TEŠKA VREMENA ZA NEMAČKU PRIVREDU: Biznis bez granica

Ako se nastavi pad industrijske proizvodnje u evropskim državama, tačnije u evro-zoni posebno u Mediteranskom pojasu (Grčka, Portugalija, Italija, Španija...) to. bi itekako moglo uzdrmati nemačku privredu, posebno izvozno orjentisanu.To su, dakle, tržišta koja polako, ali sigurno presušuju. Preciznije, pada životni standard i kupovna moć, ali i spremnost ulagača da investiraju.

Sa druge strane problemi italijanskih banaka, na primer, preliće se na Holandski, a potom i na Nemački bankarski sistem.Podaci objavljeni krajem prošle godine ukazuju da su loši zajmovi (nenaplativi) u italijanskim bankama dostigli vrtoglavih 3.000 milijardi evra. Dakle, problematičnih kredita u Italiji je 17,3 procenata evropski prosek je 6.8, а u Nemačkoj takve pozajmice učestvuju sa 2,3 odsto.

Prema ranijim procenama najviše koristi od jedinstvenog evropskog tržišta od gotovo pola milijarde potrošača, kao i monetarne unije, odnosno uvođenja evra kao zajedničke valute, imala je upravo izvozno orjentisana nemačka privreda. Industrijski proizvođači (mercedes, BMV, folksvagen, bosh, mašinska industrija...) decenijama su imali siguran plasman na tržištima koja su uglavnom orjentisana na turističku ponudu, odnosno prodaju usluga. Sve u svemu velika je opasnost da iz Italije kao četvrte ekonomije u Evropi, i osmoj na svetu krene negativan domino efekat pre svega na tržište evropske unije.

Uprkos tome, Nemačka beleži rekordnu zaposlenost, stabilan privredni rast i budžetski suficit veći od očekivanog, ali poslovni ljudi imaju mračna predviđanja Ako se uzmu u obzir bezmalo svi podaci o stanju nemačke privrede i državnog budžeta, moglo bi da se kaže da najjačoj evropskoj ekonomiji cvetaju ruže. Osim stabilnog ekonomskog rasta od 1,7 odsto, u prošloj godini neočekivano je porasla naplata poreza pa je višak u državnoj kasi dupliran i iznosio je 21,5 milijardu evra, što je najviše od ujedinjena dve Nemačke 1990. godine. Zabeležena je i rekordno niska nezaposlenost od 6,2 odsto, što je duplo manje od proseka u Evropskoj uniji. Ali, uprkos tim optimističnim podacima na kojima bi Nemačkoj mogli da pozavide sve evropske zemlje, istraživanje nemačkog ekonomskog instituta Ifo pokazalo je da nemački privrednici nisu tako optimistični već predviđaju crne dane.

Problem su očekivanja i pad poverenja kod nemačkih privrednika. Druga briga za nemačke privrednike jeste to što se minulih meseci ljulja kinesko finansijsko tržište, a Kina je važna za nemački izvoz. Zapravo Kina je, posle evrozone i SAD, za Nemačku treće tržište na koje najviše izvozi. U 2014. u Kini je izvezeno nemačke robe u vrednosti od 74,3 milijarde evra, a pri tome su značajne profite ostvarile i lokalna predstavništva nemačkih firmi, naročito nemačka automobilska industrija, koja ima fabrike u Kini kako bi lakše snabdevala to ogromno tržište.

Iako bi rekordno niska cena nafte trebalo da bude dobra vest za nemačku privredu, zbog manjih troškova transporta robe i energenata neophodnih za proizvodnju, nemački privrednici se plaše da će to dugoročno oboriti potražnju za nemačkim proizvodima u zemljama koje su izvoznice nafte i gasa pa sada imaju manje prihode. Na primer, Rusija je u 2014. kupila nemačke robe u vrednosti od 30 milijardi evra, ali su sankcije EU - Moskvi dodatno produbile probleme plasmana Nemačke robe i usluga. Stoga nisu nerealne glasine da se Berlin dvoumi, a možda i jednostrano ukine sankcije Rusiji pod pritiskom nemaćkih izvozno orjentisanih kompanija. Podsećamo, da je Nemačka (kompanije, banke, finnasijski sektor, proizvodnja...) prema Rusiji izložena sa više od 100 milijardi evra. Drugim rečima, Nemačka je u Rusiju uložila taj novac, koji je sada “mrtav kapital. Nemački biznismeni su izrazito kritični prema sankcijama koje je EU nametnula Rusiji i nadaju se da će se u ovoj godini „vetar promeniti smer". Njihova delegacija nedavno se na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu, sastala sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim. Potpuno je jasno o čemu se razgovaralo.
Takođe, prema studiji nemačkog instituta Bertelsman, zbog migrantske krize, ponovno uspostavljanje graničnih kontrola među članicama šengenske zone nemačku ekonomiju bi u najboljem slučaju koštalo 77 milijardi , a u najgorem 235 milijardi evra. Prema proceni instituta, propast „Šengena” bi od 2016. do 2025. godinu privredu evropske unije koštala ukupno čak 1.400 milijardi evra, što je jednako bruto domaćem proizvodu Italije. Svi ti elementi dovode do toga da su nemački privrednici prilično zabrinuti, a da dobre rezultate Nemačke vide iz daleko lošijeg ugla od političara.