Pakt sa đavolom

Šta bi se dogodilo ukoliko bi se u situaciji u kakvoj su zaduženi u švajcarcima našli i svi oni koji su stan kupili kreditom koji je vezan za evro? A njih je bar šest puta više. Da li bi i tada država intervenisala i kako bi se ponašale banke

Kako izgleda pakt sa đavolom, zna skoro svako ko je ikada potpisao ugovor o kreditu s bankom. Malo više iskustava s time, doduše, imaju oni koji su uzimali stambene kredite s valutnom klauzulom u švajcarskim francima. Dobrim delom su, međutim, za to i sami krivi jer nisu slušali upozorenja, pre svega guvernera Narodne banke Srbije, da to ne čine jer je rizik preveliki. Ili bi tačnije bilo reći da su slušali tadašnje ministre finansija (Mlađana Dinkića i Milana Parivodića) koji su propagirali uzimanje kredita u švajcarcima.
Sve to dovelo je do scenarija u kojem građani koji cenu jeftinih kredita nisu platili na mostu debelo plate na ćupriji. Jer ni posle više od deset godina plaćanja kreditnih rata, glavnica ne samo da im se nije smanjila već je mnogima dug i veći nego što je bio kada su uzeli kredit.
Ako se iz cele priče, dakle, nešto može naučiti, to je da pri podizanju kredita u najmanju ruku treba dobro iščitati ceo ugovor, a ponajviše ono to piše sitnim slovima. No ako već znamo kako su se proveli oni zaduženi u švajcarcima, logično je postaviti još jedno pitanje.
A to je, šta bi se dogodilo ukoliko bi se u sličnoj situaciji našli i svi oni koji su stan kupili kreditom koji je vezan za evro? Zamislimo, naime, da vrednost evra drastično poraste u kratkom periodu, što je to bio slučaj sa švajcarcima pre osam-devet godina. Kako bi se to odrazilo na stanovništvo, bankarski sektor, privredu? Bitan faktor je i taj da je kredita vezanih za kurs evra mnogo više nego što je bilo onih koji su imali valutnu klauzulu u švajcarskim francima.
Vrednost kredita
Ako se u obzir uzme činjenica da je, prema podacima Narodne banke Srbije, ukupna vrednost stambenih kredita u Srbiji u februaru 2019. godine bila 407,3 milijarde dinara, a da je prosečna vrednost stambenog kredita oko 3,5 miliona dinara, dolazimo do broja od oko 116.000 zaduženih građana. To je, dakle, gotovo šest puta više u odnosu na broj onih koji još otplaćuju kredite u švajcarcima.
Teorijski, promena deviznog kursa utiče na to da čitav niz dužnika, i među građanima, ali i u raznim privrednim granama, dolazi u situaciju da ne može redovno da plaća rate kredita. I tu onda potencijalno svi imaju problem. To može da dovede do personalnog bankrotstva građana, ali i da u ozbiljne probleme uvali preduzeća koja su uzimala takve kredite. Istovremeno, kao bumerang može da se vrati u bankarski sistem kroz visok procenat problematičnih kredita.
Praviti bilo kakve prognoze ovog tipa je nezahvalno. Tako ni Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta Narodne banke Srbije ne želi da nagađa šta bi moglo da se dogodi. Siguran je jedino da bi dužnici bili opterećeniji, ali ne zna da li bi i oni koji su se zadužili u evrima tada polagali pravo na državnu pomoć kao sada oni koji su uzimali kredite indeksirane u švajcarcima.

Konzervativna politika NBS
Ekonomista Aleksandar Stevanović je, međutim, malo konkretniji. Njegova prva procena je da je verovatnoća da kurs evra skoči preko noći izuzetno mala. Razlog tome je, pre svega, kako kaže, „vrlo odmerena i konzervativna politika Narodne banke Srbije".
- Mislim da ćemo imati stabilan dinar do ulaska u evropsku monetarnu uniju. Ali čak i da ne bude tako, moramo to da prihvatimo. Niko nije ronio suze nad firmama koje su ušle u problem kada su uzele kredite i kada su ustanovile da im je dug porastao toliko da ne mogu da ga servisiraju. I ljudi koji su uzeli relativno jeftine kredite 2007. i 2008. godine bili su u velikom problemu 2010. i 2011. godine, u vreme velike svetske ekonomske krize - kaže Stevanović za „Ekspres".
On, naravno, ne isključuje mogućnost da do nekakvih poremećaja kada je reč o kursu dođe, ali primećuje da o tome ljudi ne razmišljaju.
On podseća i na to kako je pre 12-13 godina kurs evra za samo pet godina sa 76 dinara skočio na čak 120 dinara za evro. Ljudima, kako kaže, to baš i nije prijalo, ali su i plate tada počele da prate evro pa nikome nije padalo na pamet da raskida valutne klauzule ili da traži njihovo proglašavanje ništavim.
- Ako bi kurs evra skočio, naravno da bi ljudima koji su uzeli kredite sa evro klauzulom bilo teže. Ali svako ko je uzeo kredit u evrima, zna da to može da se desi. Isto kao što niko nije razmišljao šta se desilo kad je dinar ojačao za četiri odsto pa su rate pale. To je normalna stvar kad su u pitanju valutne klauzule iz prostog razloga što su krediti u dinarima i dalje znatno skuplji - kaže Stevanović.

Bez reprize
On, međutim, ističe i još jedan bitan razlog zbog kojeg bi situacija kao ona u kojoj su se našli zaduženi u švajcarcima teško mogla da se ponovi. A on leži i u tome što su, kako kaže, ljudi imali izbor. Tačnije, mogli su da uzmu i dugoročni kredit u dinarima, koji je u ponudi poslednjih šest-sedam godina.
- Njih, međutim, niko nije hteo jer su skuplji. S druge strane, kada su takve stvari u pitanju, i banke nude refinansiranje kredita. Smisao bankarstva nije da im vi vratite kredit, nego da ga redovno servisirate. Bankama ne treba imovina dužnika nizašta, pošto ne znaju šta bi s njom radili. Za banke je uvek bolje da ponude neku opciju nego da idu u beskonačno preganjanje - dodaje Stevanović.
Ako je već tako, postavlja se pitanje zbog čega je nastao problem s kreditima u švajcarcima, odnosno da li je u tom slučaju postojala opcija B.
Stevanović ocenjuje da je problem nastao još 2005. godine, kada je država „u očajničkoj želji da pre nego što je tržište sazrelo građanima ponudi kredite naše ljude gurnula u robovski položaj da bi kamate bile niže".
- Banke su percipirale da je rizik visok. Onda smo mi tražili način da taj rizik administrativno razbijemo. Jedan od načina je i da vama dug ostaje čak i kad se aktivira hipoteka. I to je u suštini najveći problem koji postoji. Ako bi vama dug nestao nakon aktiviranje hipoteke, banke bi morale da pregovaraju s klijentima. Ovako one imaju osiguranje Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, a imaju i zakon koji kaže da je dug i dalje vaš čak i ako je vrednost aktivirane hipoteke manja. Banke onda nemaju nikakav motiv da vam nude nešto bolje - kaže Stevanović.

Bez alternative
Situacija bi, međutim, bila drugačija ukoliko bi svako od zaduženih građana mogao da kaže: „Evo vam vaš stan, uzmite ga slobodno".
- Kada bi se na tržištu pojavilo 1.000 takvih stanova, koji bi se prodavali na aukcijama, vrednost bi im znatno opala. A u bankama nisu blesavi. Oni bi pre produžili rokove otplate i ponudili konverziju nego se jednokratno susreli s gubitkom. To bi, dakle, bio najbolji mehanizam što se tiče tržišta. Istovremeno, doduše, to bi oborilo i vrednost nekretnina, a malo bi povećalo i kamatne stope - kaže Stevanović.
Sadašnje stanje, prema očekivanjima, biće razrešeno donošenjem leks specijalisa kojim bi, kako se očekuje, bilo omogućeno konvertovanje kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti u uobičajne kredite, vezane za evro. Takvim zakonom bi teret podnele i banke, ali i država.
Stevanović primećuje da je uvek najbolja varijanta kada se država ne meša u ova pitanja „mimo onoga što radi NBS".
- Bankarski sektor je jedna od najbolje regulisanih grana. Ljudi koji petljaju po tome uopšte ne sagledavaju koje sve posledice mogu da se jave. Oni vide da imamo problem i urade nešto pa kažu da je problem rešen. Ali tržište tako ne funkcioniše - kaže sagovornik „Ekspresa".

On dodaje i da ne bi bilo dobro da se u ovakvim situacijama na banke prebaci sav teret pokrivanja gubitaka jer će onda one u budućim kalkulacijama rizika morati da podignu kamatne stope. Time bi, kako kaže, naplatile i ovaj gubitak, ali bi naplatile i to što ne mogu da znaju šta će nekome u Srbiji da „svirne za šest-sedam godina ako opet bude nekog problema zbog kredita".
- Ljudima koji imaju kredit u švajcarcima bilo bi bolje, ali bi trošak toga platili svi ostali. Banke ne plaćaju ništa. Jedino što mogu da plate jeste da imaju manje plasmana, ali nema šanse da bi pristale na gubitke - ocenjuje Stevanović.
I posle svega tražnja za stambenim kreditima u Srbiji raste. Samo tokom 2018. godine, prema podacima Narodne banke Srbije, njihovo stanje povećano je za 28 milijardi dinara (237,3 miliona evra), a od početka 2019. godine za 3,8 milijardi dinara (32 miliona evra).
- Rastu tražnje za stambenim kreditima pre svega doprinose rast zarada i broja zaposlenih u privatnom sektoru, kao i povoljni uslovi zaduživanja građana. Imajući u vidu nastavak pozitivnih makroekonomskih trendova, i u narednom periodu možemo očekivati rast stambenog kreditiranja - zaključuju u NBS.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]