Kako su svetski mediji regovali na Maskovu želju da kupi Twitter

Najbogatija osoba na svetu izazvala je pometnju prošle nedelje pošto je zaobišla upravni odbor Twittera i stavila ponudu od 43 milijarde dolara direktno deoničarima te društvene mreže, ukazuje Blumberg.

Milijarder je ponudio 54,20 dolara po deonici za društvenu mrežu, što je navelo Twitter da 15. aprila usvoji takozvanu odredbu o "otrovnim pilulama" kako bi Masku ili grupi investitora otežao sticanje deonica u kompaniji preko 15 odsto.

Kupovina je daleko od izvesne, čak i bez odbrambenih taktika odbora kompanije, ocenjuje Blumberg i dodaje da je i Mask 14. aprila rekao da nije siguran da li će zaista moći da preuzme kompaniju, mada je naveo da ima rezervni plan, ne iznoseći detalje.

Ovako su tviteraši reagovali na Maskovu ideju o kupovini Twittera

Haos na mreži

Haos na mreži

Biznis 17.04.2022. 17:10

Ovako su tviteraši reagovali na Maskovu ideju o kupovini Twittera

Protekle dve nedelje, Mask je kroz regulatorne podneske, tvitove i intervju pokazao kako i šta misli o kompaniji Twitter i šta bi uradio ako bi uspešno preuzeo taj društveni medij koji koristi više od 200 miliona ljudi širom sveta, piše Volstrit džurnal.

Samoproglašeni poštovalac "apsolutne slobode govora", ističe list, rekao je da je Twitter "de fakto gradski trg" i da je "veoma važno da postoji besplatna inkluzivna arena za slobodu govora". Takođe je naglasio da bi za njega glavni prioritet bila eliminacija "vojske botova" na Twitteru, koji spamuju naloge i varaju.

Ilon Mask kupio akcije omiljene društvene mreže

Nekako logično

Nekako logično

Biznis 04.04.2022. 15:38

Ilon Mask kupio akcije omiljene društvene mreže

Naglasio je da bi Twitter trebalo da bude oprezniji kada odlučuje hoće li ukloniti tvitove ili trajno zabraniti korisnike. Platforma takođe treba da prati zakone zemalja u kojima pruža usluge, rekao je Mask dodajući da bi Twitter kada unese promene kako bi pojačao ili smanjio doseg tvita, trebalo korisnicima da da uvid u ono što se dogodilo.

U regulatornom podnesku Mask je istakao da želi da se Twitter povuče s berze što bi, kako ističe list, verovatno olakšalo Masku da sprovede željene promene u kompaniji, budući da bi veći deo pritiska deoničara tada nestao.

Mask tek treba da objasni kako će doneti slobodu govora i poverenje javnosti na Twitter pošto je mnoge investitore ostavio u nedoumici oko ozbiljnosti namere preuzimanja jedne od najvažnijih društvenih mreža, piše Fajnenšel tajms.

Iznoseći ponudu od 43 milijarde dolara direktno deoničarima kojima je obećao da će "zavoleti" bogatu premiju koju nudi, Mask je izabrao nekonvencionalan pristup zaobilaženja upravnog odbora. Ponudu je opisao i kao korisnu za čovečanstvo, obećavajući slobodu govora i promenu upravljanja kompanijom.

Ipak, ukazuje londonski list na mišljenja stručnjaka, izlazak u javnost s neprijateljskim pristupom za Twitter bio je "veoma neobičan" potez koji mnogima nije olakšao procenu njegovih pravih namera. Direktori Twittera bili su u poziciji da pokušavaju da procene ne samo da li je cena koju je nudio poštena, već i da li je on uopšte spreman da je plati.

Maskov pokušaj da svoju ponudu umota u zastavu slobode govora takođe je, naglašava Fajnenšel tajms, izazvao skeptičan odgovor mnogih stručnjaka. Maskovu tvrdnju da Twitter potiskuje slobodu govora, mnogi su odbacili kao naivnu tvrdnju koja nije uzela u obzir višegodišnje napore da se iskorene govor mržnje i dezinformacije.

"Ako ne kupim Twitter, imam plan B"

Ilon Mask

Ilon Mask

Biznis 15.04.2022. 14:10

"Ako ne kupim Twitter, imam plan B"

Stručnjaci za bezbednost na društvenim medijima zabrinuti su činjenicom da bi druga velika kompanija mogla da dođe pod kontrolu samo jedne osobe, ukazuje Vašington post, ističući da se iza kontroverze oko Maskove ponude da kupi Twitter krije debata o tome da li tehnološki rukovodioci već imaju previše kontrole nad govorom na mreži.

Ako Mask preuzme kontrolu nad Twitterom, to bi moglo da poveća pritisak na kreatore politike u SAD da regulišu kompanije društvenih medija, rekli su bivši zvaničnici za Vašington post. Stručnjaci ipak smatraju da potpuno nove institucije moraju da zažive u narednoj deceniji kako bi upravljale informacionim prostorima.

List ukazuje i da zagovornici građanskih prava smatraju da bi "objave bez pravila" mogle da naškode ženama, manjinama i svima koji nisu naklonjeni establišmentu.