Kinezi odlaze iz Maribora, a evo ko upravlja aerodromima u regionu

Kineski operator SHS Aviation, koji je upravljao mariborskim aerodorom „Edvard Rusjan“, odlučio je da raskine koncesiju 15. jula.

Ova odluka usledila je nakon što je SHS u januaru objavio da će raskinuti ugovor o upravljanju aerodorom i njegovom razvoju koji je potpisan an 15 godina.

Iako nisu ispunili većinu onoga što su obećali da će da urade, uključujući i transformaciju mariborskog aerodroma u svoejvrstan „hab“ za kineske turiste, SHS je izrazio nezadovojstvo neprestanim odlaganjem slovenačke vlade u donošenju regulacionog plana, koji je trebalo da omogući početak velikog plana reorganizacije aerodroma vrednog 660 miliona evra.

SHS Aviation kupila je preduzeće „Aerodrom Maribor“ koje je upravljalo ovom vazdušnom lukom za sedam miliona evra, uz obavezu plaćanja mesečne koncesione nadoknade od 100.000 evra, što su s teškom mukom uspevali.

Slovenačko ministarstvo infratsrukture saopštilo je da je u potrazi za načinom na koji bi aerodrom nastavio da funkcioniše i posle jula.

Većina evroskih aerodoroma je, inače, i dalje u državnom vlasništvu. Prema podacima koje je je još 2016. godine saopštio Međunarodni aerodromski savet, oko 59 odsto evropskih aerodoroma je u vlasništvu država, što je ipak za 21 odsto manje nego 2010. godine.

U potpuno privatnom vlasništvu nalazi se oko 16 odsto evropskih aerodoroma, a 25 odsto je u nekoj vrsti privatno-javnog partnerstva. Tako su, na primer, države u kojima su aerodromi potpuno u rukama privatnih vlasnika Kipar, Mađarska, Portugal, Slovenija, Moldavija,
Severna Makedonija i Albanija.

U potpuno državnom vlasništvu su aerodormi u Češkoj, Estoniji, Finskoj, Letoniji, Litvaniji, Luksemburgu, Monaku, Slovačkoj, Belorusiji, Islandu, Izraelu, Crnoj Gori i Norveškoj.

Većina evropskih i aerodroma iz regiona je, međutim, data u koncesiju i njima upravljaju akcionarska društva. U Francuskoj i Holandiji, recimo, država ima većinski paket akcija u operaterima koji upravljaju aerodromima. U ostalim zemljama država ima manjinske pakete, ili uopšte nemaju akcije u firmama koje imaju koncesiju nad aerodromima.

Najviše koncesija u zemljama Evropske unije (56,1 odsto) dato je na period od 20 do 50 godina. Oko 34 odsto koncesija dato je na manje
od 20 godina.

U evropskim zemljama koje nisu članice EU situacija je slična Koncesija na perido od 20 do 50 godina je 57,6 odsto, ali je onih datih
na manje od 20 godina svega 12,1 odsto. Većina glavnih aerodoroma u regionu data je pod koncesiju, ili prodata, kao što je slučaj u Sloveniji.

Srbija je marta prošle godine potpisala ugovor sa francuskim Vansijem o koncesiji na 25 godine za beogradski aerodrom Nikola Tesla, u kojem država, inače, ima 83 odsto akcija.

Najveći udeo u vlasništvu zagrebačkog aerodroma “Franjo Tuđman”, ima, naravno, država - 55 odsto. U vlasništvu grada Zagreba je 35 odsto aerodroma, a po pet odsto je u vlasništvu grada Velika Gorica i Zagrebačke županije.

I ovaj aerodrom je pod koncesijom od 2012. godine, na rok od 30 godina. Koncesionar je francuski operator, koji je namenski formirao konzorcijum ZAIC (Zagreb Airport International Company) za upravljanje aerodromom.

Slovenija je ljubljanski aerodrom “Jože Pučnik”, ranije poznat kao Brnik, 2014. godine prodala nemačkoj firmi Fraport. Ova komapanija, inače, upravlja frankfurtskim i nizom drugih aerodroma u svetu. Za 75,5 odsto udela, nemačka firma je platila 177,1 milion eura.

Međunarodnim aerdoromom Skoplje od 2008. godine upravlja turska kompanija TAV (Tepeš Akfen Ventures) koja je dobila koncesiju na 20 godina.
Najprometniji aerodorom na svetu po broju putnika u meunarodnom vazdušnom saobraćaju, londonski „Hitrou“ u vlasništvu je BAA,
kompanije. Ona je nastala privatizacijom Britanske uprave aerodroma.

Kroz ovaj aerodrom godišnje prođe 70 miliona putnika. Rimski aerodrom Fjumićino ili “Leonardo da Vinči”, kako mu glasi službeno ime, najveći je u Italiji i šesti u Evropi. Aerodromom upravlja preduzeće Aeroporti di Roma (ADR), koje ima koncesiju do 2044. godine.

Primer mešovitog vlasništva ja aerodorm u Dizeldorfuje u mješovitom vlasništvu. Grad poseduje polovinu vlasničkog udela, a druga polovina je u vlasništvu različitih firmi, uključujući ARI (Aer Rianta International), koja je u vlasništvu irske vlade i kompanija AviAlliance
GmbH i AviC GmbH & Co. KgaA.

Država ima deo vlasništvo, ali ne i većinsko vlasnitvo i kompaniji koja upravlja frankfurtskim aerodromom, najprometnijom vazdušmnom lukom u Nemačkoj i trećoj u Evropi. Njime upravlja akcionarsko društvo Fraport. Vlasnici ovog društva su država Hese, čiji je Frankfurt glavni grad, holding Frankfurt na Majni, Lufthanza, BlekRok i LegMason. Vlasnici 34,2 odsto kapitala su privatna lica.

Ovo društvo upravlja i aerodromima širom svijeta, a od 2017. godine, pa u narednih 40 godina, pored ostalog upravlja i sa 14 regionalnih aerodoroma u Grčkoj. To je, naime, deo ugovora vrednog 1,2 milijarde evra, koji je 2015. godine grčka vlada potpisala sa kompanijom Fraport i grčkom energetskom firmom Copelouzos.

Aerodrom u Parizu “Šarl de Gol“ je u vlasništvu kompanije Aeroports de Paris (ADP), koja je od aprila 2005. godine javno preduzeće. Od
2011. godine francuska vlada ima kontrolni udeo od 52 odsto deonica. Prema francuskom zakonu, vlada mora da ostane većinski
akcionar ove firme.

Aerodrom u Amsterdamu je u vlasništvu Shipol grupe. Osnivači ove kompanije su holandsko ministarstvo finansija, gradovi Amsterdam i Roterdam i kompanije Aerodromi Pariza. Shipol grupa je vlasnik još tri holandska aerodroma.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]