SAJAM TAŠTINE: Nekad “mečke” i “audije” kupovali direktori, danas anonimusi sa parama u plastičnim kesama

SAJAM TAŠTINE: Nekad “mečke” i “audije” kupovali direktori, danas anonimusi sa parama u plastičnim kesama

FOTO TANJUG/ DANILO PETERNEK


Zoran Lupšić, koordinator beogradskog Sajma automobila priseća se ko je i kako u poslednjih 35 godina kupovao skupocene automobile u Srbiji

EKSPRES: Ako “dubinski” posmatramo , od osnivanja Sajma automobila, ko je nekada, a ko poslednjih godina kupovao najskuplje modele ?

– Nekada su kupci najskupljih automobila bivali direktori velikih državnih preduzeća.Naravno oni su sa podjednakom strašću kupovali kako privatne tako i službene automobile. Često se insistiralo na diskreciji ali su informacije o tim kupovinama ipak pronalazile put do javnosti.Danas su najčešći kupci skupih modela poznati biznismeni, istaknuti sportisti, estradne ličnosti. Naravno i nekada i sada najveću enigmu su predstavljali anonimusi koji ne pitaju za cenu, a najskuplje modele kupuju za keš spremljen u papirne vreće ili smotuljke.

EKSPRES: Više od 30 godina organizujete Sajam automobila u Beogradu. Šta je bilo zajedničko, a i različito  u te tri decenije ?

-S obzirom da se radi o zaista dugom vremenskom periodu od kako se bavim ovim poslom, daću sebi malo slobode da u određenoj meri retrospektivu i odgovore na Vaša pitanja uobličim na svoj način. Moj prvi radni odnos je zasnovan na Beogradskom sajmu krajem 1985.godine i to okončanjem postupka javnog konkursa,davno zaboravljenog načina zapošljavanja u sferi državnih i društvenih odnosno javnih preduzeća.Paradoksalno zvuči da se u toliko osporavanom jednopartijskom sistemu niko nije interesovao za moju partijsku (ne)pripadnost tako da sam pod ravnopravnim uslovima ušao u trku sa više od 500 drugih kandidata i pobedio na konkursu iako sam se celog života klonio politike i političke pripadnosti,što će mi od demokratskih promena 2000. pa do današnjih dana biti samo otežavajući i limitirajući faktor u profesionalnoj karijeri, a ta činjenica,složićete se predstavlja još veći paradoks.

ZORAN LUPŠIĆ 1

Zoran Lupšić

Slučaj je hteo da prvi sajam automobila u čijoj sam organizaciji učestvovao bude održan 1986. u godini kada je ceo automobilski svet obeležavao stogodišnjicu postojanja automobila.To je jedini sajam u bogatoj istoriji beogradskih Međunarodnih sajmova automobila koji nije održan u tradicionalnom terminu kraj marta-početak aprila zbog nastojanja da se njegov termin od 30.05. do 08.06. poklopi sa izuzetnim Naučno-stručnim skupom FISITA,Svetskim automobilskim kongresom koji se održavao u tom terminu u Beogradu. Organizacija sajma u Beogradu kao važnog privrednog događaja i vrsne medijske atrakcije, od tada do danas u tri različite države, rezultat je zajedničke želje i potrebe organizatora,učesnika, posetilaca i ukupne domaće javnosti, tako da se fascinacija ovim događajem budila,rasla i kulminirala svake godine s početkom proleća.

EKSPRES: Koji od tih Sajmova je po Vašoj oceni bio najuspešniji ?

– Svakako najuspešnija izdanja Međunarodnog sajma automobila u prethodnih 30 godina vezuju se za period do 1992.godine odnosno do raspada SFRJ.Ovo ne govorim kao jugonostalgičar,jer to zapravo i nisam,već realno sagledavajući izuzetno respektabilne kapacitete jugoslovenske automobilske industrije koji su bili okosnica i zamajac razvoja automobilskog tržišta a samim tim i Međunarodnog sajma automobila.Da podsetim da su zbog raznih oblika kooperacije u proizvodnim ciklusima, automobili mnogih vodećih svetskih proizvođača imali status domaćeg proizvoda,to su VW(TAS),Opel(IDA Kikinda),Citroen(Cimos),Renault(IMV),Peugeot(f-ka amortizera),FIAT(Zastava),IVECO(Zastava kamioni),Mercedes(Fap Famos)RABA(Dinara)…..

EKSPRES: Kako je uprkos ekonomskoj , i krizi u automobilskoj industriji Sajam u Beogradu uspeo da “preživi” ?

– Preživljavanje je termin koji svakako odgovara vremenskom periodu od 1992. do 1999. u svim sferama društvenog i privrednog života tako i kada je sajam automobila u pitanju.Pod režimom najstrožijih ekonomskih i političkih sankcija,mi smo uspevali da održimo kontinuitet sajmova automobila protiv svake ekonomske logike u uslovima embarga na naftne derivate i embarga na uvoz automobila.U uslovima najoštrijih sankcija,kada su one zahvatile čak i sve sportske manifestacije Beogradski sajam automobila je možda jedina manifestacija međunarodnog karaktera koja nije sankcionisana,naprotiv svih tih turbulentnih godina je opstala u kalendaru Svetske asocijacije proizvođača automobila O.I.C.A.

 

Foto: AP

Foto: AP

Najnovija globalna finansijska i ekonomska kriza koja je najpre pogodila tržište nekretnina i automobilsku industriju na naše tržište ,po inerciji,dolazi sa malim zakašnjenjem, ali sa mnogo oštrijim i dugotrajnijim posledicama na automobilsko tržište.Prvi znaci oporavka domaćeg automobilskog tržišta nagovešteni na prošlogodišnjem Međunarodnom sajmu automobila i potvrđeni prošlogodišnjim prodajnim rezultatima pokazuju nastavak pozitivnih trendova i na ovogodišnjem sajmu automobila DDOR BG CAR SHOW.Šestogodišnju(2009-2014) ,u novijoj istoriji nezabeleženu krizu,uspeli smo da prevaziđemo kada je sajam automobila u pitanju,dobrom strategijom i saradnjom sa našim ključnim partnerima Srpskom asocijacijom uvoznika automobila i delova i Generalnim sponzorom sajma automobila kompanijom DDOR, sinergijom zajedničkih napora i interesa.

EKSPRES: Kako objašnjavate podatak da , takoreći, u predprodaji “odu” najskuplji modeli ?

-Uporište tog fenomena treba potražiti u psihologiji kupaca.Oduvek je kupovina automobila na sajmu odnosno kupovina sajamskog eksponata bila stvar svojevrsnog prestiža, privilegije iako se u većini slučajeva radi o istovetnim serijskim automobilima koji se mogu kupiti u bilo kom prodajnom salonu.(Ne)potvrđeni društveni status kao izraziti motivacioni faktor je najevidentniji kod kupaca najskupljih modela.

Foto: AP

Foto: AP

EKSPRES: Šta BG Sajam automobila izdvaja od sličnih u regionu i Evropi ?

– Uvidom u kalendar zvaničnih sajmova automobila već pomenute asocijacije O.I.C.A uočljiva je činjenica da je Beogradski sajam automobila jedna od starijih specijalizovanih manifestacija automotivne industrije sa te liste.Prvi Međunarodni sajam automobila održan je još daleke 1938.godine na prostoru nekadašnjeg sajmišta na levoj obali reke Save.Do početka 90-tih,odnosno velikih globalnih promena i razbijanja bipolarnog sveta,raspada Varšavkog pakta i niza lančanih posledica, Beogradski sajam automobila je bio jedan od samo 7-8 zvaničnih sajmova u svetu i jedina međunarodno priznata smotra automobilske industrije istočno od linije Torino-Frankfurt.Sada je broj oficijalnih sajmova dvadesetak, a naš sajam je još uvek na listi u svom tradicionalnom terminu uprkos drastično smanjenom potencijalu i značaju domaćeg tržišta nastalom raspadom nekadašnje države.

FOTO AP

Iako je tržište automobila, pre svega plasman automobila prilično autonoman u odnosu na okruženje,Međunarodni sajam automobila i sajam automobila BG CAR SHOW su manifestacije šireg regionalnog značaja i rejtinga.Beogradski sajam je jedini uspeo da održi kontinuitet ovih sajmova automobila i na taj način privuče svu stručnu,poslovnu i medijsku pažnju iz zemalja okruženja za novitete automobilske industrije koji se predstavljaju svake godine u tradicionalnom terminu.

 

EKSPRES: Šta Vam je od anegdota za ove tri decenije ostalo u sećanju ?

-Baš upravo u vezi sa terminom sajma automobila. To je verovatno najbolji termin u toku godine za organizovanje ove manifestacije,pa smo trpeli pritiske drugih,većih i značajnijih sajmova da se ubace u naš termin u zvaničnom kalendaru. Amsterdamski međunarodni sajam automobila je bio generator možda najvećeg pritiska u automobilskoj javnosti, da se pozicionira u našem terminu. Pre 11 godina je direktor Amsterdamskog sajma i direktor Holandske asocijacije proizvođača i uvoznika vozila-RAI, došao na Međunarodni sajam automobila u Beogradu da se uveri kakav im to sajam u Beogradu, na Balkanu stoji na putu da realizuju svoju ideju .Posle dvodnevne posete našem izuzetno uspelom sajmu 2005.godine nikada više nije postavljano pitanje uzurpacije termina u kalendaru O.I.C.A

EKSPRES: Da li je skup sportski automobil prestao da bude “produžena ruka muškosti” s obzirom da sve više žena, i mladih devojaka vozi luksuzne sportske  modele i džipove ?

– Kao svakodnevni učesnici u saobraćaju svedoci smo da sve više žena vozi,možda ne baš sportske, ali svakako skupe i robusne automobile i da u proseku ćešće od muškaraca voze atraktivne automobile.Kao i  muškarci, savremene žene su uključene u trendove automobilske industrije,a opredeljenje za moćne i robusne automobile im dodatno uliva osećaj sigurnosti u vožnji.

EKSPRES: Kako objašnajvate strast  Balkanaca prema “limenim ljubimcima” ?

FoNet/AP-AUTOMOBILI-SAJAM– Sve što prevazilazi osnovne potrebe za automobilom,pojednostavljeno gledano prevoz od tačke A do tačke B kroz solidne perfomanse većine današnjih automobila ide na dušu balkanskog mentaliteta. Drumski saobraćaj kao najfrekfentniji vid saobraćaja i veoma moćna automobilska industrija su obeležili 20. vek i početak novog milenijuma kao pokretači sveukupnog,fascinantnog industrijskog razvoja. Puna komercijalizacija automobila kao prevoznog sredstva datira s početka 20-ih godina prošlog veka i to neverovatnom produkcijom i plasmanom modela “Ford T” popularno nazvanim “Tin Lizzie”.U njegovom tadašnjem prospektu pisalo je “niska aerodinamična karoserija omogućava veći prostor,veći komfor i podvoznost uz više pogodne nove opreme”. Isto to pročitaćete i u današnjim prospektima svih putničkih automobila.Predpostavke govore da će do sredine ovog veka svi automobili koristiti električnu energiju ili druge obnovljive izvore energije kao pogonsku energiju,ne zbog kalkulacija o svetskim rezervama fosilnih goriva,nafte i naftnih derivata već zbog ekološke potrebe i svesti o ugroženosti okruženja koja će se iz urbanih sredina proširiti na ukupan drumski saobraćaj. Prelazni modeli na hibridni pogon,sa alternativnim pogonom samo su uvod u totalnu dominaciju elektro automobila koja predstoji.Tehnološki korak više predstavila je Toyota upravo na nedavno održanom sajmu automobila u Beogradu sa novim modelom MIRAI sa pogonom na vodonik koji će trasirati novi razvojni put automobilske industrije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar