"Teška godina"

Ministar najavio osnivanje Saveta za malinu, Vlada usvojila uredbu o podršci skladištarima

Vlada Srbije usvojila je u petak Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške pravnim licima i preduzetnicima koji skladište malinu roda 2025. godine radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.

Tom uredbom uvodi se vanredna interventna mera državne podrške radi stabilizacije tržišta maline nakon klimatskih nepogoda i omogućavanja otkupljivačima da izmire obaveze prema proizvođačima, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Merom se obezbeđuje kreditna podrška kod Poštanske štedionice, a deo kamate subvencionisaće Ministarstvo poljoprivrede, pri čemu je najviši iznos kredita 30 miliona dinara, sa rokom otplate do 12 meseci.

Sredstva za sprovođenje te uredbe, u iznosu od 20 miliona dinara, obezbeđena su Zakonom o budžetu Srbije za 2025. godinu.

Vlada je usvojila i izmenu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini.

Uredba je doneta, kako je saopšteno, zbog potrebe preraspodele raspoloživih sredstava, a radi obezbeđenja nedostajućih i neutrošenih iznosa za pojedine mere podrške u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Dragan Glamočić posetio je u petak Arilje, gde je sa proizvođačima malina i prerađivačima razgovarao o izazovima u proizvodnji i plasmanu tog voća, saopštilo je Ministarstvo.

U razgovoru sa lokalnim proizvođačima, Glamočić je poručio da će država nastaviti da podržava razvoj voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije, sistema za navodnjavanje i protivgradne zaštite.

Prema njegovim rečima, ova godina je bila teška zbog suše, ali tamo gde su proizvođači radili po savetima stručnjaka, rezultati su dobri, prinosi dostižu i do 24 tone po hektaru, što pokazuje da se znanjem i tehnologijom mogu postići stabilni rezultati.

On je najavio osnivanje Saveta za malinu, koji će okupiti predstavnike Ministarstva, stručnjake i proizvođače, kako bi se na vreme planirale mere za stabilizaciju tržišta.

Dodao je da će od naredne godine viši nivo podrške dobijati proizvodnja koja zahteva više ručnog rada – pre svega malina, kupina i povrtarske kulture, kao i stočarstvo.

Glamočić je naveo da je samo u opštinu Arilje prošle godine stiglo 430 miliona dinara podsticaja, a kroz IPARD program podržani su projekti u iznosu od više od devet miliona evra, od čega je jedan deo podrške već isplaćen.

"To je konkretna podrška koja proizvodnju čini održivom", rekao je Glamočić.

Među domaćinima koji su razgovarali sa ministrom bio je Predrag Atanasijević iz sela Grdovići, koji se malinarstvom bavi više od 40 godina i koji je ostvario prinos od 240 kilograma po aru, što je više od 25 tona po hektaru.

Glamočić je obišao i kompaniju "Sirogojno Co", koja godišnje prerađuje oko 18.000 tona zamrznutog i sušenog voća i izvozi na 45 tržišta sveta, od Evrope do Japana i Kanade. Kompanija sarađuje sa 3.000 kooperanata i zapošljava 220 radnika.

Vlasnik i direktor kompanije Rade Ljubojević rekao je da je cilj povećanje kapaciteta na 30.000 tona i uvođenje robotizacije u proizvodnju do 2026. godine, kao i da zadrže kvalitet i kontinuitet u izvozu.

"Uspeh zavisi od dobre saradnje sa poljoprivrednicima i od državne podrške", naveo je Ljubojević.

Glamočić je rekao da je podrška ovakvim investicijama prioritet, jer se samo tako može očuvati liderska pozicija Srbije u izvozu voća.

"Trgovci će biti obavezni da zaključe anekse sa dobavljačima"