Biznis
22.07.2023. 20:20
R.E

Patenti

Može li veštačka inteligencija da bude novi izumitelj?

vestačka inteligencija, AI
Izvor: Shutterstock / LightField Studios

​​​​​​​Grupa pravnih stručnjaka vrši pritisak na patentne agencije, sudove i kreatore politike da se pozabave pitanjem kao generativnim AI izgleda na ivici invazije na još jedan jedinstveni ljudski poduhvat.

Čini se da generativna veštačka inteligencija, tehnološki motor koji pokreće popularne programe poput "ChatGPT“-a, "Midjourney“-a, "Guglovog“ "Barda“ i drugih, ima neograničen broj kečeva u rukavu. Na osnovu samo jedne komande, može proizvesti gotovo sve, od recepata za letnji ručak i planova za nezaboravan odmor na Mediteranu, kompjuterskih kodova i novih recepata za lekove.

Međutim, postavlja se pitanje: da li AI zaista može da postane novi standard za pronalazače?

Pravnici, organi za registrovanje patenata, pa i sam američki Kongres već razmišljaju o tom pitanju. Onih koji na to pitanje odgovaraju sa "da“ je u početku bilo malo, mada taj broj nastavlja da raste, i oni osporavaju duboko ukorenjeno verovanje da samo čovek može da ima moć izumiteljstva.

Kada pomislimo na izumitelje, možda pomislimo na Teslu ili Edisona koji nakon mukotrpnog rada dolaze do "eureka“ momenta, odnosno "bljeska kreativnog genija“, kako je to jednom nazvao sudija američkog Vrhovnog suda Vilijam Daglas.

Međutim, ovo je mnogo više od filozofske debate o borbi između ljudske protiv mašinske inteligencije. Uloga i pravni status veštačke inteligencije u polju izuma takođe imaju implikacije na budući put inovacija i globalnu konkurentnost, kažu stručnjaci.

Kancelarija za patente i žigove SAD je ove godine bila domaćin dva javna sastanka nazvana "A.I. Inventorship Listensing Sessions“, dok je prošlog meseca američki Senat održao saslušanje na temu AI i njegove uloge u stvaranju patenata.

Među svedocima bili su predstavnici velikih tehnoloških i farmaceutskih kompanija. Pored njih za stolom bio je doktor Rajan Abot, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sariju u Engleskoj, koji je osnovao projekat "Veštački pronalazač“, koji uključuje grupu pravnika koji se bave intelektualnom svojinom i jednog AI naučnika.

Projekat je podneo pro bono slučajeve u Sjedinjenim Državama i u više desetina drugih zemalja u kojima traže pravnu zaštitu za izume koje je generisao AI.

"Ovde se radi o dobijanju pravih podsticaja za novu tehnološku eru“, rekao je dr Abot, koji je takođe i lekar i predaje na Medicinskom fakultetu "Dejvid Gefen“ na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Veštačka inteligencija koja brzo napreduje, tvrdi dr Abot, veoma se razlikuje od tradicionalnog alata koji se koristi za stvaranje novih izuma, na primer, olovke ili mikroskopa. Generativni AI je, takođe, još uvek nova vrsta kompjuterskih programa. Nije ograničen na rađenje stvari za koje je posebno programiran, već proizvodi nove rezultate, kao da kreativno "ulazi u cipele pravog čoveka“, rekao je Abot.

Centralni cilj dr Abotovog projekta je da izazove i promoviše diskusiju o veštačkoj inteligenciji i njenom odnosu sa pronalascima. Bez patentne zaštite, rekao je, AI inovacije će biti skrivene u mutnom carstvu poslovnih tajni, a ne otkrivene u javnoj dokumentaciji, čime bi se usporio napredak u ovoj oblasti.

Kako je rekao Mark Lemli, profesor na Pravnom fakultetu na Stanfordu, "ovaj projekat nas je naterao da se suočimo sa ovim teškim problemom i razotkrio pukotine u sistemu.“

Međutim, oni koji su nadležni za izdavanje patenata, i dalje stoje čvrsto iza trenutnog pravila da pronalazač mora da bude čovek.

Projekat je do sada imao različite rezultate kod patentnih autoriteta širom sveta. Južna Afrika im je odobrila patent za posudu za piće koja raspršuje toplotu, koju je proizvela veštačka inteligencija, a većina zemalja, uključujući Kinu, još nije donela odluku. U Sjedinjenim Državama, Australiji i Tajvanu, zahtevi za patente su odbijeni.

Mnogi patenti navode i po nekoliko pronalazača, obično zaposlenih u kompaniji, dok je vlasnik patenta obično njihov poslodavac. To sugeriše da AI ima šanse da se probije u ovom polju, ako ne kao glavni pronalazač, onda kao pomoćnik u procesu, priznat i potpuno otkrivenog statusa u samom patentu.

"To bi mogao biti najbolji scenario za sada, ali i to je prilično velika granica koju treba preći“, rekao je senator Kris Kuns, predsednik pravosudnog potkomiteta za intelektualnu svojinu.

Kuns, demokrata iz Delavera, i senator Tom Tilis, republikanac iz Severne Karoline, predstavili su prošlog meseca predlog zakona da bi razjasnili koje vrste inovacija su kvalifikovane za patente. Zamišljen je kao zakonodavno rešenje za neizvesnost izazvanu nizom odluka Vrhovnog suda.

Patente za veštačku inteligenciju, uz medicinsku dijagnostiku i biotehnologiju, najverovatnije bi bilo lakše dobiti, kažu pravni stručnjaci.

Predlog zakona se ne odnosi konkretno na veštačku inteligenciju, ali prepoznaje pravac kretanja AI tehnologije i teži ka generalno jačoj zaštiti svih vrsta patenata.

Na saslušanje u Senatu dr Abot je poneo posudu za piće koju je izumeo AI sistem obučen na osnovu opšteg znanja, bez jasnih instrukcija u oblasti dizajna ili bilo koje druge oblasti.

Njihov AI napravljen je da kombinuje jednostavne ideje i koncepte u složenije, kao i da identifikuje kada neki od njih može da ima pozitivan ishod. Taj proces procene se ponavlja iznova i iznova, a na kraju je dobijeni dizajn ubačen u 3D štampač.

Posuda za piće koristi fraktalnu geometriju za poboljšanje prenosa toplote, neku vrstu antitermosa. U njoj bi se teoretski mogao napraviti ledeni čaj od početka do kraja, sve sa kuvanjem vode, potapanjem kesica čaja i kasnije hlađenjem u frižideru.

Ovaj AI sistem kreirao je dr Stiven Taler, koji je decenijama sprovodio istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, u kompaniji "Mekdonel Daglas“, a kasnije i sam. Studija dr Abota o polju veštačke inteligencije dovela ga je do dr Talera, koji je pristao da koristi svoju tehnologiju za generisanje demonstracionih izuma za projekat "Veštački pronalazač“.

On oklevanje patentnih organa da priznaju njegov sistem kao legalnog pronalazača vidi kao diskriminaciju prema mašini sposobnoj za stvaranje.

Na to je dr Abot dodao da je to za sada potpuno irelevantno za pravno pitanje, na koje će, nesumnjivo, postati sve hitnije da se nađe odgovor.

"Postoji univerzalni konsenzus da će AI postajati samo sve bolji u onome što radi,“ zaključio je dr Abot.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"EU može da ima svoj generativni sistem veštačke inteligencije za pet godina"
1

Francuski ministar

09.07.2023. 04:10

"EU može da ima svoj generativni sistem veštačke inteligencije za pet godina"

Francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer ocenio je mogućim da Evropska unija izgradi "u roku od pet godina" sopstveni sistem generativne veštačke inteligencije (AI), koji će doprineti poboljšanju produktivnosti "inertne" privrede.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
18°C
15.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve