Biznis
07.11.2022. 14:04
Beta

Devize, devize...

U kojoj valuti građani Srbije najviše štede?

Evro
Izvor: Shutterstock

Građani Srbije najviše štede u devizama i to 90 odsto u evrima, dok je u poslednje vreme evidentirana i povećana štednja u rubljama, ali ne očekujemo njeno značajno povećanje, izjavio je predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić.

Hanić je, uoči okruglog sto o osiguranju bankarskih depozita, rekao da je štednja u rubljama posledica većeg broja gradjana Rusije koji su u Srbiji otvorili veći broj kompanija.

"Ne očekujem perspektivno da će dolaziti do znatno većeg porasta štednje u rubljama, jer se ne očekuje priliv Rusa i drugih sa ruskih govornih područja, gde se rublja koristi kao valuta, u Srbiju", rekao je on.
 

Građani Srbije štede najčešće u devizama, od čega je 90 odsto štednja u evrima, rekao je on.

"Štednja građana uprkos svim nepovoljnim uticajima, nakon izvesnog pada do koga je došlo u martu i aprilu, veoma se brzo oporavila. Došlo je do izvesne promene strukture štednje u tom periodu, smanjen je deo u dinarima, a povećan u evrima, ali se kasnije desio i obrnuti proces", rekao je on.
 

Izrazio je očekivanje da će se zbog atraktivnih kamata, ali i drugih pogodnosti povećati dinarska štednja, što vodi ostvarivanju strateških ciljeva u pogledu dinarizacije.

"Tendencija dinarizacije je na sreću izražena u poslednjih nekoliko godina. Udeo dinarske u ukupnoj štednji se povećava tokom vremena", rekao je on.

Govoreći o izazovima inflacije, Hanić je kazao da će i Narodna banka Srbije reagovati povećanjem referentne kamate, kao što čine Evropska centralna banka i američki FED.

"Na taj način deluje na obuzdavanje tražnje. Smatra se da je mnogo brži porast tražnje od kamate faktor koji dovodi do porasta cena i inflacije", rekao je on.

Dodao je da valja imati u vidu da taj ekonomski lek ima vrlo ozbiljnu ekonomsku posledicu a to je usporavanje ekonomske aktivnosti, stagnaciju, a u nekim slučajevima i opadanje ekonomske aktivnosti.

"Smatra se da je bolje privremeno žrtvovati rast BDP da bi se izborili sa inflacijom, obezbedili da ona postepeno opada, i da se krajem naredne i možda početkom 2024. godine vrati u takozvane optimalne okvire", rekao je on.
 

Hanić je istakao da je veoma važno održati poverenje u bankarski sistem jer bez štednje nema rasta.

"Kada nemamo štednje, onda nemamo mogućnosti da finansiramo privredu u dovoljnoj meri, mnogi razvojni projekti ostaju neaktivirani, to usporava rast preduzeća što u makro razmerama dovodi do opšteg pada ekonomske aktivnosti, što se vidi kroz pad BDP-a", rekao je on.

Jedna od funkcija Agencije na čijem je Hanić čelu je da bude i stečajni upravnik banaka.

"Ranije kritike rada bile su u pogledu sporosti odvijanja procesa okončavanja stečajeva banaka. Važno je da se u tim stečajevima ostvare deobe i da zarobljena sredstva što pre dođu u ruke poverilaca kojima i pripadaju. Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli snažno da ubrzamo te procese", rekao je on.
 

Naveo je da su sada češća otuđenja imovine banaka u stečaju, a da je ubrzan i proces naplate od strane dužnika stečajnih dužnika.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je situaciji, u kojoj krediti postaju sve skuplji i sve ih je manje sa fiksnom kamatom, ocenio kao posledicu preduzetih mera restriktivne monetarne politike u borbi protiv inflacije.

"Smanjuje se količina novca u opticaju. Novac postaje nedostupniji, što se na bankarski sektor preliva u smislu davanja i cene kredita", rekao je on.

U uslovima dvocifrene inflacije mere su lek koji se mora primeniti da bi se ona prvo zaustavila, a zatim vratila u granice koje je naznačila NBS.

On je istakao da je bankarski sektor pokazao snagu u situacijama kovida 19 i inflacije.

"Zdrav bankarski sektor, koji je stabilan, likvidan i solventan je dobar za privredu i građane Srbije. Sada postoje inflatorni pritisci, a bankarski sektor nastavlja da kreditira privredu i građane. Cene kredita su u očekivanim granicama povoljnosti, a građani i privreda nastavljaju da ih uzimaju, što je dobro za privrednu aktivnost i kreiranje tražnje", rekao je on.

Neke evropske zemlje najavljuju dodatno oporezivanja bankarskih profita a Vasić kaže da takve ideje ne stoje za bankarski sektor Srbije.

"Mi nemamo nekakav ekstraprofit, čak je u odnosu na prethodne godine profit i smanjen", rekao je on i podsetio na značajnu dodatnu podršku koju je ovaj sektor pružio građanima i privredi od 2020. godine.

Poručio je da ne može biti dobro bankama a da ne bude dobro građanima, i obrnuto.

"U našem bankarskom sektoru profitne stope su daleko manje nego u prethodnim godinama. Ali to je doprinos i našeg bankarskog sektora opštoj ekonomskoj situaciji u svetu, a pre svega u Srbiji", rekao je on.
 

Okrugli sto u nedelji štednje na temu "Sistem osiguranja depozita kao faktor stabilnosti finansijskog sistema" koji uz Agenciju i Udruženja banaka organizuje i Beogradska bankarska ademija okupio je i predstavnike više banaka i NBS.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Budućnost kriptovaluta
Kriptovalute, bitkoin

Bitkoin pada

31.07.2022. 20:15

Budućnost kriptovaluta

Velike institucije su u prethodna dva meseca prodale više od 236.000 bitkoina, što je vredno oko pet milijardi dolara, dok se bitkoin suočava sa padom od oko 70 odsto u odnosu na novembar prošle godine.
Close
Vremenska prognoza
few clouds
21°C
27.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve