SRPSKO TRŽIŠTE AUTOMOBILA: Lepotice i "zveri" !

Od izbijanja  SEKE 2008. (svetske ekonomske krize) . do 2015.  godine naše  tržište beleži pad prodaje novih i polovnih vozila

Nekako s proleća "uđe benzin u uši" pa se zbog toga to doba i smatra "najizdašnijim" kada je reč o prodaji i kupovini automobila. Slobodno se može reći da je to hit- sezona koja počinje beogradskim Sajmom automobila. Distributeri i dileri, naravno, nikada nisu zadovoljni prodajom, ali se po trendovima na tom tržištu "da" naslutiti kakva su privredna kretanja, a pre svega kakav je standard stanovništva. U boljim godinama prodaja je izdašnija i obrnuto. Dobri poznavaoci prilika na srpskom tržištu vozila kažu i da su ekonomska tranzicija, raslojavanje i novi bogataši, doneli i nova pravila, ukuse, kao zahteve kada je reč o kupo-prodaji "limenih ljibimaca". Oni su, dakle, davno prestali da budu samo sredstvo prevoza, već jasno ukazuju na materijalni i društveni status svojih ponosnih vlasnika. Otkrivaju, doduše, i sklonosti i ukus, a može se reći da govore i tehničkoj i saobraćajnoj kulturi onih koji ih voze i poseduju. No, vratimo se surovom tržištu, čiji osnoovni zakon ponuda - tražnja, takođe, određuje jasno - u brojkama: Gde smo ?, Šta smo ?, kao i Šta nas očekuje ?

Milan Vukasović, predsednik grupacije ovlaščenih uvoznika vozila i delova Privredne komore Srbije za Ekspres kaže da je tržište automobila prilično "ćudljivo".
- Mozda treba posmatrati trziste automobila od 2008. godine, koja je zapravo bila poslednja “dobra” godina, nakon čega je došlo do drastičnog pada prodaje novih vozila usled delovanja globalne ekonomske krize pa do 2015. gde smo imali permanenti pad tržišta iz godine u godinu. Tek od prošle godine imamo lagani rast prodaje na teritoriji Srbije. Statistika, takođe, potvrdjuje navedenu tvrdnju. Dakle od 2008 gde smo imali blizu 60.000 novouvezenih vozila, prodaja je permanentno padala zaključno sa 2014.godinom od oko 19.600 novouvezenih automobila. Tek 2015. godine smo ostvarili pozitivan rast od oko 11 odsto, i dostigli nekih 21.700 novouvezenih vozila.
Vukasović ukazuje i da je potrebno pratiti i osluškivati tržišne trendove.
- U navedenom periodu imali smo permanentni trend pada novouvezenih vozila, kao i trend rasta uvoza polovnih vozila. Od navedene 2015. godine dolazi do stabilizacije tržišita kroz trend rasta novouvezenih vozila i trend pada uvoza polovnih vozila. U našoj ukupnoj prodaji prevladjuje B I C segment vozila, dakle radi se o manjim i jeftinijim vozilima sa prosečnom cenom izmedju 10-12.000 evra, a što odgovara i našoj kupovnoj moći.

Srpko tržište automobila, ističe Vukasović, ima i svoje probleme i nesavršenosti.
-Naše tržiste automobila zavisi najviše od kupovne snage stanovništva, razvoja privrede kao i od finansijskih uslova koji prate prodaju automobila. Problemi su generalno zajednički, nerazvijeno tržiste, mala kupovna moć, nedovoljno razvijena privreda, visoka cena energenata (jedno od najskupljih pogonskih goriva u regionu pa i svetu), visoke dažbine prilikom registracije vozila, duplo oporezivanje kod sistema “staro za novo”, neravnopravan status u odnosu na “domaći brend”..Sa druge strane generalno smo zahevna nacija, traži se kvalitet, dobra oprema i povoljna cena..
Pečetak rada fabrike Fiat automobili Srbija u Kragujevcu otvorio je nove mogućnosti, napominje Milan Vukasović.
-Svakako je doneo jedan kvalitetan auto - fiat 500 L pod izuzetno povoljnim uslovima, ali je takav segment kupaca ograničen i ostaje pitanje razvoja dalje prodaje..
Međutim,  svi značajniji brendovi, politiku svojih prodajnih cena usaglasavaju sa karakteristikama lokalnih trzista, dakle presudnu ulogu igra životni standard, razvijenost lokalnog trzista, ekonomska i socijalna politika…tako da se prema ekonomskoj snazi pojedinih tržista u regionu formiraju i prodajne cene…Ali pored tržišta novih veoma je razvijeno i tržište polovnih vozila.To tržište zapravo supstituiše pad prodaje na tržištu novih vozila gde se na našem globalnom godišnjem tržistu od oko 100.000 ukupno registrovanih vozila, to tržište pojavljuje kao (za sad) većinski deo prodaje od oko 70.000 vozila…

Takođe, prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, prodaja novih vozila u Srbiji u protekloj godini bila je bolja nego 2014, ali za poznavaoce naših prilika ostaje dilema da li je baš tako. Statistika kaže da je lane isporučeno 11 odsto više automobila u odnosu na pretprošlu godinu ili prevedeno u broj vozila, prodato je 2.168 primeraka više. Negativan rezultat zabeležilo je pet marki (uvoznika), od kojih je najgore prošao Hyundai, ali za to postoji objašnjenje. Naime, veći deo 2015. godine, zbog nerešenog statusa, ovaj brend i nije imao odgovarajuću ponudu i prodaju. Međutim, nakon inicijative Grand Motorsa, odnosno „preuzimanjem posla“, u poslednja četiri meseca isporučeno je gotovo 70 odsto svih prodatih vozila ove marke (392 primerka prema ukupnih 564).
Ko prati statističke podatke u bilo kojoj oblasti, zna da procenti ne oslikavaju uvek pravo stanje stvari. Tako je, recimo, procentualno najveći napredak u odnosu na pretprošlu godinu zabeležio Great Wall, a razlog za to je činjenica da je prodaja ovih vozila krenula u decembru 2014. kada je isporučeno svega četiri primerka. Uz njega je i Citroen koji je ostvario rast od 215 odsto, ali je ukupan broj prodatih vozila, ipak, relativno skroman – 426. Čini se da broj isporučenih vozila realnije pokazuje situaciju. Tako se prošle godine za Fiatove modele odlučilo 787 kupaca više nego 2014, Fordove 426, Opelove 371, Škodine 310 i tako dalje. Kada govorimo o najtraženijim modelima, situacija se nije bitnije promenila. Najviše se prodaje domaći Fiat 500L (1.819), potom Škode Fabia (1.194), Octavia (1.129), Rapid (743), Dacia Sandero (639), Ford Fiesta (621) i tako dalje. Nema promena ni kada je reč o klasama vozila, odnosno, najbolje su se prodavali automobili niže i niže srednje klase, baš onako kako je kod nas već godinama.

Inače, u auto-biznisu u trci za kupcima proizvođači su snizili cene na ivicu rentabilnosti, pa imamo situaciju da se nova vozila prodaju bez ikakve zarade proizvođača. Oni međutim svoj profit kasnije ostvaruju kroz servisnu mrežu, kao i prodaju rezervnih delova. U nedostatku kupaca na domaćem tržištu, izvestan broj uvoznika se okrenuo reeksportu. Iako statistika nekada može pružiti i sasvim iskrivljenu sliku koju "obrađuje", što se tiče tržišta automobila u Srbiji, ona je konačno naklonjena optimistima.

 

BLAGI RAST PRODAJE U 2015.
Prodaja novih automobila u Srbiji u 2015. godini skočila je za 7 odsto i posle niza godina zaustavljen je negativan trend. Uvoznici tvrde da je posle osam godina negativni trend prodaje automobila u Srbiji zaustavljen. Prema statistici Udruženja uvoznika automobila, mesečni porast u 2015. godini iznosio je 0,5 procenata, ali je krajnji rezultat mnogo bolji od prethodnih godina. Tako će cifra novoprodatih automobila premašiti 20.000 vozila. Zanimljivo je i da je u vreme krize najviše porasla prodaja luksuznih vozila, kod nekih uvoznika i do 25 odsto. Kupuju se automobili do 15.000 EUR, ali i skupocene limuzine vredne i do 100.000 EUR. Luksuzni automobili prodaju se i više nego što je planirano. Traže se novi modeli i što skuplja oprema, a neki nemački brendovi mogli bi da prodaju i više samo da su mogli da dobiju dovoljnu količinu automobila iz fabrike.
Automobili se većinom kupuju za gotovinu, a za kredite se odlučuje 40 odsto kupaca.
Mnogi nude automobile na beskamatan kredit međutim, takvih kredita je malo, i oni se obično prevale na leđa prodavaca koji za vrednost kamate smanjuju cene. Dakle, cene su pale, mnogi prodaju vozila po principu staro za novo ali bez posebnih pogodnosti . Uvoznici se žale da državne subvencije ne postoje ni za ekološka vozila pa će se duže čekati da na srpske drumove stignu električna i hibridna vozila.

LUDE CENE NA KUBI
Kuba je  prvi put nakon pola veka omogućila slobodnu kupovinu automobila. Međutim, Kubanci se nisu baš istrošili - u prvih šest meseci 2015. godine prodato je samo 50 automobila i četiri motocikla, prenosi Reuters. Građani frustrirani ranijim ograničenjima jedva su dočekali nova pravila, ali ohladile su ih vrlo visoke cene s maržom od 400 odsto i više. Na primer, Pežoov model 508 košta čak 262.000 dolara. Većina radnika na Kubi u državnom sektoru zarađuje samo 20 dolara mesečno. Visoke cene nisu zasmetale samo građanima Kube, već i stranim poduzećima i potencijalnim investitorima, kojima je potrebna dozvola vlade da uvezu nove ili polovne automobile, naravno,  bez ogromne marže.