MAT: Izbori nisu uticali na ekonomiju

Održavanje izbora nije imalo posledice po samu ekonomsku aktivnost zemlje, navode ekonomisti i ističu da bi prioritetni koraci buduće vlade trebalo da budu nastavak reformi i fiskalne konsolidacije.

BEOGRAD, 10. maja -Najvažniji posao biće, kako ističu, završetak procesa restrukturiranja strateških preduzeća i nastavak reformi u javnom sektoru. Ekonomista Miladin Kovačević rekao je, na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi", da na osnovu dosadašnjeg toka fiskalne konsolidacije i reformi, buduću vladu očekuje pre svega, nastavak svega započetog. On je istakao i da bi taj posao mogao da se podeli na četiri grupe - jedno je završetak procesa restrukturiranje preostalih strateških preduzeća, zatim konsolidacija i transformacija nekoliko velikih javnih preduzeća. "Tu su stvari dosta tvde i vezane su pre svega za EPS, Srbijagas koji očekuje transformacija, zatim konsolidacija Železnica Srbije... To ne može preko noći i potreban je jedan dinamizam", rekao je Kovačević. On smatra da bi prioritet za novu vladu trebalo da bude i nastavak reformi u javnom sektoru.

"Četvrti, možda i najkrupniji izazov je nastavak sistemskih reformi u penzionom sistemu i socijalnim funkcijama države. Neophodno je smanjenje opterećenja na rad, radi stimulisanja zapošljavanja", rekao je Kovačević.On kaže da su intenziviranje rasta i zapošljavanja viđeni kao najproduktivnije mere.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže "da bi se mogli približiti jeseni dok sve to počne da funkcioniše"."Dodatni faktor koji je mogao uticati na izvesno odlaganje investicionog ciklusa mogla je biti predizborna atmosfera", rekao je on. Stamenković je dodao i da su mogući efekti od kojih su se neki ispoljavali do objavljivanja rezultata izbora, a neki bi se mogli otkloniti nakon formiranja vlade - zastoj u dinamici investicija, kao i skok zarada u javnom sektoru.

"Nejasno je da li se to protivi zakonu uopšte i, posebno, fiskalnoj konsolidaciji, ili se odnosi samo na pomeranje rokova isplata", rekao je Stamenković. On je dodao da su mogući efekti i kretanje deviznog kursa i pritisak na devizne rezerve, povlačenje kapitala iz banaka, ali i neke druge mere u strukturnoj sferi, vezane pre svega za aranžman sa MMF, koje čekaju novu Vladu. "MMF još uvek nije zvanično revidirao svoje procene za Srbiju. Prema procenama MMF-a, Srbija će u 2016. godini imati realan rast BDP-a od 1,8 odsto i 2,3 odsto u 2017. godini, dok će nezaposlenost levitirati na nivou od oko 18,5 odsto u naredne dve godine. Konsolidacija javnih finansija i smanjenje manjka u budžetu omogućavaju novoj vladi da nastavi sa reformama, koje se trenutno pomeraju sa javnih finansija ka strukturnim reformama", rekao je on.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da su ekonomski podaci za mart i prvo tromesčje godine vrlo povoljni i da se može reći da su izbori bez posledica prošli po samu ekonomsku aktivnost zemlje. "Ima možda nekih naznaka da su u pojedinim segmentima, pogotovu u platama u javnom sektoru, dali svoj skroman doprinos... Možda je potrebno još malo analize i videćemo šta će pokazati aprilski podaci", rekao je on.

Nikolić je istakao i da nema dileme da je BDP u prvom tromesečju dodatno odskočio i sada je već međugodišnje bitno povećan 3,5 odsto, a značajno raste industrijska proizvodnja."Za sada nemamo sigurnu ocenu da su investicije u prvom tromesečju zabeležile rast, tu smo rezervisani i kad pogledamo tražnju ili potrošnju, potrošnja raste i izražena prometom na malo. Interesantno da su zarade u porastu. To možda nije dobro ili je vrlo čudno da su u martu porasle bitno zarade u javnim preduzećima", rekao je Nikolić. Što se tiče budžeta, tu stvari stoje vrlo povoljno i deficit je za prva tri meseca daleko niži nego što je to bilo planirano, rekao je Nikolić i dodao da je inflacije takođe vrlo niska. Prema njegovim rečima, teško je očekivati da će pun operativni kapacitet nova vlada imati pre jeseni i da će ona biti pod pritiskom da iznese ono što je odlagano ili što dosadašnja vlada nije stigla da sprovede. "Najavljena otpuštanja u javnom sektoru, pre svega administraciji, mislim da je to sprovodivo, ne u nekom velikom obimu, ali je sprovodivo", rekao je on i dodao da očekuje da će, što se tiče javnih preduzeća, tu biti problema. "Videćemo kojom dinamikom će to ići i kako će se rešavati. Sumnjam da se moze naći u kratkom roku, primera radi, subvencija za Železnicu", rekao je Nikolić.} else {