je izabrana direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Mirjana Čizmarov.

„Najevropljanin"
Povodom nagrade „Najevropljanin" za 2016. godinu, koju je dobila za dostignuća u oblasti evropskih integracija, direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Mirjana Čizmarov kaže da to predstavlja krunu njenog dosadašnjeg zalaganja za kvalitetniji život građana Srbije.
- Evropske integracije su deo moje poslovne svakodnevnice od 2002. godine i, kad se osvrnem na tih 15 godina, imam osećaj pionirske uloge, koja je uspela da mi donese najbolji mogući spoj emotivnog i racionalnog u poslovima koje sam obavljala. Ponosna sam što sam tokom svih ovih godina, kao i danas, deo tima koji jasno trasira evropski put Srbije. Kroz ministarstva, Privrednu komoru i Direktorat radim na usklađivanju regulative, standarda, svega onoga što bi, u saradnji sa evropskom zajednicom, našim građanima omogućilo bolji život. Ova nagrada je potvrda svega onoga za šta sam se kroz svoj životni vek zalagala.

Poslednjim izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju u Srbiji, po uzoru na američki vazduhoplovni sistem, propisano je da direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva može da donosi podzakonske propise, dok resorno ministarstvo daje samo potvrdu o njihovoj ustavnosti i zakonitosti. To je doprinelo bržem usvajanju evropske regulative u oblasti vazduhoplovstva, a s obzirom na to da ovaj proces bar jednom godišnje proveravaju relevantne evropske institucije, „bezbednost vazdušnog saobraćaja u Srbiji je na visokom nivou i naša zemlja prednjači u tom segmentu".

- Moramo da budemo ponosni na vazduhoplovstvo u Srbiji. Mogu slobodno da kažem da smo mi, što se tiče primene standarda i evropske regulative, u Evropskoj uniji odavno. To potvrđuju i godišnje kontrole Evropske komisije, kao i Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA), koja tromesečno proverava primenu regulative i ispunjenost bezbednosnih uslova u vazduhoplovstvu. Prema poslednjem izveštaju koji su nam poslali, ispunjenost primene standarda bila je sto odsto. Takođe, Direktorat nastoji da evropsku regulativu približi i malim aeroklubovima i pojedincima u Srbiji koji imaju veze s vazduhoplovstvom. Od 2014. godine, kada smo ustanovili da neki vazduhoplovni subjekti na teritoriji države nemaju potreban nivo znanja u oblasti bezbednosti, organizujemo seminare po gradovima širom Srbije. Primetili smo da je odziv izuzetno visok jer to Direktorat ranije nije radio. Ima preko 20 aeroklubova koji rade na lokalnom nivou, i njima znači takav vid edukacije - objašnjava Čizmarov.

U saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom odbrane, s kojima Direktorat ima zaključene sporazume, tokom ove godine održane su dve vežbe traganja i spasavanja u punom opsegu. S obzirom na to da zemljama u regionu nedostaju prekogranični sporazumi kojima se reguliše postupanje u slučaju avionskih nesreća, odnosno pitanje nadležnosti i načina učestvovanja u akciji spasavanja, Direktorat je inicirao jednu vrstu regionalne saradnje u toj oblasti.

- Direktorat je bio inicijator da se organizuje regionalna konferencija u oblasti traganja i spasavanja, na kojoj je učestvovalo 12 zemalja potpisnica memoranduma o razumevanju. U saradnji sa Organizacijom međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (IKAO) i Eurocontrolom, napravili smo nešto čime treba da se ponosimo. Konferencija, kojom je predsedavala Srbija, prerasla je u regionalni komitet za traganje i spasavanje. Nadamo se da će ova naša inicijativa, prva takva na Starom kontinentu, biti prepoznata za neki širi oblik organizovanja na nivou Evrope. Trenutno u ovoj oblasti imamo dobru saradnju sa Italijom. Srbija je članica COSPAS-SARSAT, organizacije čiji je zadatak praćenje vazduhoplova putem satelita. Mi nemamo satelitske prijemnike tako da od Italijana dobijamo pravovremene informacije pomoću kojih možemo da lociramo bilo koji vazduhoplov u nevolji - objašnjava Čizmarov.

Nedavno otvoreni Klinički centar u Nišu dobio je od Direktorata civilnog vazduhoplovstva donaciju u visini od 15 miliona dinara za izgradnju modernog helidroma za prihvat i otpremu povređenih, budući da sada postoji samo jedan u zemlji, i to u okviru Vojno-medicinske akademije u Beogradu. Direktorat je pomogao i Kliničkom centru u Beogradu tako što je obezbedio nabavku sanitetskog vozila s najsavremenijim dijagnostičko-tehničkim uređajima i opremom, koje treba da doprinese brzom i efikasnom zbrinjavanju pacijenata.

- Osim osnovne regulatorne i nadzorne delatnosti, Direktorat radi na stalnom unapređenju bezbednosti vazdušnog saobraćaja, što se ogleda pre svega kroz saradnju s Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom zdravlja. Mi smo od 2014. godine do danas, po raznim osnovama, u cilju podizanja nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, shodno Zakonu o vazdušnom saobraćaju, uplatili u budžet Republike Srbije oko 604 miliona dinara. Dogovorili smo se s Ministarstvom odbrane da uložimo novac u modernizaciju helidroma na Vojno-medicinskoj akademiji, koji je u funkciji, ali u zapuštenom stanju. Plan je da se na tom delu napravi prijemna zgrada gde bi se bolesnicima odmah pružila nega i odakle bi bili transportovani na dalje zbrinjavanje. Predviđena je donacija u visini od 25 miliona dinara za izgradnju te prateće infrastrukture - najavljuje Čizmarov.