KAKO JE FACEBOOK POSTAO NAJVEĆA DRUŠTVENA MREŽA: Mi radimo oni zarađuju

KAKO JE FACEBOOK POSTAO NAJVEĆA DRUŠTVENA MREŽA: Mi radimo oni zarađuju


Paradoksalno, ali 2018. godina, iako poslovno najuspešnija za Facebook, istovremeno je bila i najgora godina za ovu kompaniju. Firma Marka Zakerberga ostvarila je u prošloj godini profit veći od 22 milijarde dolara. Ukupan godišnji prihod bio je skoro 56 milijardi dolara. To je za 16 milijardi dolara više nego 2017. godine. A upravo toliko iznosio je prihod Facebook-a u poslednjem kvartalu 2018. godine.

To, opet, znači da je Fejs dnevno, u proseku tokom prethodne godine, prihodovao skoro 153 miliona dolara. I mada broj korisnika Facebook-a i drugih aplikacija koje poseduje ova kompanija (Instagram, WhatsApp, Facebook Messenger) stagnira, pa čak i opada u Evropi i Severnoj Americi, njihov broj je nikad veći – 2,7 milijardi. Od toga njih 1,67 milijardi su dnevno aktivni – pre svega zahvaljujući širenju Fejsa na druga tržišta, naročito pacifičkog dela
Azije, ali i Afrike.

shutterstock_593204357

Uprkos ovim fantastičnim brojkama, vrednost komapnije na berzi se survala. Cena akcija na Vol stritu je u roku od godinu dana pala za čitavih 34 odsto, sa rekordnih 218 dolara po akciji u julu 2017. godine. Vrednost same komapnije opala je za čak 100 milijardi dolara!

Niz skandala koji su potresali Facebook narušio je njegov ugled i doveo u pitanje na koji način Fejs korsiti lične podatke korisnika. Koliko je to uticalo na poslovanje vidi se i po prihodima u prvom kvartalu ove godine, koji su pali na nivo iz sredine 2016. godine. Možda je upravo zbog toga Facebook počeo da u prvi plan, a na uštrb osnovnog proizvoda, ističe svoje dodatne aplikacije. To je, zapravo i deo Zakerbergove strategije da “isplete” novu, sveobuhvatnu mrežu, tako što će da integriše infratsrukturu WhatsApp-a, Instagram-a i Facebook Messenger-a, pa će korisnici ovih mreža po prvi put moći međusobno da komuniciraju. U kompaniji se nadaju da će ovaj poduhvat biti realizovan najkasnije do početka 2020. godine.
shutterstock_245047450
Kako FB zarađuje

Nema sumnje da je Facebook najveća društvena mreža na svetu. A uz to dolazi i titula vodeće platforme za oglašavanje i marketing u društvenim medijima, koju koristi čak 94 odsto globalnih marketinških kompanija. Najbliži rival Fejsu na tom polju je Alphabet Inc, ali za razliku od njih koji oglašivače povezuju sa potrošačima kroz pretragu ključnih reči, Facebook je primenio drugi recept. Fejs najviše prihoduje kroz ciljane kampanje. A kako se do toga dolazi? Jednostavno. Fejsbuk prikuplja podatke koje mu mi kao svakodnevni korisnici praktično svojevoljno ostavljamo, a potom ih uz pomoć složenih algoritama pakuje i sortira po određenim kriterijumima. Oni pažljivo analiziraju interesovanja ljudi, koje stranice posećuju, gde se zadržavaju najduže, šta pretražuju, i na osnovu toga prave profile korisnika – od pola, uzrasta i prihoda, preko seksualne opredeljenosti, do religijske i političke orijentacije.

Te pakete Fejs potom nudi oglašivačima, koji na osnovu dobijenih podataka tačno znaju ciljnu grupu kojoj se obraćaju. U skladu sa time znaju i šta da im ponude. I za to, naravno, masno plaćaju Facebook-u, koji im je samo pažljivo spakovao podatke i informacije koje ste mu vi besplatno dali. Svi mi, dakle, na neki način radimo za Facebook, ali za to nismo plaćeni.

Upravo je pristup tim podacima koje mi ostavljamo bila i centralna tačka skandala koji je izbio 2018. godine. Tada je obelodanjeno da je Fejsbuk, uz neke opšte podatke o navikama svojih korinsika, velikim multinacionalnim kompanijama „na izvol’te“ stavio i lične podatke svojih korinsika, njihove kontakt informacije, prepiske sa
prijateljima….

shutterstock_1050961571

Među onima koji su imali pristup tim podacima bili su, pored ostalih i Netflix, Altbaba (bivši Yahoo!), Amazon i Microsoft. Uz to, navodno greškom, lični podaci više od 87 miliona korisnika Facebook-a stavljeni su na raspolaganje i firmi za politički konsalting „Kembridž analitika“, koja je na taj način mogla da ciljano „gađa“ korisnike ove mreže tokom kampanje za predsedničke izbore u SAD 2016. godine, kao i za referendum o Bregzitu.

Facebook se, međutim, ne zadržava samo na klasičnom digitalnom oglašavanju, već posao širi i na video kontent. Već sada, naime, video sadržaj na Facebook-u, uključujući i njegovu platformu za žive prenose, je četiri – pet puta gledaniji nego pre godinu dana. A to, dalje, daje mogućnost da se oglašivačima ponudi da vas “gađaju” i svojim video sadržajima.

Kako je počelo

Sve je počelo sa željom grupe prijatelja sa koledža da kreiraju novu platformu sa ciljem da studente sa Harvarda poveže u „onlajn zajednicu“. Bilo je to 2004. godine, a 15 godina kasnije Fejsbuk je jedna od najuticajnijih društvenih mreža na svetu sa više od 2,7 milijardi korisnika.

Kako je društvena mreža stvorena u spavaonicama Harvarda od studentskog trenda prerasla u svetski fenomen bez presedana?
Osnivač Facebooka Mark Zakerberg je još 2003. godine kreirao softver za „Facemash“, sajt koji je omogućavao korisnicima da, poredeći fotografije kolega studenta, odrede ko je „više hot“. Uprava Harvrada zbog toga je kaznila Zakerberga, koji je jedva izbegao izbacivanje sa koledža, ali je njegov program stvorio okvir za ono što će kasnije da
postane Facebook.

shutterstock_1018754935

Na Harvardu je, naime, već postojao onlajn imenik sa fotografijama studenata i nekim informacijama o njima. Nije, međutim postojao objedinjeni imenik za sve studente, što je Zakerbergu dalo ideju da napravi nešto poput toga.

I 4. februara 2004. pojavila se prva verzija, tada nazvana thefacebook.com, koja je bila dostupna samo studentima Harvarda. Kompletna priča o nastanku Facebook-a, međutim, nije baš potpuno jasna, s obzirom da je u nju umešano još nekoliko ljudi sa Harvarda.

Šest dana nakon što je thefacebook.com oživeo, Zakerber i suosnivači Eduard Saverin, Endrju Mekolum, Dastin Moskovic i Kris Hjuz, suočili su se sa optužbama da su celu ideju ukrali od blizanaca Kamerona i Tajlera Vinklvosa i Divija Narendre. Prema njihovim navodima, oni su, zaravo, od Zakerberga tražili da im pomogne u kreiranju društvene mreže za harvardske studente pod imenom “HarvardConnection”. Nakon sudskog procesa koji je
usledio, 2008. godine sva trojica nagodbom su dobili po 1,2 miliona akcija u kompaniji.

Popularnost Facebook-a među studentima na Harvardu toliko je porasla, da je uskoro postao dosutupan i onima sa Stenforda, Jejla i Kolumbije, pre nego što se proširio na ostale koledže. A od 26. septembra 2006. godine svaki korisnik interenta na svetu mogao je da otvori svoj nalog na Facebook-u. Jedini uslov bio je da bude stariji od 13 godina i da ima validnu e-mail adresu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar