Kako najpoznatije evropske destinacije spašavaju svoju turističku sezonu?

"Hrvatska je zemlja Euvropske unije koja najviše zavisi od  turizma ", piše švajcarski dnevnik Neue Zürcher Zeitung navodeći da na prihode od turizma otpada četvrtina hrvatskog BDP-a, ako se uzme u obzir izravne i neizravne prihode. Izravni su prihodi hotela i restorana, a neizravni prihodi dobavljača, objašnjavaju ove novine, dodajući da je u Grčkoj 26 odsto radnika zaposleno u turizmu.

"Ako se pogleda apsolutne brojke, ni jedna zemlja u svetu ne prima toliko gostiju iz inostranstva kao Francuska (89 miliona međunarodnih turista u 2018. godini). I na drugom mestu je jedna evropska zemlja, Španija (83 miliona)." Ako se radi o prihodima od stranih turista u apsolutnim brojkama, zbog ograničenja uvedenih u borbi protiv koronavirusa najviše mogu da izgube Španija (71 milijardi evra u 2019. godini), Francuska (58 milijardi evra), Italija (45 milijardi evra) i Nemačka (37 milijardi evra), navode ove novine, a prenosi Jutranji list.

Španija

Šoanske turističke agencije zgrozila je najava predsednika vlade Pedra Sančeza o obveznoj 14-dnevnom karantinu za strane turiste, piše NZZ. "Dok u drugim sredozemnim zemljama raspravljaju o tomu kako bi trebalo da izgleda otvaranje plaža, vlada želi vanredno stanje i karantin da zadržio do početka jula."

Italija

Italija najavljuje otvaranje granica za strane turiste početkom juna. Turističkoj branši su oni nužno potrebni, posebno oni bogatiji, od kojih ne profitiraju samo hoteli i restorani nego i trgovine odeće, obuće i nakita, piše NZZ dodajući da ipak niko ne očekuje da će stranci uskoro masovno krenuti u Italiju. "Strategija vlade je zato usmerena u prvom redu prema domaćim turistima. Italijani bi trebalo da popune hotele, plaže i kampove. Država će bonovima za odmor subvencionirati odmor Italijanima u Italiji, do 500 evra po domaćinstvu. Ponuda se odnosi na porodice s malim ili srednjim primanjima, koje bi inače ove godine možda odustale od odlaska na odmor. Za program stoji na raspolaganju 2,4 milijarde evra, a to je dovoljno za oko pet milina domaćinstava."

Grčka

"Grčka je u nezahvalnoj situaciji", piše NZZ, a prenosi Deutsche Welle. Iako se s epidemijom izborila uspešnije nego gotovo i jedna druga zemlja u Evropi, OECD računa da će ona imati najveći privredni pad od svih njegovih članica. "I to upravo u ovoj godini u kojoj su se nadali ubrati plodove bolnih reformi poslednjih godina."

Grčka vlada planira da otvori granice stranim turistima 1. jula, "kako bi mogla ugostiti barem deo od 34 miliona turista iz prošle godine. Za domaće stanovništvo su plaže ponovo otvorene od ovog vikenda."

"Vlada u Atini polaže nade u bilateralne sporazume kao prvi korak, kako bi dolazak i pre svega povratak bio omogućen bez obveze karantina. Razgovori se, među ostalim, vode s Izraelom, Austrijom i Bugarskom. Ali presudno je važno da bez problema mogu da doputuju i da se vrate  turisti s glavnih tržišta: Velike Britanije, Rusije i Nemačke."

Francuska

I Francuska se okreće domaćim turistima. Predsednik francuske vlade Edouard Philippe je najavio da će "Francuzi u julu i avgustu moći da provode odmor u Francuskoj", prenosi NZZ. "Pristup plažama je dopušten tek nekoliko dana, a restorani i hoteli su i dalje zatvoreni u celoj zemlji, najmanje još do 2. juna."

Hrvatska

"Hrvatska nije samo unutar EU-a najviše zavisna od prihoda od turizma, u toj jadranskoj zemlji je turizam posebno jako kocentrisan sezonski. 86 odsto svih noćenja potpada na vreme od juna do septembra, a 59 odsot potpada na jul i avgust. Za Hrvatsku je zato posebno važno da barem delimično spasi glavnu sezonu. Na jesen se više ne mogu nadoknaditi letnji manjci"

"Hrvatska ima prednost da se njena glavna tržišta (Nemačka, Austrija, Italija, Slovenija) nalaze na udaljenosti koja se može preći automobilom i ne zavisi od avio saobraćaja. Međutim, ipak ministar turizma Capelli računa s padom prometa do 75 odsto u ovoj godini, 2019. je Hrvatska s gotovo 20 miliona gostiju imala prihod od 12 milijardi evra."