INTERVJU, SEKULIĆ: Restitucija civilizacijsko pitanje

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju Srbije za Ekspres otkriva dokle se stiglo sa tim procesom, kome je vraćena oduzeta imovina, kako je restitucija obavljena u komšiluku, kao i da li su potrebne promene zakona za efikasno i pravedno vraćanje oduzete imovine.

EKSPRES: Ko ima pravo na vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje?

- U skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima bivši vlasnik odnosno njegovi zakonski naslednici ukoliko on više nije u životu, zatim strano fizičko lice pod posebnim uslovima, zadužbine i neka pravna lica koja su svoju nekadašnju imovinu vratila na osnovu teretnog posla.

EKSPRES: Da li se još primaju zahtevi za povraćaj imovine?

- Po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, rok za podnošenje zahteva istekao je dana 03.03.2014. godine. Napominjemo da rok za podnošenje zahteva za restituciju od dve godine, koliko je to iznosilo u našoj zemlji, predstavlja najduži rok u uporednom pravu.

EKSPRES: Kako su to uradile komšije?

- U Hrvatskoj je 1996. godine donet Zakon o naknadi za imovinu oduzetu za vrijeme jugoslavenske komunističke vladavine, objavljen u službenom glasilu Republike Hrvatske "Narodne novine", br. 92/1996, a potom je više puta izmenjen. U Hrvatskoj se imovina vraćala u naturi, u akcijama i udelima trgovačkih društava, kao i u novcu i obveznicama, dok su titulari prava na restituciju raniji vlasnici – fizička i pravna lica i njihovi pravni sledbenici (uz određene uslove za pravna lica). Novčano obeštećenje, po hrvatskom Zakonu, ograničeno je najviše do pola miliona evra po ranijem vlasniku, a isplaćuje se u jednakim polugodišnjim obrocima u roku od 20 godina počevši od 1. januara 2000. godine.

-U Sloveniji je 1991. godine donet Zakon o denacionalizaciji, koji je objavljen u službenom glasilu "Uradni list" Republike Slovenije, broj 27/1991, koji je takođe više puta menjan i korigovan odlukama Ustavnog suda Slovenije. Slovenački Zakon daje prednost vraćanju imovine u naturi, a ako se imovina ne može vratiti na taj način, ranijem vlasniku se na ime naknade može dati druga imovina (naturalna supstitucija), hartije od vrednosti ili novčano obeštećenje (monetarna restitucija). Generalni obveznik je država, a korisnici prava na restituciju su bivši vlasnici i njihovi pravni sledbenici, i to: fizička lica, pravna lica (uz posebne uslove) kao i crkve i druge verske zajednice, njihove ustanove i redovi koji su vreme stupanja na snagu ovog zakona delovali na teritoriji Republike Slovenije. Novčana naknada isplaćuje se u vidu državnih obveznica koje su naplative u jednakim polugodišnjim ratama u narednih 20 godina sa 6% kamate.

EKSPRES: Kako komentarišete tezu – da će komunizam biti završen, kada bude izvršena restitucija u potpunosti ?

- Budući da je period komunizma u Srbiji odnosno staroj Jugoslaviji obeležilo, pored ostalog, i flagrantno kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava, i to prava na imovinu, svakako smatramo da će okončanje procesa restitucije (barem delimično) predstavljati ispravljanje nepravde koju je režim sprovodio od 40-ih do 60-ih godina prošlog veka. Stoga proces restitucije predstavlja suočavanje sa samim sobom i sa sopstvenom prošlošću, sa autokratijom vlasti i degradacijom ljudskih sloboda i imovinskih prava. Restitucija ne treba da predstavlja samo golo pravno i ekonomsko pitanje, već nešto čime se definitivno uvodi nova filozofija privatne svojine, čija će zaštita do okončanja procesa restitucije, i dalje biti više deklarativna nego konstitutivna.

EKSPRES: Da li su za završetak tog procesa potrebne promene važećeg Zakona o resituciji ?

- Agencija se od početka rada suočila sa različitim problemima u primeni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, te smatramo da je poželjno i potrebno menjati Zakon u skladu sa potrebama prakse.