Koliko im država pomaže
Kako je to biti MAJKA PREDUZETNICA u Srbiji
Od 1. avgusta 2023 i mame preduzetnice dobile su pravo na dve godine odsustva uz naknadu, za rođenje trećeg i svakog sledećeg deteta, a njihovi supružnici pravo da ih “odmene” kad beba – bez obzira koja po redu - napuni tri meseca.
Iako je ovo korak u dobrom smeru, čini se da ima još mnogo posla na tržištu rada kako bi se položaj majki poboljšao.
Pri usvajanju zakona država je, računajući potreban budžet za izjednačavanje mama preduzetnica sa zaposlenim ženama koje rađaju troje i više dece, procenila da se izmene odnose na oko 2.000 preduzetnica, od ukupno više od 101.000 koliko ih ima u Srbiji. Naravno, i za svaku buduću mamu preduzetnicu važiće ova nova pravila.
U julu ove godine usvojene su dugoočekivane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Njima je konačno mamama preduzetnicama omogućeno da dobiju dve godine odsustva za rođenje trećeg i svakog sledećeg deteta i da tokom odsustva primaju naknadu, kao što je to slučaj sa zaposlenim majkama koje rade za poslodavca.
Takođe, očevi beba koje su rodile preduzetnice mogu da koriste odsustvo radi nege deteta, ako majka odluči da se vrati svom poslu kada dete napuni tri meseca, što je ispravljanje još jedne nepravde na tržištu rada.
Izmenjeni propis primenjuje se od 1. avgusta 2023, a psiholog Jasmina Mihnjak, u razgovoru za Infostud ocenjuje da sve te promene dolaze “veoma, veoma kasno”.
"Imamo jako puno oštećenih roditelja i majki koje nemaju pravo na ove izmene. Ovo je sve ispravljanje grešaka koje nisu smele da se dese. Izmene koje se odnose na preduzetnice su išle kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. A zapravo, problem je što njih “kači” još zakona koji nisu dobro urađeni. Problem je i što se nisu sistemski rešili svi problemi koji se tiču majki preduzetnica, nego su donete vrlo male izmene ", kaže Mihnjak.
Ona ističe da će majke preduzetnice i dalje dobijati niže naknade na odsustvu u odnosu na žene koje su u radnom odnosu kod poslodavca.
"Preduzetnice su i ranije imale pravo na naknadu na porodiljskom odstustvu, ali su te naknade bile manje i nije im tekao radni staž - morale su same sebi da plaćaju doprinose (a doprinosi su regulisani drugim zakonom). Sada ih je izmena Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom izjednačila sa majkama koje rade kod poslodavca samo po dve stavke - da imaju pravo na dve godine odsustva u slučaju da rode treće i svako sledeće dete, i da suprug preduzetnice može da preuzme korišćenje odsustva i naknade ukoliko se majka deteta ranije vrati na posao, pojašnjava sagovornica.
Ona podseća da u celoj populaciji očevi retko preuzimaju to pravo. Ali, da je ta mogućnost izuzetno značajna upravo za preduzetnice.
"Jer, za razliku od drugih žena, preduzetnice se češće brže vraćaju na posao. Ako ste frizerka, na primer, mušterija čeka baš vas da se vratite. Ako se bavite konsultantskim uslugama - niko ne može baš vas za zameni. Tako da je odlična izmena zakona što i očevi mogu da koriste ovo pravo i u slučaju kada je majka deteta preduzetnica", dodaje Jasmina Mihnjak.
Biznis ne trpi dugo odsustvo
Kada je reč o dvogodišnjem odsustvu koje joj “sleduje” zbog rađanja trećeg deteta, sagovornica Infostuda smatra da će retko koja preduzetnica da ga koristi.
"To je za njen biznis veliki problem", smatra Mihnjak.
Iako su ovo izmene zakona u dobrom smeru, ona smatra da su - nedovoljne.
"Majka preduzetnica i dalje ima manju naknadu za vreme odsustva od žene koja radi za poslodavca. Majci preduzetnici i dalje ne teče radni staž za vreme tog odsustva zbog porođaja. Majka preduzetnica i dalje nema pravo na trudničko bolovanje, za šta postoji potreba kada postoji neki zdravstveni problem. I tu je država ne podržava", ističe Mihnjak.
Koliko ih ima
Prema podacima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, izmene zakona odnose se na oko 2.000 majki preduzetnica u Srbiji.
“Računica” države oko broja majki preduzetnica koje imaju više od dvoje dece je jasnija kada se pogledaju zvanični statistički podaci o broju novorođene dece u Srbiji, bez obzira na radni status majke.
Naime, u 2022. godini u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rođeno ukupno 62.700 dece, od kojih je 29.006 prvo dete po redu, 21.508 drugo dete po redu. Brojke su nadalje značajno manje, pa je tako lane 8.634 žena u Srbiji rodilo treće dete, 2.376 četvrto, 680 peto dete, 254 majki rodilo je i šesto dete, dok je njih 122 rodilo sedmo dete…
Za isplatu prava na odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost potrebna su sredstva u iznosu od 17 miliona dinara, procenilo je ministarstvo trošak za budžet.
Inače, ukupna sredstva koja su budžetom za 2023. godinu opredeljena za realizaciju svih prava propisanih ovim zakonom (među kojima je i roditeljski dodatak) iznose 87,4 milijarde dinara.
Preduzetnice u Srbiji
Prema podacima Agencije za privredne registre objavljenim povodom Međunarodnog dana žena u martu ove godine, u Srbiji ima ukupno 101.160 žena preduzetnica i 42.799 žena koje u vlasništvu imaju preduzeće ili njegov deo.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na kraju 2022, od ukupno 2,3 miliona zaposlenih na tržištu rada u Srbiji, muškaraca je bilo 1,22 miliona, a žena 1,08 miliona.
Kada je reč o drugim ženama, koje nisu preduzetnice, već rade kod poslodavca, ni njima “ne cvetaju ruže” na tržištu rada.
Sagovornica Infostuda ističe da je jako bitno promeniti Zakon o radu i uskladiti ih sa drugim zakonima.
"Pored mama preduzetnica, u sistemu su neprepoznatljive i mame koje rade na takozvanim PPP ugovorima (o privremenim i povremenim poslovima), ugovoru o delu…"
"Problem je što im se naknada za rad posle porođaja, za vreme odsustva zbog nege deteta, obračunava u odnosu na prosek ostvaren tokom 18 meseci. To nije usklađeno sa Konvencijom o zaštiti materinstva koja kaže da na samu naknadu ne može da utiče period od 12 meseci", upozorava Mihnjak.
Koliko traje porodiljsko, a kolike su naknade
Zakon o radu propisuje da porodiljsko odsustvo majke traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Potom sledi takozvano odsustvo radi nege deteta.
“Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva”, precizira Zakon o radu.
Porodilja, po zakonu, ima pravo na minimalac tokom tri meseca koliko traje porodiljsko odsustvo. Međutim, nakon toga, za vreme trajanja odustva radi nege deteta porodilja može da ima mesečnu naknadu i od svega 1.000 dinara.
Naime, pošto se naknada računa u odnosu na zaradu koje su majke ostvarile tokom 18 meseci koje su prethodile porođaju, koliku tačno će naknadu imati zavisi od toga koliko je radila i koliko je imala plaćenih meseci u tih 18.
Problem i naknade na trudničkom bolovanju
Trudne žene na tržištu rada, koje moraju na bolovanje zbog održavanje trudnoće, često imaju problem sa kašnjenjem naknade u tom periodu, što je još jedan problem, na koji ukazuje psiholog Jasmina Mihnjak.
"Ove naknade znaju da kasne i po tri, četiri meseca", ukazuje ona.
Ne može se, ističe, reći da je to kašnjenje samo do poslodavca.
Štaviše, veći problem imaju trudnice zaposlene u državnim firmama, u odnosu na one koje rade za privatnog poslodavca.
Tako je, prema rečima naše sagovornice, problem na primer u školama, jer uglavnom radi jedan računovođa za više škola i onda se čeka da se sva dokumentacija objedini, što usporava proces podnošenja papira za isplatu trudničke naknade.
Takođe, ako poslodavac isplaćuje platu iz dva dela, mora da isplati prvo sve poreze i doprinose za sve zaposlene, pa tek onda može da podnese dokumentaciju za isplatu trudničke naknade. Ako se pri tome još uđe u sledeći mesec, a rok za isplatu naknade je 30 dana, trudnica već ima dva meseca kašnjenja naknade od RFZO.