UMETNOST KASNOG CVETANJA: Postanite ono što jeste, bilo kada…

UMETNOST KASNOG CVETANJA: Postanite ono što jeste, bilo kada…

Shutterstock


Mocart je bio genije, ali se borio kao i drugi smrtnici u tinejdžerskim danima i ranim dvadesetim. Iako je već tada bio dobar kompozitor, morao je da radi kao orguljaš i koncertni majstor u rodnom Salcburgu da bi skrpio kraj s krajem. Potplaćen, neispunjen i isfrustriran njegovim prosečnim svirkama, osećao je goreću želju da posveti više vremena i energije svojoj umetnosti. Tako je nakon perioda sumnje i premišljanja, upravo to uradio. Dao je otkaz, otvorio prodavnicu u Beču, i započeo ono što će postati njegov najproduktivniji i najkreativniji period života.

Čak i ako se ne nadate da ćete dostići majstorstvo Mocarta, možda osećate njegovu potrebu da se oslobodite konvencija. Možda ste uradili sve što treba, završili školu na vreme, radili naporno, i došli do dobro plaćenog posla, ali ste umorni od toga da budete samo jedan od ostalih. Možda treba da postignete nešto što ste zaista vi.

Shutterstock

Shutterstock

Ako težite ka tome da radite posao koji vas više ispunjava, pronađete start-up ili hobi pretvorite u karijeru, crtanje plana akcije bi moglo da pomogne. Nekoliko novih knjiga sugeriše da je u potpunosti moguće da razvijete svoju verziju Mocartovog Don Đovanija.

U knjizi “Aristotelov put”, Edit Hal opisuje drevno filozofovo verovanje da je osvešćivanje sopstvenih veština, talenata i sklonosti i potom upotreba naših resursa da ih živimo, čine suštinu dobrog života. Ako ne radite ka tome da dostignete svoj jedinstveni potencijal – kao što je Mocart radio – normalno je da ćete se osećati nezadovoljni. Ako je to slučaj, kaže Aristotel, vaša je dužnost da ispravite stvari. Filozof Džon Kag, autor “Šetnja sa Ničeom” slaže se sa tom tvrdnjom.

“Sopstvo ne leži pasovno u čekanju da otkrije sebe. Sopstvo je otkriveno u aktivnom, procesu koji se odvija, nemačkom rečju “werden” (postati)”.

Šta je ono što nas onda odvraća od toga? Rič Karlgard, izdavač Forbs magazina i autor knjige “Late Bloomers” (prim. aut. “Oni koji kasno cvetaju”), ističe da opsesija naše kulture da se stvari rano postižu sprečava nas u tome da se ostvarimo. Umesto da imamo različita interesovanja, učimo široko i prihvatimo da nam treba vremena – esencijalno je za naše samootkriće. Podstiču nas da polažemo testove, da postajemo specijalisti odmah, i tragamo za bezbednim, stabilnim i lukrativnim karijerama. Kao rezultat, većina nas bira karijere umesto personalnog ispunjenja, i obično sebe gubimo u ovim procesima.

Prema novinaru Dejvidu Epštajnu, autoru “Opsega”, naša opsesija specijalizacijom uvukla se u redove sportskih trenera mladih i roditelja, i to prkosi logici. Ako vaš posao ne zahteva ponavljajuće, rutinske zadatke, biti stručnjak nije prednost. Imati širok spektar veština i iskustava korisnije je jer vam omogućava da budete spretni i kreativni.

Autori “Mračnog konja”, Tod Ros i Ogi Ogas sa Harvard škole za obrazovanje, primetili su negativne efekti rane specijalizacije u studiji ljudi koji su ni od čega napravili veliki uspeh.

Shutterstock

Shutterstock

“Uprkos osećaju dosade i frustracije, nedovoljno iskorišćenosti ili preplavljenosti, većina ‘mračnih konja” nevoljko se vucarala godinama, pre nego što su konačno došli do saznanja da ne žive ispunjene živote. Onda je nakon perioda neumorne, tihe ambicije, ovi na oko prosečni ljudi – administrativni asistenti, inženjeri, IT menadžeri, mogli su da transformišu njihovu žudnju, sklonosti i očaranosti u uspešnu karijeru somalijera, preduzetnika ili proslavljenih zanatlija.
Kako biste napravili ovakvu vrstu revolucije od vašeg života, Rouz i Ogas sugerišu stvaranje mikromotivacije, ili cilja prilagođenog izuzetno specifičnoj aktivnosti koja vas zaista inspiriše. Na primer, kada je Korin Belok napustila svoj posao kao politički savetnik da bi osnovala “Urban simplicity”, firmu koja redizajnira domove i kancelarije, njen mikromotiv je bio “organizovati fizički prostor”. Zapamtite da nije rekla da “želi nešto kreativno” ili da “želi da započne sopstveni biznis”. Ove deklaracije su previše generalne i nejasne da biste na njima radili. Umesto toga je identifikovala zadatak koji je podstakao u njoj jednu veliku količinu radoznalosti i zadovoljstva koje je upotrebila kao vodič.
Kako napredujete, postoji nekoliko stvari koje treba da imate na umu. Prvo i najvažnije, nikada nije kasno da postanete ono što jeste. Aristotel, na primer, nije se u potpunosti posvetio pisanju i filozofiji sve do ranih pedesetih. Postoje i benefiti kada vam je potrebno puno vremena da pronađete put svog ispunjenja. Zapamtite da godine donose mudrost, fleksibilnost, skromnost, kreativnost i samosvesnost. To je jedan razlog zašto je prosek godina osnivača visoko razvijenih start-upova oko 45.
“Od 40 do 64 godine je period kada kreativnost i iskustvo u kombinaciji sa univerzalnim ljudskim težnjama od naših života prave razliku”, ističu psiholozi.

Rečeno, jednom kada odlučite da započnete ovaj put, potrebne su godine, ako ne i više, da dođete do destinacije. Ali kao što je istraživanje pokazalo, male dnevne promene imaju krucijalni efekat i vode vas ka onoj tački u kojoj treba da dođete.

Ako se ikada zaglavite, setite se Džoane, talentovane i kreativne žene koja je menjala poslove u dvadesetim godinama, radeći kao istraživačica, sekretarica i učiteljica engleskog. Klinički depresivna, osećala je da je potpuni promašaj. Ali je uzela taj osećaj očaja i upotrebila ga u svoju korist. Osetila se slobodnom da radi ono što je oduvek želela: da piše fantazije i priče za decu. Kao što se kasnije prisećala: “Prestala sam da se pravim da sam bilo šta drugo, od onoga što jesam”

Verovatno ste svi čuli za nju. Njeno književno ime je Džoan K. Rouling.

A sada na posao.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar