NE RAZBIJAJTE FACEBOOK: Tretirajte ga kao korisnički program

NE RAZBIJAJTE FACEBOOK: Tretirajte ga kao korisnički program

Shutterstock


Suosnivač Facebook-a Kris Hjuz se nedavno pridružio horu glasova, tvrdeći da bi regulatorne agencije trebale da primene antimonopolski autoritet ili čak “razbiju” digitalnog giganta Facebook.

Kako piše Dipajan Goš, suosnivač Platforme u Harvard Kenedi školi, Hjuz je ovaj potez objasnio kao nužnost da se potkopaju sve podmukliji efekti Facebook-a i sličnih platformi, kao što su širenje dezinformacija i govora mržnje.

Radikalniji pristup

“Njegov argument je izazvao veliku podršku šire javnosti, kao i oštre kritike politike za zaštitu konkurencije. Sama kompanija se takođe povukla, sa novokomponovanim izvršnim direktorom javne politike Nikom Klegom koji je naveo da bi razbijanje Facebook-a samo poslužilo da se kazni inovativna kompanija koja je ostvarila ogromnu ekonomsku vrednost. Međutim, razbijanje kompanije nije jedini način da se ublaže njegovi destruktivni efekti. Predlažem još radikalniji pristup: tvrdim da su Facebook i kompanije postali prirodni monopoli koji iziskuju novi, strogi niz propisa koji bi ometali njihove kapitalističke dosege i zaštitili javnost od ekonomske eksploatacije”, navodi Goš, dodajući da je prvi korak da se razmotri da li je industrija u kojoj kompanija posluje “konkurentna”.

Foto: YouTube screenshot

“Da bi se to postiglo, Odjeljenje za antimonop Ministarstva pravde i Savezna trgovinska komisija obično razmatraju relativni tržišni udeo predmetne firme. Ne postoji eksplicitan prag za to koliko udeo na tržištu može da ima kompanija pre nego što se smatra monopolom, iako FTC obično ne ispituje kompaniju za monopolsku moć ako zauzima manje od 50 odsto tržišta, dok je najniži do sada tržišni udeo koji dovodi do monopolske moći od strane Evropske komisije bio 39,7 procenata. Ako tržište izgleda konkurentno, obično ga ostavite na miru, ako ne izgleda, onda prelazite na sledeći korak. Primenimo to na Facebook”, navodi Goš i dodaje:

“S obzirom na mnoge platforme na Facebooku – uključujući Messenger, WhatsApp, Instagram – firma pokriva društvene medije, deljenje fotografija i slanje poruka. Zato tvrdim da u SAD, Facebook ima dominantnu prisutnost u svakoj od svojih oblasti potrošača. Ovo sugeriše da primarna tržišta na kojima posluje više nisu konkurentna.”

Eksploatacija potrošača

Prema njegovim rečima, drugi korak je da se dokaže da kompanija koristi monopol za iskorišćavanje potrošača.

“Mnogi stručnjaci tvrde da se kompanije kao što su Facebook i Google ne upuštaju u takvu eksploataciju, jer se potrošačima ne naplaćuje novac za pristup čak i najvišim uslugama koje stvaraju prihod, kao što su društveni mediji i pretraživanje. Ali ovaj zaključak je pogrešan. Različiti oblici valute podmazivali su različita tržišta kroz istoriju. Valuta koja se izdvaja od pojedinaca u kontekstu potrošačkog interneta obično nije novac, već nova, kompleksna kombinacija ličnih podataka i pažnje pojedinca. Imajući u vidu koncentraciju tržišta koju su pokazale kompanije kao što su Facebook i Google, moglo bi se reći da su to pseudo-monopolističke firme koje prikupljaju toliko podataka i tako mnogo naše pažnje koriste na invazivan i upitan način da su nužno i sistematski ostavili potrošače na cedilu”, podvlači on.

photo: Pexels

photo: Pexels

Kako ističe, ove firme su dvostrane platforme koje su monopolizovale potrošačku stranu.

“Treći korak je ispitivanje tržišta kako bi se videlo da li će se neki preduzetnici i druge firme jednog dana takmičiti u industriji. Ako ne možete da predvidite da će se bilo koji preduzetnik ikada prirodno takmiči sa sadašnjim subjektima, recept je potpuno drugačiji. U ovom slučaju, firma ima “prirodni monopol”. Železnice, putevi i telekomunikacione kompanije u prošlosti su se smatrali prirodnim monopolima jer njihovi troškovi infrastrukture i drugih prepreka za ulazak sugerišu da ne bi trebalo biti više od jednog igrača na svakom od tržišta. Verujem da je internet neka vrsta prirodnog monopola. Umrežene usluge kojima upravljaju Facebook, Amazon i Google povećavaju vrednost kada ih više korisnika koristi”.

Nema konkurencije

On napominje da takav sistem otežava drugim učesnicima da ponude konkurentne nivoe korisnosti potrošačima.

“Prema tome, naš prvi instinkt bi trebalo da bude direktan udarac poslovnom modelu koji ove firme čini tako dominantnim sa jasnim i strogim propisima koji štite dinamizam tržišta i samih potrošača. U slučaju firmi koje se bave potrošačkim internetom, takvi propisi mogu uključivati: strože standarde koji se tiču privatnosti korisnika i obrade podataka; jasne istrage u vezi sa bilo kojim predloženim spajanjem, sticanjem ili rastom poslovanja u paralelnim industrijama; potpuna transparentnost u načinima na koje algoritmi u industriji šire oglase i sadržaje; poreze ili odredbe za podizanje javnih interesa kao što su nezavisno novinarstvo i digitalna pismenost; i minimalno potrebne investicije u tehnologije koje mogu detektovati i proaktivno delovati protiv očiglednih slučajeva govora mržnje i dezinformacija”, zaključuje Goš.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar