Kako porezi na plastične kese smanjuju zagađenje životne sredine

Studija, koju je predvodila Kimberli L. Oremus sa Univerziteta u Delaveru, obuhvatila je više od 45.000 volonterskih akcija čišćenja širom zemlje i uporedila ih sa lokalnim i državnim zakonima o upotrebi plastičnih kesa donetim između 2017. i 2023. godine.

Rezultati pokazuju da su zajednice koje su uvele takse ili potpune zabrane zabeležile pad broja pronađenih plastičnih kesa tokom čišćenja od 25 do 47 procenata u poređenju sa mestima bez takvih politika. Efekti su bili izraženiji u oblastima sa većim početnim nivoima zagađenja, a posebno su se istakli rezultati u blizini jezera, gde vetrovi i struje dodatno rasprostiru otpad.

Pored smanjenja broja kesa, zabeležen je i pad broja životinja zapletenih u plastični otpad za oko 30 do 37 procenata, što ukazuje na direktnu korist za divlji svet. Studija je koristila bazu podataka TIDES, u kojoj volonteri beleže prikupljeni otpad, omogućavajući istraživačima da prate promene tokom vremena.

Iako potpune zabrane daju snažne rezultate, čak i male takse na kese pri naplati mogu promeniti ponašanje potrošača i smanjiti upotrebu i tanjih i debljih plastičnih kesa. S obzirom na to da neke države zabranjuju lokalnim vlastima da regulišu upotrebu kesa, istraživači naglašavaju važnost državnih politika koje obuhvataju šire teritorije.

Zaključak studije je da jednostavne i univerzalne mere, poput simboličnih taksa ili zabrana, mogu imati značajan uticaj na smanjenje plastičnog otpada u prirodi. Istraživači pozivaju na širenje ovakvih politika i na praćenje njihovih efekata kroz sistematsko prikupljanje podataka da bi se dodatno unapredila zaštita životne sredine.