Turski tok i bugarska veza

Turski tok i bugarska veza


Dugo ste čekali, počnite – rekao je tog 24. novembra 2013. godine u Šajkašu tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvarajući radove na izgradnji gasovoda Južni tok. Prve dve ogromne cevi, okićene zastavama Rusije i Srbije, zavarene su. I na tome se stalo.

Godinu dana kasnije Rusija je otkazala ceo projekat sa obrazloženjem da je Evropska unija odbila da podrži izgradnju tog gasovoda, kojim bi se gas iz Rusije, preko Bugarske i Srbije, dopremao do centralne Evrope.

Sedam godina kasnije, uz mnogo manje pompe nego tada, gotovo da su potpuno završeni radovi na deonici dugačkoj 403 kilometra, koja bi trebalo da predstavlja jedan krak novog gasovoda – Turskog toka. Pedeset hiljada tona cevi položeno je u zemlju i zavareno.

turski tok 1 foto tanjug

I još se zemlja na mestu upravo završenog Turskog toka preko Srbije nije ni slegla, a iz Sekretarijata energetske zajednice stižu zamerke. Nisu ni prve, a verovatno nisu poslednje, koje dolaze sa iste adrese, s obzirom na to da je ovaj projekat od samog starta kod ovog evropskog tela nailazio na mnoga osporavanja. Pritom njihovo mišljenje, iako je Srbija zemlja članica, nije i obavezujuće za Beograd.

Problema ima i u samoj Bugarskoj, preko koje ide krak Turskog toka koji vodi ka Srbiji. Sa radovima se kasni, bilo je i nekih formalno pravnih problema…

Za razliku od pre sedam godina, kada su svi slavodobitno udarali u talambase slaveći zavarivanje dve cevi u Šajkašu, situacija je danas mnogo drugačija. Nema slavlja i likovanja, ali se sa druge strane smireno širi uverenje da ovog puta problema neće biti. A to znači da bi, ako sve bude prošlo po planu, Srbija do kraja godine dobijala ruski gas iz još jednog pravca – preko Turske i Bugarske.
Jedan od onih koji je, kako i sam priznaje, bio pesimista kada je reč o izgradnji Turskog toka, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski, danas je siguran da će ceo posao biti okončan na najbolji mogući način.

foto: Pixabay

foto: Pixabay

“Mislim da sada nema mogućnosti da toga ne bude. Bugari to rade kako treba. To što su odugovlačili bilo je zbog nekih problema pravne prirode sa nekom firmom. Nije to ništa tragično kako je bilo ranije. Malo su kasnili, ali koliko znam, nemamo nikakav problem za ovaj projekat – kaže Deđanski za “Ekspres” i ističe da “nema nikakvih pritisak kao što ih je bilo za Južni tok”.
A pritisaka nema zato što je, kako kaže, “sad realno mnogo pametnije urađeno, ispoštovane su sve zakonske procedure i sa naše strane i kod Bugara”.

Pazilo se da bude sve isto kao što je rađeno i za Severni tok, da ne postoji neka pravna mogućnost da se nešto uradi protiv toga. A koliko vidim, i nema problema osim sporadičnih pritisaka koji su pravno neutemeljeni. Mi smo naš deo završili, a i bugarska strana vrlo ofanzivno to radi. Malo kasne, ali rade”, kaže Deđanski.

Na primedbe koje stižu iz Sekretarijata Energetska zajednica, Deđanski odgovara da su one, pre svega “zbog čoveka koji vodi taj sekretarijat, koji uvek ima nešto protiv nas”. Reč je o Janezu Kopaču, koji je na tom mestu još od 2012. godine.

“Ali sve što oni kažu nije tačno. Sve smo uradili po pravilima. Ako gledamo sa pravne strane, nemaju mogućnost da išta urade”, kaže Deđanski.

gasovod (1)

Sekretarijat Energetske zajednice ovog puta, kako je objavljeno na njihovom sajtu, ima zamerki “na nacrt odluke srpskog regulatornog tela o sertifikaciji ‘Gastransa’, koji je sagradio Turski tok 2. Sekretarijat navodi da ‘Gastrans’ nije zakonito izuzet od odredbi o razdvajanju iz direktive o gasu te da zbog toga ovaj projekat ne podstiče konkurenciju, kao što je potrebno, već joj šteti”.
Shodno tome, “‘Gastrans’ ne ispunjava uslove za razdvajanje van trećeg energetskog paketa koji je kreirala Agencija za energetiku. Zbog toga AERS treba da donese konačnu odluku o sertifikaciji, uvažavajući u potpunosti mišljenje sekretarijata”.

Prema pisanju beogradskih medija, Agencija za energetiku Republike Srbije je tu odluku već donela, ali Sekretarijat Energetske zajednice se ljuti što ona nije u skladu s evropskim, već sa srpskim zakonodavstvom.

Deđanski, međutim, ističe da on koji je bio prilično pesimističan u pogledu izgradnje Turskog toka, pre svega zbog bugarske strane i iskustva sa propalim Južnim tokom, danas veruje da ceo projekat ide u dobrom smeru i da bi do kraja godine gas trebalo da poteče novopostavljenim cevima.

Pročitajte još: Na jugu Srbije leže tone zlata?

“Jednostavno, ne postoji mogućnost da dođe do problema koji neće pustiti gas. Nikad, doduše, ne reci nikad, a li s obzirom na to da ide i gradnja Severnog toka 2, uz sve pritiske koji postoje, te da je postignut dogovor između Rusija i Ukrajine o daljem transportu ruskog gasa preko ove zemlje, realno je da će i ovaj gasovod da bude završen – kaže sagovornik “Ekspresa”.

Njegovo obrazloženje za ovakav stav je da, realno, ruski dogovor sa Ukrajinom ne utiče na izgradnju Turskog toka. Očigledno je, međutim, politički pritisak na Rusiju urodio nekim dogovorom na višem nivou, tako da je dogovor Moskve i Kijeva odblokirao neke druge projekte.

“Nemam dokaze za to, ali tako mi se čini. Nama je, u svakom slučaju, dobro da imamo snabdevanje sa više strana. Jeste da je u oba slučaja gas ruski, jer drugog gasa trenutno nema, ali je dobro imati snabdevanje iz više pravaca. Jer ako na jednom pravcu dođe do problema, ostaje ti drugi pravac. Ako se pojavi, a priča se o nalazištima u Rumuniji, Azerbejdžanu, bili bismo zadovoljni da možemo da nabavljamo gas i sa drugih strana. Možda bi cena bila bolja, javila bi se konkurencija. To nama ne smeta. Bitno je samo da nemamo gas samo sa jedne strane – kaže Deđanski.

Optimista je i Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, koji ocenjuje da je cela stvar „samo malo odložena”, ali i da je „pritisak Evrope i Rusije na Bugarsku jači od pritiska Amerikanaca”.

Da taj pritisak ipak nije toliko bezazlen, pre nešto više od mesec dana svedočila je i jedna izjava ruskog predsednika Vladimira Putina. Naime, tačno godinu dana od predviđanja šta li će biti do kraja 2019. godine i da li će Turski tok u Srbiji doživeti sudbinu Južnog, ili će ući u Srbiju negde kod Dimitrovgrada, Bugarska i dalje drži kočnicu.

“Namerno odugovlači sa izgradnjom gasovoda preko svoje teritorije – rekao je tada Putin u Sočiju srpskim novinarima. Obećao je, međutim, tada i da će Srbija imati dovoljno gasa. A naveo je i da Rusija može da pronađe i alternativu da zaobiđe Bugarsku.

“Sačekajmo da vidimo kako će se ovaj projekat razviti. Ako Bugari to ne žele, naći ćemo način”, rekao je tada Putin.

I pre godinu dana, naime, bilo je jasno da sama ruta kraka gasovoda na Balkanu nije presudna, već stav Bugarske da dozvoli da Turski tok ide preko njene teritorije ka Srbiji. SAD i Bugarska su pre šest godina zajedno minirale Južni tok, a Putin je u decembru samo potvrdio da je Sofija i dalje pod pritiskom.

Bugarski premijer Bojko Borisov u međuvremenu je negirao da su bilo kakva odlaganja namerna, jer zemlja u proseku gradi pet kilometara gasovoda dnevno. Objasnio je da je Sofija započela izgradnju kasno zbog obaveznih procedura i da se nada da će projekat biti operativan do kraja sledeće godine.

Vojislav Vuletić, međutim, ističe da je najveći pritisak na Bugarsku iznutra, i to u korist izgradnje Turskog toka.

“Borisov je veoma veliku štetu napravio samoj Bugarskoj odustajanjem od Južnog toka i narod se pobunio protiv njega. Hteli ne hteli, Bugari ovoga puta možda neće moći da biraju. Treba biti optimista iz jednostavnog razloga što Bugarska nema izbora nego da propusti gas preko svoje teritorije koliko god im Amerikanci zavrtali ruku”, kaže Vojislav Vuletić za “Ekspres”.

Ukoliko to ne bi dozvolili, Bugarska bi i dalje bila osuđena da dobija gas samo preko Ukrajine, što opet nije najsigurniji put, a pritom će količine gasa koje budu isporučivane ovim putem u budućnosti biti sve manje.

“Bez Turskog toka, Bugarska bi bila u opasnosti da u jednom trenutku ostane bez gasa”, kaže Vuletić.

Više pročitajte u štampanom broju Ekspresa.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar