Na šta Srbi troše najviše novca mimo osnovnih potreba

Iako mnogi žive sa ograničenim budžetom, postoji jasan trend u kojem se vidi da se i dalje nalazi prostora za stvari koje nisu nužne – ali jesu važne za svakodnevno zadovoljstvo, samopouzdanje i osećaj pripadnosti.

U nastavku ovog teskta pročitajte šta građani kupuju kada plate račune i napune frižider – i zašto? Jer u tim „neobaveznim“ troškovima krije se mnogo više od pukog konzumerizma – oni su često refleksija potrebe za normalnošću, estetikom, komforom i malim radostima koje život čine podnošljivijim.

Lična nega, kozmetika i parfemi – ulaganje u dobar osećaj

Bez obzira na ekonomske prilike, Srbi redovno izdvajaju za kozmetiku i proizvode za ličnu negu. Iako to nije kategorija bez koje se ne može, za mnoge je upravo ulaganje u sopstveni izgled i osećaj svežine način da sačuvaju dostojanstvo i samopouzdanje, bez obzira na okolnosti. Posebno je zanimljivo da i muškarci sve češće ulaze u ovu sferu potrošnje, što pokazuje promenu društvene percepcije o nezi i izgledu.

U ovom kontekstu, parfemi zauzimaju posebno mesto. Oni nisu samo miris – već znak pažnje prema sebi i način da se čovek izrazi. Uz porast e-trgovine, sve češće ćete da poručite parfem online, jer tako moćete birati među širim asortimanom po pristupačnijim cenama, a isporuka na kućnu adresu dodatno olakšava ceo proces. 

U vremenu kada je tempo života ubrzan, ovakva dostupnost postaje važan faktor.

Miris koji volite može imati iznenađujuće veliki uticaj na vaše raspoloženje i energiju tokom dana. Zato nije iznenađenje što se parfemi, čak i kada se štedi, često nađu među prioritetima – jer su mali luksuz koji pruža veliki osećaj lične vrednosti.

Odeća, obuća i moda – ne samo potreba, već i izraz identiteta

Druga najznačajnija kategorija u okviru "neobavezne" potrošnje svakako je odeća i obuća. Iako je reč o stvarima koje su objektivno potrebne, statistike pokazuju da se na garderobu troši i kada postoji funkcionalna zamena u ormaru. To jasno pokazuje da odeća više nije samo zaštita od vremenskih uslova – već alat za izražavanje, osećaj samopouzdanja, statusa i pripadnosti određenom stilu ili društvenoj grupi.

Srbi prate modne trendove, sve više kupuju online i sve češće biraju lokalne brendove. Posebno su popularni popusti, outlet prodavnice i sezonske rasprodaje. Mnogi građani, i pored nižeg standarda, u garderobi traže ravnotežu između cene i kvaliteta, što potvrđuje da moda nije nužno luksuz – već potreba da se izgledom isprati sopstveni osećaj vrednosti.

Kupovina garderobe često ima i terapijski efekat – naročito u trenucima stresa, ljudi se okreću malim izmenama koje donose trenutni efekat. Nova košulja, dobre cipele ili kvalitetna torba mogu popraviti dan, a upravo u toj „maloj radosti“ krije se suština zbog koje ljudi ne odustaju od investiranja u izgled, ni u kriznim periodima.

Hrana i piće van kuće – društveni ritual koji opstaje

Uprkos inflaciji i poskupljenjima, posete kafićima, restoranima i dostava hrane nisu znatno opale – što je zanimljiv podatak koji se redovno pojavljuje u izveštajima trgovinskih lanaca i ugostitelja. Istraživanja pokazuju da Srbi i dalje izdvajaju značajan deo budžeta na konzumaciju hrane van kuće. To možda deluje iracionalno, ali ima duboku društvenu i emocionalnu pozadinu.

Odlazak na kafu nije samo trošak – to je društveni događaj. Ručak s porodicom u restoranu je često način da se obeleži nešto lepo, a naručivanje hrane nakon napornog dana znak da sebi dajete predah. U vremenu kada su mnogi iscrpljeni između obaveza i izazova svakodnevice, ovakvi „izleti“ su postali deo mentalne higijene.

Hrana van kuće ne troši se samo zbog gladi – već zbog potrebe za opuštanjem, povezivanjem i promenom rutine. I zato, iako je skuplje nego spremanje kod kuće, ova stavka opstaje kao važan deo potrošnje koja ima dublju društvenu funkciju.

Putovanja i iskustva – prioritet za generacije koje vrednuju doživljaj

Putovanja su možda najskuplji oblik potrošnje van osnovnih potreba, ali i dalje ostaju prioritet za veliki broj ljudi. Iako nisu svi u mogućnosti da odu na egzotične destinacije, sve više građana koristi prilike da makar jednom godišnje organizuje kraći beg iz rutine – bilo da je to vikend u banji, planinarenje, odlazak na more ili putovanje po regionu.

Putovanja nisu više samo odmor – ona postaju iskustvo koje se pamti, priča i deli. Mnogi štede mesecima kako bi sebi priuštili nekoliko dana na destinaciji iz snova, jer znaju da im to vraća energiju, osvežava um i pomaže da se resetuju. Za mlađe generacije, pogotovo milenijalce i Gen Z, putovanja su deo identiteta, statusa i unutrašnje motivacije.

Putovanja nisu trošak – već investicija u mentalno zdravlje i lični razvoj. I to je razlog zbog kog ljudi i dalje biraju da troše na ovu kategoriju, čak i kada štede na drugim mestima.

Iako na prvi pogled deluje da građani Srbije troše iznad svojih mogućnosti, istina je da oni biraju da, mimo osnovnog, ulažu u ono što im daje smisao, identitet i radost. 

Potrošnja mimo osnovnih potreba nije uvek luksuz – često je nužnost da očuvamo dostojanstvo, zdrav razum i osećaj lične vrednosti. I dok god je to u balansu s mogućnostima, to je deo zdravog i aktivnog društva koje zna da, čak i kada je teško, ne sme da zaboravi da živi. Jer život nisu samo računi. Život su i male radosti između njih.