NISTE SAMI: Kako preživeti užasnog šefa i zaštititi svoje mentalno zdravlje?

NISTE SAMI: Kako preživeti užasnog šefa i zaštititi svoje mentalno zdravlje?

Shutterstock


Rad sa nasilnikom može da nanese stvarnu štetu vašem mentalnom zdravlju. Ali postoje načini da se zaštitite, piše The Guardian.

Zoe žali što nije poslušala mala upozorenja koje je primetila tokom intervjua za kancelarijski posao od godinu dana. “Generalni direktor se pomalo šalio”, priseća se, “Takođe, čula sam ga kako viče u svojoj kancelariji, dok sam čekala da započne razgovor.”

Ubrzo nakon što su je angažovali, Zoe (čije je ime promenjeno da bi se profesionalno zaštitila) shvatila je da njen šef nije imao loš dan; bio je nasilnik i veliki bundžija.

Shutterstock

Shutterstock

“Mislio je da bi to poštovanje mogao da dobije tako što je bio najglasniji u sobi, i vikao je zato što je želeo da potvrdi svoju dominaciju. Izgledalo je kao da nema kontrolu i da zapravo ne zna šta se događa”, dodaje ona.

Prema rečima dr Gari Namaji direktor Instituta za maltretiranje na radnom mestu, postoji 25 uobičajenih navika koje šefovi mogu kvalifikovati kao nasilnika. Na ovoj listi, većina loših šefova meša nekoliko gadnih osobina da bi stvorila poseban dojam netrpeljivosti kod zaposlenih.

Zoin šef je, na primer, kombinovao “izlaganje pretpostavljano nekontrolisanih promena raspoloženja”, “konstrisanje verbalnih padova” i “vikanje i vrištanje”. Zoe ranije nije iskusila ništa slično tome. Ćutela je dok je kritikovao o stvarima koje praktično nemaju nikakve veze sa njenim radom, poput toga što ga je iznerviralo što aparat za kafu ne radi ili što je cela njena generacija lenja i sebična.

Shutterstock

Shutterstock

Kad bi završio, vraćala bi se za svoj sto i borila se da se smiri i fokusira u ostatku dana. Prošlo je mnogo pre nego što je stres koji je osetila počeo da utiče na njen lični život. “Užasno me je porazio moj odnos sa dečkom”, kaže ona. “Proveo je godinu dana slušajući me kako plačem i vrištim i izvlačim sve negativne emocije koje su morale da budu usmerene na mog šefa. Nažalost, to ga je pogađalo i uništilo naš odnos.”

Zoe je brzo shvatila da ima još toga za izgubiti. “Izgubila sam energiju za skoro sve stvari koje sam volela da radim“, kaže ona. “Shvatila sam da gubim sebe jer sam bila tako nesrećan.” Uskoro je dala otkaz. Za one koji nikada nisu imali nasilnog šefa, priča o Zoe možda zvuči šokantno – ali situacije poput njene nisu retke: polovina radne snage u SAD i Velikoj Britaniji izveštava da je napustila posao zbog šefa koji je vikao na zaposlene ili ih na drugi način mučio.

Pročitajte još: Bil Gejts ponovo najbogatiji čovek na svetu

Studija iz 2017. o zlostavljanjima na poslu otkrila je da su ljudi koji su radili sa nasilničkim šefom više povučeni i depresivni, kao i da pokazuju simptome slične posttraumatskom stresnom poremećaju. Istraživanje odavno podržava vezu između zlostavljanja na radnom mestu i negativnih posledica po zaposlene – ako je vaš šef neprijateljski nastrojen, veća je verovatnoća da ćete imati anksioznost i stresne glavobolje, loš san i da ćete izgubiti sposobnost koncentracije. Nova studija Međunarodnog časopisa za istraživanje životne sredine i javnog zdravlja čak je otkrila da ljudi koji se bave zloupotrebom na radnom mestu imaju povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

U nekim slučajevima zloupotreba na radnom mestu može biti zarazna u okviru neke organizacije. Na primer, 2013. godine, časopis za primenjenu psihologiju utvrdio je da su američki vojnici u Iraku kada su njihovi supervizori takođe bili okrutni prema njima.

Shutterstock

Shutterstock

Lako je razumeti kako žrtve šefa nasilnika mogu da izgube samopouzdanje i produktivnost. Pa ipak, nova istraživanja sa Univerziteta Villanova otkrivaju da nisu samo radnici koji pate kada im je šef nasilnik – to može biti olakšanje kada se sazna da se i sami loši menadžeri suočavaju sa posledicama zbog nepodnošljivih kretena. “Ono što smo otkrili je da nasilnog šefa značajno povređuje njihovo sopstveno ponašanje”, kaže glavna istraživačica doktorka Manuela Priesemut. “Oni zapravo gube svoju društvenu vrednost, što u osnovi osećaju i cene i drugi ljudi. A zato što im nedostaje ta ključna komponenta sopstvene vrednosti, takođe će raditi lošije svoj posao. Priesemut je ustanovila da “mnogi menadžeri shvataju socijalne troškove svog ponašanja i prestaju – osim ako nemaju psihopatske sklonosti”.

Psihopate, objašnjava Priesemuth, “ne zanima društvena vrednost jer oni zapravo ne brinu o drugim ljudima.” Dakle, ako vaš nasilni šef pripada grupi 15 odsto loših šefova za koje je Priesemut utvrdio da su psihopate, to je “veoma loše”.

Dakle, razmotrimo najgori slučaj: šta ako radite sa nekim za koga sumnjate da je patološki bezobrazan i, iz bilo kojeg razloga, ne možete ili ne želite da jednostavno odustanete?

Pročitajte još: Uspeh milijardera zavisi od ove tri osobine

Kako kaže profesor na Stanfordu Robert Suton treba početi sa pitanjem – da li sam siguran da mogu da vodim normalan razgovor s tom osobom o njihovom ponašanju? A ako se ne osećate sigurno, koga onda u vašoj mreži možete regrutovati da se suprotstavi toj osobi zajedno sa vama?” Suton predlaže ono što on naziva “trikove uma kako bi spasili vašu dušu”: u suštini kognitivne taktike terapije ponašanja koje uključuju mentalno preokretanje pretnje da bi se smanjio njen uticaj. Jedan takav trik je samo da vidite egzistencijalnu apsurdnost svoje muke u kontekstu prolazne prirode vremena. “Kad je nešto neprijatno, podsećate se da je to samo privremeno, a kada se osvrnete na ovo, za godinu ili dve, to će biti ništa”, navodi Suton.

Shutterstock

Shutterstock

Istraživanje iz 2014. otkrilo je da je zaposlenima sa neprijateljskim šefovima bolje kada reaguju pasivnom agresijom. Studija, koju je sproveo profesor Bennet Teper sa Univerziteta Ohio State, otkrila je da su zaposleni koji su pasivno-agresivno reagovali na svoje gnusne šefove ignorišući ih, baveći se nepoznavanjem uzroka njihovog besa ili su se samo trudili sa pola mozda “manje gledali na sebe kao na žrtve”. Kada se zaposleni osvete lošim šefovima, pretrpeli su manje psihičke nevolje i nezadovoljstvo poslom. Štaviše, ovi zaposleni nisu osećali da im recipročno neprijateljstvo negativno utiče na karijeru. Štaviše Teper smatra da bi u stvari mogli da uživaju u povećanom divljenju svojih kolega, čime su postali više posvećeni svom radnom mestu. Postupanje sa nasilnim šefom tada nije drugačije od suočavanja sa nasilnikom u školskom dvorištu: ako ne možete otići ili ostati neopterećeni njihovim lukavstvima, možda je najbolje da se borite.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar