Oprani od pranja para

Oprani od pranja para

Foto Shutterstock


Da su Miloš i Tijana mogli da sačekaju još par meseci sa odlaskom u inostranstvo, njihova pečalbarska avantura u Kini se ne bi završila neuspešno, odnosno ne bi se vratili u Beograd posle samo nekoliko nedelja. Srbija bi, prema procenama Ministarstva finansija, već krajem juna mogla da bude skinuta sa sive liste zemalja koje služe za pranje novca i preko kojih se finansira terorizam, a na koju je dospela februara 2018. godine. A to bi, prema očekivanjima, trebalo da se desi na plenarnoj sednici Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF ), koja se održava od 17. do 21. juna.

I kakve sad veze Miloš i Tijana imaju sa pranjem novca i finansiranjem terorizma? Odgovor je – nikakve. Ali to nije znala službenica u kineskoj banci u kojoj su hteli da otvore račune preko kojih bi primali platu kao predavači engleskog jezika. Ona im je, jednostavno, samo vratila pasoše i rekla da ne može da ih usluži, baš zbog toga što se Srbija nalazi na listi država sa „sistemskim nedostacima” u borbi protiv terorizma i pranja novca.

Rad na crno

I oni nisu jedini. Sa istim problemom suočavaju se i mnogi drugi, koji rešenje traže u radu na crno ili koriste „uslužne račune” kineskih građana, za odgovarajući procenat naravno. No, nije to problem samo u Kini. I u ostalim državama su računi srpskih državljana pod posebnom prismotrom. Posebna pažnja obraća se na sve uplate i isplate sa njihovih računa, makar bila reč i o simboličnim sumama od par stotina evra. Nijedna transakcija ne može da se završi bez odobrenja odeljenja za borbu protiv pranja novca.

Optimizam da će se stvari promeniti, u Ministarstvu finansija temelje na dve stavke. Prva je da je, kako navode, FATF na poslednjem zasedanju u februaru ove godine „načelno utvrdio da je Srbija ispunila Akcioni plan koji je pripremio FATF”, kao i da i dalje postoji politička opredeljnost na visokom političkom nivou za sprovođenje propisa u narednom periodu. Druga je ta da očekuju da će izveštaj ekspertskog tima, koji je po nalogu FATF bio u Srbiji 27. i 28. maja, sa ciljem da proveri sprovođenje reformi na terenu, biti pozitivan.

“O detaljima ne možemo da govorimo do okončanja plenarnog zasedanja FATF. Sve zamerke iz izveštaja Manivala iz 2016. godine, koje je FATF označio strateškim, Srbija je u ostavljenom roku otklonila”, navode u Ministarstvu finansija.

Na pitanja o novom izveštaju, kada je reč o Srbiji, nisu želeli da odgovore ni iz FATF-a.

Na sivoj listi FATF Srbija se prvi put našla u februaru 2018. godine. U izveštaju o napretku u primeni preporuka za sprečavanje pranja novca i terorizma, koji je usledio osam meseci kasnije, navedeno je da je Srbija napredovala, ali je konstatovano i da nisu otklonjeni svi strateški nedostaci u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Međunarodni standardi

Međunarodne standarde FATF doneo je još 2012. godine, a Srbija se obavezala na njihovu primenu.

Finansijski stručnjaci sa kojima je kontaktirao „Ekspres” ističu kako je ocena koju iznosi FATF „dosta arbitrarna”, jer je na nivou procena. Pojedini čak ocenjuju da je ona više politička nego finansijska, doneta pod uticajem SAD, te da je posledica dobrih odnosa Srbije sa Rusijom, koja je pod finansijskim sankcijama.

Dodaju i da bi bilo mnogo efikasnije kada bi se, na primer, identifikovale firme preko kojih ide pranje novca. A u svim zemljama u kojima postoje ovakve „perionice” (a praktično ne postoji država u kojoj ih nema), one su vezane najčešće za građevinarstvo i usluge. To je pre svega teško dokazati, a samim tim je teško i suzbiti. Pogodan za pranje novca je i promet nekretnina. Iako su posrednici u prometu dužni da utvrde poreklo novca kojim se neka nekretnina kupuje, te da svaku sumnjivu transakciju prijave nadležnim organima, oni to ponekad „previde” jer bi na taj način propustili posao i zaradu.

Srbija je, inače, jedina evropska zemlja među 11 visokorizičnih zemalja na listi FATF. Društvo joj prave Bahami, Bocvana, Kambodža, Etiopija, Gana, Pakistan, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago, Tunis i Jemen.

Profesor Božo Drašković sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu jedan je od onih koji dovode u pitanje pouzdanost metodologije kojom se ocenjuje nivo korupcije i pranja novca u pojedinim zemljama.

Finansijska korupcija

“Kada ne postoji precizna metodologija, i posebno kada se ocena o nivou pranja novca bazira najčešće na anketama i ocenama posmatrača – saradnika agencija, onda ni rezultati nisu objektivni. Uostalom, tu postoji jedno pitanje. Kako je moguće da je Srbija visoko na lestvici zemalja preko koje se pere novac a da se istovremeno zaboravlja da je više od 80 odsto bankarskog sektora u Srbiji u vlasništvu ili je vezano za velike bankarske i finansijske korporacije koje su iz najrazvijenijih evropskih zemalja. Tu nešto nije logično”, kaže Drašković za “Ekspres”.

Čuđenje izražava i profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije, koji je istovremeno i član borda direktora jedne banke i nekadašnji član UO jedne od najvećih srpskih banaka. On navodi da je finansijski sistem Srbije veoma usklađen sa evropskim.

“Banke u Srbiji su u poslovanju iste kao bilo koja evropska banka, u svim procedurama, posebno u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Zato je prosto neverovatno da se Srbija nalazi na takvoj listi”, kaže Musabegović.

Sve banke, kako dodaje, primenjuju evropske standarde u oblasti sprečavanja pranja novca – tzv. KYC (Know Your Client), gde su svi podaci o klijentu i njegovim transakcijama dostupni.

“Za svaku transakciju, za sve prilive i odlive, potrebna je dokumentacija kao u bilo kojoj banci. Ako je iznos veći od 10.000 evra, potreban je ugovor po kom osnovu se novac dobija ili faktura po kojoj se plaća. Nijedan priliv ni odliv ne može da se proknjiži dok odeljenje za spečavanje pranja ne da svoju saglasnost “, dodaje Musabegović.

Više pročitajte u štampanom izdanju nedeljnog Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar