"KRITIKA JE DRAGOCENA": Šest biznis saveta Forda, Rokfelera, Frenklina...

Postoji razlog zašto se oni spominju i dan danas na televiziji, u filmovima, tekstovima... Bili su legende kada je reč o bogatstvu, filantropiji i poslu.

Bez obzira da li ste vrhunski izvršni direktor koji traži savet velikana ili prvi preduzetnik koji traži motivaciju i inspiraciju, ovih šest značajnih figura i nekoliko njihovih najboljih poslovnih saveta i danas su primenjivi.

Aleksander Hamilton

"Moja ambicija je prevladavajuća, tako da preispitujem zapanjujuće stanje činovnika ili slično, na koje me moje bogatstvo osuđuje, i voljno bih rizikovao život, mada ne i moj lik, da uzvisim moju stanicu ... Mislim da pripremim put za budućnost", napisao je Hamilton u pismu iz 1769. godine.

Hamilton je rođen u siromašnoj porodici na ostrvu na Karibima, a ovo pismo napisao je u 12 godini, sanjajući o nečem većem za sebe i svoju karijeru. Do 17, kada je uragan opustošio njegov dom, siroče - koje je tada radilo kao činovnik - napisalo je izveštaj o katastrofi u lokalnim novinama. Lokalni trgovci prepoznali su njegovu veštinu i poslali ga u Severnu Ameriku na školovanje. Hamilton će postati otac osnivač i prvak ekonomskog sistema Sjedinjenih Država, ali sve je počelo sa velikim snovima i gotovo neuporedivom odlučnošću. Hamilton je vizualizovao sebe "pripremajući put budućnosti", a ta vrsta odlučnosti neprocenjiva je u svakom poduhvatu.

Bendžamin Frenklin

"Zadržavam naviku da se izražavam u smislu skromne razlike, nikad ne upotrebljavajući, dok sam napredovao bilo koju stvar koja bi se mogla osporiti, reči "svakako ", "nesumnjivo" ili bilo koja druga koje daju dašak pozitivnosti mišljenju. Već recite: "Zamišljam ili shvatam da je stvar takva i takva", "Čini mi se" ili "trebalo bi da mislim da je tako i tako, iz takvih i takvih razloga", ili "Zamišljam da je tako", ili "tako je, ako se ne varam." Verujem da mi je ta navika bila od velike koristi", napisao je Frenklin u svojoj autobiografiji iz 1789. godine.

Frenklin je bio cenjeni izumitelj. Veliki uspeh pripisuje činjenici da je uvek bio strastveni čitalac, toliko gladan znanja, da je često ostajao uz nove knjige do kasno u noć. Takođe je voleo da raspravlja i zato je usvojio naviku da nikada ne upotrebljava apsolutne izraze, osim ako opisuje nešto za što je apsolutno verovao da je istinito - umesto toga, voleo je fraze poput "čini se", "Trebao bi da mislim", "Zamišljam" i "ako se ne varam". Frenklin je rekao da je važno govoriti na takav način. U suprotnom, ako govorite apsolutno i grešite, drugi vas verovatno neće ispraviti - znači nećete učiti. Ova intencionalnost jezika od vitalnog je značaja za bilo koju istaknutu ličnost u poslu, posebno na sastancima, izjavama i intervjuima.

Endru Karnegi

"Mi okupljamo hiljade operativaca u fabrici i u rudniku, o kojima poslodavac može znati malo ili ništa i kome je on malo bolji od mita. Formiraju se kaste i, kao i obično, međusobno neznanje rađa obostrano nepoverenje. Svaka kasta nema simpatije za drugu i spremna je da zasluži bilo šta omalovažavajuće u vezi s tim... Često postoje trvenja između poslodavca i zaposlenih, između kapitala i rada, između bogatih i siromašnih."

Karnegi u svojoj knjizi iz 1889. godine u "Evanđelju bogatstva" objasnio je zašto će najveći deo zarade - oko 350 miliona dolara 1889. donirati univerzitetima, bibliotekama i drugim organizacijama. Ali u ovom pasusu čelični magnat, vođa i filantrop obraća se mračnoj strani kapitalizma. Iako Karnegi nastavlja da veruje da prednosti konkurencije nadmašuju negativne, on priznaje da je značajan prekid veze koji može nastati između poslodavca i zaposlenih, i između bogate i radničke klase.

Džon D. Rokfeler

"Kritika koja je namerna, trezvena i pravedna uvek je dragocena i treba pozdraviti sve koji žele napredak. Imao sam pun udeo štetnih kritika, ali zaista mogu reći da me to nije oneraspoložilo niti ostavilo nikakav oštar osećaj u živoj duši. Ni ja ne želim da budem kritičan prema onima čija se savesna presuda, iskreno izrečena, razlikuje od moje vlastite. Bez obzira koliko pesimisti bili bučni, znamo da svet postaje stabilniji i brži, i to je dobra stvar koju se moramo setiti u našim trenucima depresije ili poniženja", naveo je Rokfeler u svojoj knjizi iz 1909. godine.

Rokfeler je bio naftni magnat, ugledni biznismen i filantrop, a jedan trajni deo njegove zaostavštine bio je njegov status jednog od najbogatijih ljudi u istoriji i prvog američkog milijardera. Njegovo bogatstvo se procenjivalo 1918. godine na 1,2 milijarde dolara, što bi 2017. iznosilo 21 milijardu dolara. Rokfeler je uzimao u obzir odmerenu kritiku i koristio je da se približi svojim ciljevima, ali se trudio da nikada ne dozvoli da "negativna kritika" isprazni njegovo vreme ili energiju.

Madam C. J. Voker

"Ja sam žena koja je došla s polja pamuka sa juga. Odatle su me odveli u umivaonik. Zatim su me unapredili u kuhinju za kuvanje, a odatle sam napredovala do posla izrade proizvoda za kosu i preparata... Sagradila sam sopstvenu fabriku na svom tlu", rekla je Vokerova u govoru iz 1912. godine.

Naširoko su je smatrali prvim ženom milionerkom u državi. Vokerova je bogatstvo postigla uspešnom linijom proizvoda za negu kose koju je plasirala afroamerikankama. Njeni preparati su koristili kombinaciju losiona i upotrebu čeličnih češlja - što su kasnije nazvali "Voker sistemom", a njen talenat za samopromociju stekao je odanost svojih kupaca i otvorio na hiljade vrata. Ali njeno poreklo je značilo da mora mnogo više da radi na izgradnji svog posla od drugih ljudi. Počela je sa samo 1,50 dolara gotovinskog kapitala.

"Devojke i žene naše rase ne smeju se plašiti da preuzmu poslovne napore i zahvaljujući strpljivoj industriji, bliskoj ekonomiji, odlučnom naporu i bliskoj primeni u poslu, doneće uspeh iz brojnih poslovnih prilika koje im stoje na samim vratima".

Henri Ford

"Snaga i mašine, novac i roba korisni su samo ako nam omogućavaju da živimo. Oni su samo sredstvo za postizanje cilja. Na primer, mašine uzimam kao konkretan dokaz o izradi teorije poslovanja za koju se nadam da je nešto više od teorije poslovanja - teorije koja gleda na to da ovaj svet učini boljim mestom za život", napisao je Henri Ford u svojoj knjizi iz 1922. godine.

Ford je bio poslovni magnat, inovator u masovnoj proizvodnji i osnivač kompanije Ford Motor. Za njegov Model T Ford smatra se da je svakodnevnom kupcu ponudio pristupačne automobile, pošto je 15 miliona prodato između 1908. i 1927. Dok je Ford uživao značajno bogatstvo - njegovo bogatstvo od 1918. godine u iznosu od 100 miliona dolara danas bi vredelo 1,8 milijardi - osećao je da je taj novac samo korak ka slobodi, a izvan te svrhe, ne znači ništa. Slično se osećao i u vezi sa poslovanjem uopšte. Usvajanje ove velike vrednosti moglo bi pomoći u ubrzavanju dugoročnog uspeha bilo kojeg poslovnog lidera.