IT poslovi dižu Srbiju

IT poslovi dižu Srbiju

Shutterstock


Nije nikakva novost da Srbija već godinama uspešno posluje u IT sektoru. Ti poslovi odavno već ne svode se na proizvodnju zanimljivih video igrica, nego na ozbiljne poslove koji IT sektor u našoj zemlji po izvornim rezultatima stavljaju na prvo mesto.

“U 2019. dosegao je cifru od 1,3 milijarde evra, premašio je poljoprivredu i mašinsku industriju. Vlada Srbije pomno prati napredak AT poslova u Srbiji, zbog toga je izdvojila više od 100 miliona evra koje će investirati u infrastrukturu u IT, za njegovo unapređivanje i razvoj startap kompanija, kao i u unapređenje i razvoj tehničkih i tehnoloških fakulteta“, rekla je premijerka Ana Brnabić krajem 2019. godine.

Da se država počela ozbiljno baviti IT sektorom svedoči i Milan Dobrijević iz Ministarstva za trgovinu, turizam i moderne tehnologije. On je izjavio krajem 2019. da u Srbiji trenutno uspešno posluje 2.349 IT firmi, a trenutna vrednost IT tržišta u Srbiji je 539,5 miliona evra. Dobrijević dodaje da su plate programera u Srbiji od 700 do 3.200 evra, ali na tržištu rada nedostaje skoro 40.000 programera. Koliko je tražnja urgentna svedoči podatak da neke kompanije po tri puta raspisuju konkurs za iskusne programere, kaže Dobrijević.

Shutterstock

Shutterstock

Na temu kako izgleda poslovanje unutar samog IT sektora, kakva mu je budućnost i da li Srbija ima dovoljno obrazovanog kadra, razgovarali smo sa Mihailom Milojevićem, osnivačem firme „CodeIT“, softverske i digitalne agencija sa sedištem u Beogradu, fokusirane na praćenje novih trendova u oblasti dizajna i developmenta. „CodeIT“ se bavi razvojem mobilnih aplikacija, softvera, veb-sajtova i posluje kako na domaćem tako i na stranom tržištu.

“U IT sektoru ima mnogo posla i velika je potreba za kadrovima. Samim tim što postoji velika potreba za stručnim kadrom, oni koji zaista vrede, znaju i imaju iskustva i mogu da biraju gde će da rade. Takođe, postoji veliki broj ljudi koji prelaze iz raznih sfera poslovanja u IT, odnosno prekvalifikuju se. Međutim, kod većine se sam put prekvalifikacije svodi ili na samostalno učenje ili plaćanje određenog kursa ili škole. Ono što je predrasuda jeste da ukoliko završe neki od kurseva, ljudi očekuju plate koje su iznad proseka u drugim delatnostima. To je varka. Mislim da je situacija kada govorimo o IT sektoru malo ulepšana u odnosu na ono kako zaista izgleda”, kaže Milojević.

Na pitanje koliko je poslodavcima teško da dođu do kvalitetnog kadra s obzirom na to da pojedine analize pokazuju da potražnja za kadrovima na tržištu premašuje ponudu, Milojević ističe da je dosta teško i objašnjava zašto.

„Ukoliko pričamo o oformljenom programeru ili nekom drugom zaposlenom, koji iza sebe ima određeno iskustvo, jako je teško doći do takvog profila. Mislim da na tržištu ne postoji neko ko je dobar a nema posao. Naravno, postoji jako mnogo ljudi koji su frilenseri pa tehnički nisu nigde zaposleni… Ukoliko se ne varam, postoji podatak da je Srbija četvrta zemlja u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika. Smatram da je kvalitetnog radnika jako teško naći. Ono što je takođe jedan od problema jeste što se jako puno vremena utroši na selekciju kandidata i ukoliko na kraju dana ne budete dovoljno brzi kada je reč o povratnoj informaciji, mnogi će pronaći posao čak i u toku vaše selekcije. Nama se to dešavalo. Jednostavno se desi da jedna firma bude brža od druge i da zaposli određenog kandidata“, smatra Milojević, a potom otkriva svoje planove za budućnost koji bi mogli da reše taj problem.

„Planiramo da se preusmerimo i ka edukaciji. Želimo da kroz IT edukaciju stvaramo nove kadrove. Kadrova nema dovoljno i oni koji su prepušteni sami sebi jako im je teško da dođu do prve prakse. Naše iskustvo govori da ukoliko se firma posveti kandidatu i pruži mu određeno mentorstvo, on će u 90 odsto slučajeva ostati tu i da radi.“

Shutterstock

Shutterstock

Pre nego što je osnovao „CodeIT“, Milojević je bio i na drugoj strani, odnosno radio je u korporaciji. Njegovo iskustvo je tako da rad u korporaciji, odnosno IT firmi sa sobom nosi određene prednosti, ali i mane i da se sve svodi na to šta pojedincu više odgovara.

„Moj put je bio malo drugačiji i počeo sam u korporaciji. Generalno mislim da ni korporacija ni firma nisu za svakoga, odnosno da obe imaju i prednosti i mane. Ono što je prednost korporacije jeste da apsolutno postoji sistem po kojem sve funkcioniše. Međutim, samo napredovanje i sam način razvoja u sistemu može u nekim slučajevima čoveka da guši ukoliko poseduje određenu slobodu i želju da nešto promeni i inovira. U tim slučajevima je teško da se njegove ideje implementiraju. Svaki veliki sistem je i spor, odnosno nije agilan. Ali isto tako korporacija ne može da funkcioniše bez sistema. Meni je lično smetalo to što je sve dosta sporo funkcionisalo. Određena ograničenja kojih sam morao da se držim su me gušila i nisu mi dozvoljavala da iskažem svoju kreativnost. Sa druge strane, u maloj firmi svedok ste svega što se dešava. Tvoja ideja može dosta glasno da se čuje, možeš da učestvuješ direktno u svemu. Pitaš se i možeš brzo da napreduješ. Tako da mislim da se sve na kraju svodi na to kome šta leži.“

Milojević se takođe osvrnuo i na to kako je Covid kriza uticala na IT sektor, ali i na nivo IT pismenosti našeg društva.

„Mislim da će ova Covid kriza tek otvoriti nove vidike običnom stanovništvu koliko je digitalizacija važna. Mislim da ni ljudi u IT sektoru nisu svesni šta se preko noći dogodilo. Došli smo u situaciju da se na primer u Turskoj hrana iz restorana naručuje dan ranije preko aplikacije. Mnogo je primera koji pokazuju kako je ova kriza uticala pre svega na ponašanje ljudi i kako je naterala ljude da se preko noći digitalizuju. Takođe, smatram da naše tržište i dalje nije na zavidnom nivou IT pismenosti i da nas u narednim godinama čekaju velike promene“, zaključuje Milojević.

Sa tvrdnjom koja se čuje među IT bratstvom u Srbiji, koja računa da u našoj zemlji u IT sektoru radi više od 60.000 programera, te da su većina frilenseri, komunicira i uverenje Predraga Spasojevića, koji u tekstu objavljenom nedavno na portalu Linkodin kaže da bi IT poslovi u Srbiji 2030. mogli da ostvare izvoz od 20 milijardi evra godišnje. Spasojević je osnivač CEO kompanije koja već izvesno vreme uspešno posluje.

Povezane vesti – Intervju Slobodan Vukosavić: Ko će vladati svetom, ljudi ili mašine?

Prošla 2019. bila je berićetna, rast izvoza skočio je za 30 procenata u odnosu na 2018, dosegao je skoro 1,4 milijarde evra. Taj potencijal je tu, potrajaće i dalje će rasti. To je realno… Ali, programeri se po svaku cenu moraju zadržati, jer oni su ti koji mogu ostvariti godišnji rast od 30 odsto. Softver se još uvek ne može sam napraviti. Ne raste IT u Srbiji zato što smo lepi i neponovljivi, nego što imamo dovoljno radne snage koja radi po korektnim cenama i vrhunskog je kvaliteta.

Svi sagovornici „Ekspresa“ potenciraju činjenicu da IT sektor unosi u zemlju mnogo više nego što to pokazuje zvanična statistika. Reč je o frilenserima o kojima priča Mihailo Milojević, da smo četvrti u svetu u odnosu na broj stanovnika. “Ako rade za uspešne zapadne firme sa stalnim uposlenjem, njihova godišnja bruto primanja su najverovatnije oko 100.000 evra”, kaže profesor ET fakulteta Slobodan Vukosavić.

Dr Borislav Agapijev, koji je krajem devedesetih doktorirao u SAD na temu novih tehnologija, i koji je među prvima u Beogradu osnovao dve IT firme (jednu je prodao), kaže da svi barataju brojkom od 60.000 programera.

„Verujem, a i logično je da će ta brojka rapidno rasti, s obzirom na značajan broj fakulteta koji godišnje izbacuju osposobljene mlade ljude za ove poslove. Pomenimo Računarski fakultet, Elektrotehnički fakultet, Prirodno-matematički, Fakultet organizacionih nauka, svi iz Beograda, pa ETF u Novom Sadu i Nišu, Višu elektrotehničku školu u Beogradu… Nije zanemariv ni podatak da se mnogi inženjeri, sa mašinstva ili građevine, prebacuju u programerske poslove radi boljih zarada“, kaže Agapijev.

„Svi ti podaci su mi znani iz poslova u Srbiji, i za mene nije nikakvo čudo da je IT sektor postao glavni izvozni posao u Srbiji, i tek će da bude. Za to je više razloga. Najpre u Srbiji vrhunski programeri zarađuju godišnje i do 50.000 evra, ne samo oni koji rade za moćne strane kompanije. Ima uspešnih i domaćih kompanija. Zbog toga bih savetovao da država bude pažljiva sa ovim sektorom privrede. Bilo bi pogrešno uvlačiti ih u zamršene zakonske propise ili enormno podizati fiskalne obaveze. Jer, valja stvoriti realne uslove da mladi programeri ostanu u Srbiji, oni su potrebni ne samo domaćim kompanijama, potrebni su kao živi dokaz da se isplati raditi u Srbiji”, kaže Agapijev.

Na temu koliko se realnog novca vrti u IT poslovima u Srbiji, Agapijev kaže da je on bitno veći od zvaničnih podataka Vlade Srbije, jer državna administracija ima podatke samo za one programere koji su stalno zaposleni u Srbiji. Dobro je poznato u inostranstvu. Pa shodno tome primenjuje se slična praksa i u Srbiji, zapošljavaju ljude preko tzv. agencija, tj. na paušalne ugovorne poslove. Taj tip angažmana je raširen na Zapadu već decenijama.

„Mnoge od tih programera lično poznajem… Gledajući iz perspektive npr. SAD koje su najbolji primer po širini i dubini informacionih tržišta, tamo je bruto cena srednjeg programera od 150.000 dolara  godišnje pa naviše, sa tim što u velikim centrima kao što su Silicijumska dolina, Njujork, Sijetl, Boston… to ide i više. Naravno zbog ogromnih životnih troškova i opšte gužve u tim centrima. Iz te perspektive vrlo je jasno da su takve firme i te kako spremne da plate recimo 50.000 evra godišnje dobro obrazovanog, profesionalnog i iskusnog stručnjaka u Srbiji. To su ti frilenseri”, zaključuje Agapijev.

Jasno je takođe da se ovaj broj od 60.000 može povećati, to se već događa pošto svi informacioni fakulteti povećavaju godišnji upis. Pored povećanja broja uposlenih u IT sektoru, koji sigurno može preći 100.000, prirodno je očekivati da će se sve više njih baviti sve unosnijim vrstama delatnosti, osim standardnih ispunjavanja najnižih rutinskih poslova. Drugom rečima, oni će osnivati uspešne startapove, istraživačke firme i slične vrste vrhunskih organizacija, gde će prosečan učinak po zaposlenom nastaviti da raste. U SAD vrhunske firme kao što je npr. „Gugl“ imaju prosečan učinak po zaposlenom od više stotina hiljada dolara godišnje. „Gugl“ je 2019. imao više od 160 milijardi dolara bruto prodaje za manje od 100.000 zaposlenih, tvrde sagovornici „Ekspresa“.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar