Biznis
06.03.2024. 11:02
Biznis
08.03.2024. 15:30
Slavko Brkić
Kopaonik biznis forum
Šta se sve moglo čuti na "srpskom Davosu"
Viši standard, unapređena infrastruktura, savremene saobraćajnice, autoputevi, brze pruge, ali i obnovljene stare i izgrađene nove škole, vrtići i bolnice...
Sve to, kako se moglo čuti na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, čeka Srbiju u narednom periodu.
“Srpski Davos“, kako popularno nazivaju ovaj skup koji se svakog marta održava na Kopaoniku u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, predstavlja, praktično uvod u novi investicioni ciklus, a čija bi kruna trebalo da bude manifestacija Ekspo 2027.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je prvog dana Kopaonik biznis foruma da je BDP Srbije prvi put prošle godine prešao granicu od 69 milijardi evra i da je ove godine planiran rast od 3,5 odsto, a sledeće četiri procenta.
“Realno je da mi idemo preko 90 milijardi 2027. godine, kada ćemo biti domaćini Ekspa i kada smo tu godinu definisali kao sledeće prolazno vreme. Dakle, ako nas geopolitička situacija posluži na pravi način, ono što smo zacrtali sebi kao cilj, biće potpuno ostvarivo da 2027. godine Srbija ima bruto proizvod BDP od 100 milijardi evra“, naveo je Mali.
Mali je, govoreći o povećanju plata, rekao da je u decembru 2023. godine prosečna plata bila 812 evra, a ove godine će u decembru biti 920 − 930 evra.
“U 2025. godini u decembru biće iznad 1.000 evra, a posebno važno za mene je da su u realnom iznosu prošle godine plate bile 2,4 odsto u plusu, a penzije 8,7 odsto ’u plusu’ u realnom iznosu“, rekao je Mali.
On je rekao da je minimalna zarada rasla za 17,8 odsto i taj rast će se nastaviti, ali obazrivo da se ne ugrozi i ne počne sa zatvaranjem fabrika i odlaska investitora.
“U narednom periodu rekli smo da nam treba novi izvor rasta i dobili smo da budemo domaćin specijalizovane izložbe Ekspo“, rekao je Mali najavljujući nova ulaganja od 17 milijardi evra.
Mali je istakao da je potpuno ostvariv cilj da u decembru 2027. godine prosečna zarada bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, koliko i minimalna zarada.
“Najveća razvojna šansa za nas je taj Ekspo, očekujemo tri miliona posetilaca, čitav novi grad niče u Surčinu, u šta će biti uloženo oko dve milijarde evra i što će biti podsticaj za sva ostala ulaganja“, rekao je Mali dodajući da su, međutim, mir i stabilnost preduslov za sve.
Za Srbiju su važni mir i stabilnost, očuvanje javnih finansija, smanjenje deficita, kontrola javnog duga i dalji rast BDP-a, rekao je Mali.
“Uspeli smo da sačuvamo stabilnost, makroekonomsku i ekonomsku, što nije bilo jednostavno, a čak su i veće zemlje od Srbije poklekle ili nisu ostvarile svoje ciljeve“, ocenio je Mali.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je da se predano radi na cilju da Srbija dobije investicioni rang.
“Bavimo se svim faktorima koji mogu da utiču na povećanje tog izgleda, odnosno rejtinga. Posvećenost tom cilju treba da ima za rezultat još više investicija i da proširi bazu investitora i da Srbiju još bolje pozicionira na investicionoj mapi. Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje, sada već 25 milijardi evra i više su za 87 procenata nego u pretpandemijskoj 2019. godini. Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou. Formalna zaposlenost u privatnom sektoru je za oko 10 procenata iznad pretpandemijskog nivoa“, navela je Tabakovićeva.
Govoreći na panelu “Akcioni plan zelene tranzicije u Srbiji“, premijerka Ana Brnabić ocenila je da u poslednjih 100 godina svetski izazovi nikada nisu bili veći.
“Od pandemije, preko rata u Evropi, do sledećeg rata i daljih pretnji, to je situacija u kojoj moramo s obe noge da stanemo na zemlju i kažemo ‒ ljudi, to nema nikakvog smisla. Moramo da imamo ozbiljnu vlast, ali i ozbiljnu opoziciju. Moramo oko nekih minimuma da se dogovorimo i vidimo kako ćemo ići dalje“, rekla je Brnabićeva.
Ona je istakla da Srbija, bez obzira na spoljne pritiske, ide putem stabilnosti, i da zbog toga nije potrebno da se u Srbiji pravi, kako je rekla, destabilizacija.
“Tamo gde se Srbija zaputila, kapital je konzervativniji nego bilo gde. Traži, ne duplu, nego troduplu stabilnost. Taj kapital je izuzetno osetljiv i plašljiv. Ako vi stalno menjate parametre, investitor će reći − ako vi sami ne razumete šta želite, ja stvarno ne želim tu da investiram“, rekla je Brnabićeva.
Dodala je da je teško odgovoriti na brojne izazove koji su rezultat, kako je rekla, ekstremno niske političke kulture.
“Moje mišljenje je da bi za svaku vladu idealna bila konstruktivna opozicija koja kritikuje vladu i unapređuje njene mere i priprema novu vladu koja će biti bolja od postojeće. A ne opozicija koja ometa u radu“, rekla je premijerka.
Makroekonomski agregati u Srbiji preneti iz prošle godine su, s obzirom na okolnosti, solidni i zadovoljavajući, a u prilog takvoj oceni govori činjenica da je ostvaren rast od 2,5 odsto i da je fiskalni deficit ispod tri procenta BDP-a, te da se javni dug nalazi na silaznoj putanji, znatno ispod gornje granice definisane fiskalnim pravilima, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Vlahović je istakao da su Srbiji potrebni dalji napori da se poboljša upravljanje javnim finansijama unapređenjem programskog budžetiranja, boljim sagledavanjem fiskalnih rizika i bitno efikasnijim upravljanjem javnim investicijama.
Prema njegovoj oceni, treba izbegavati jednokratne neselektivne fiskalne intervencije ka stanovništvu i neplanirane druge transfere ka jedinicama lokalnih samouprava i/ili javnim preduzećima, koji su, kako je rekao, u osnovi politički motivisani.
Naveo je kako je od suštinskog značaja da se čvrst stav monetarne politike zadrži koliko god je to potrebno i da se u kombinaciji sa fiskalnom konsolidacijom ispoštuju ciljani nivoi deficita u srednjoročnom periodu, zadrži silazna putanja duga, obnove fiskalni baferi i održi visok nivo i podigne kvalitet javne kapitalne potrošnje.
Vlahović je dodao da plate u javnom sektoru i penzije ne bi trebalo da se povećavaju mimo dogovorenih fiskalnih pravila.
Biznis
06.03.2024. 10:20
Katastrofalne štete i inflacija neprijatelji osiguranja
Komentari
