Nova pravila na internetu neće mimoići ni Srbiju

Nova pravila na internetu neće mimoići ni Srbiju


Bura oko tek usvojene Direktive o autorskih pravima na internetu ne jenjava, pa su tim povodom u Nemačkoj već uveliko protesti. Ipak, ono što većinu građana Srbije interesuje jeste da li će i dalje moći bezbrižno da kače na internet slike, muzičke spotove, citate omiljenih pisaca i filozofa ili će ova uredba potkačiti i nas.

-Trenutno je Direktiva prošla kroz Evropski parlament, treba tek da prođe kroz Savet. Postoji mogućnost da se pojedine zemlje u Evropskoj uniji poput Nemačke usprotive. Tamo su uveliko protesti, ali smatram da postoji mala verovatnoća da se ova uredba ne usvoji – kaže za “Blic” Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka i osnivač SHARE fondacije.

Do same primene, kako ističe Krivokapić, doći će pod uslovom da sve države daju saglasnost. Potom, nastupa period od dve godine kada svaka država članica donosi poseban zakon koji će biti u skladu sa Direktivom, ali će postojati i neusaglašenosti od države do države. Tako, zakonodavne promene možemo očekivati najranije na proleće ili leto 2021. godine.

– Srbija je pregovaračkim poglavljem o pristupanju Evropskoj uniji na određeni način uslovljena da svoje zakone prilagodi onim evropskim, pa bi s tim u vezi trebalo da se Direktiva i na nas odnosi, bar što se tiče zakona – objašnajva Krivokapić.

S druge strane, moramo biti svesni da će do promena doći i ranije, bez obzira na promene zakona i da one zavise od velikih kompanija poput Fejsbuka, Jutjuba, Gugla koje će i ranije implementirati direktivu, pa se to može posredno odnositi i na nas, što je druga varijanta.

Sve velike kompanije se nalaze u Americi, pa još nije do kraja jasno kako će se one prilagoditi novim evropskim zakonima.

– Na koji način će oni tretirati evropsko zakonodavstvo, to je upitno. Jedna kompanija može da razvije posebnu uslugu za Evropu, a posebnu za ostatak sveta, dok neka druga može svoja pravila da ujednači za ceo svet – kaže Krivokapić.

Prema njegovim rečima kod nas nije zabeležen nijedan slučaj gde su su velike internet korporacije obraćale pržnju na srpsko zakonodavstvo.

Srbija je većinom nevidljiva za njih, tako da u nekom kontekstu Srbija bi mogla da ostane van cele priče o zaštiti autorskih prava na internetu.

Regulative su do sad podrazumevale da tek nakon što se nešto objavi na internetu, sam autor ili kompanija prijave sadržaj i onda se procenjuje da li taj sadržaj treba da se ukloni sa društvene mreže i interneta uopšte.

To je takozvano “pravilo od oslobođenja odgovornosti posrednika”. Međutim, sada bi stvari mogle da budu drugačije.

– Autorska prava bi po ovoj Direktivi trebalo da se gledaju pre samog objavljivanja. Filteri će biti ti koji neće propuštati sve. To bi trebalo da budu određeni algoritmi koji bi bili implementirani na mreže i koji bi kontrolisali da li je nešto protivzakonito ili nije – kaže Krivokapić.

Kroz filtere bi trebalo da prođe sve: od fotografija, spotova, inserata iz filmova, do citata, ali i animiranih mimova, što bi značilo da korisnici neće moći da objave nijedan sadržaj bez dozvole vlasnika.

Krivokapić navodi i da u pomenutom zakonu o autorskim pravima postoji 15 izuzetaka kada neko na internetu može da koristi neki sadržaj bez saglasnosti autora dela – među prvima je tu sloboda parodije i kritike koja podrazumeva da sadrži određeno delo koje se parodira ili kritikuje.

– Ono što je pitanje jeste kako će algoritmi umeti da prepoznaju kontekst, parodiju, pa postoji mogućnost da budu zabranjivani i sadržaji koji pripadaju pomenutim izuzecima – priča Krivokapić.

Ipak, na kraju ove priče ostaje jedno otvoreno pitanje, a to je pitanje zaštite privatnosti, koje bi ovim mogla da bude dodatno narušena na internetu.

– Da bi algoritmi mogli efikasnije da obavljaju svoj posao, velike kompanije će verovatno tražiti dodatne podatke od nas, na primer da li smo novinar ili umetnik ili će procentiti da smo neko ko ima maliciozne namere da zaradi od same podele sumnjivog sadržaja na internetu – objašnjava Krivokapić i zaključuje da bi time zaštita privatnosti podataka, odnosno GDPR, time dodatno bila narušena.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar