Uredba o ograničenju trgovačkih marži uskoro ističe - da li slede poskupljenja?

Uredbom su bile ograničene marže za mnoge proizvode koje građani svakodnevno kupuju pa bi se cenovni udar i te kako osetio. Naročito ako se zna da već sada najveći deo zarade onih sa prosečnim platama ide upravo na hranu.

Resorna ministarka Jagoda Lazarević, koja je promociju trgovinskih mera prepustila predsedniku države, najavljuje da bi umesto produžavanja ove uredbe situaciju na tržištu trebalo da reše tri zakona. Biće to zakoni o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, o zaštiti potrošača, kao i izmene zakona o trgovini.

Jedno je sigurno. Svođenje cele priče oko ograničavanja marži na "jednokratnu akciju“, posle čega bi se sve vratilo na staro, ne bi bilo popularno ni za jednu vlast, a naročito ne u godini za koju se očekuje da će da bude izborna.

Sa time se slaže i ekonomista Aleksandar Stevanović, koji pretpostavlja da bi ti "zamenski zakoni“ mogli da regulišu i pitanje marži.

Stevanović, međutim, za "Ekspres“ kaže da je trgovce najviše pogodilo to što su građani počeli da se suzdržavaju od kupovine proizvoda sa neopravdano visokim cenama.

"To je dovelo, praktično, i do toga da su na nekim mestima određeni proizvodi maltene na permanentnom sniženju, stalno su neke akcije 20–30 odsto. I to naročito kod onih proizvoda gde su cene ’zidane’ mimo bilo kakve ekonomske opravdanosti. Kod čokolade je, na primer, cena rasla kao posledica poremećaja na tržištu. Kod nekih drugih proizvoda to nije bio slučaj“, kaže Stevanović.

Pojedini trgovci su se, dodaje, zaletali na velike marže, sve pravdajući se inflacijom, ali su potrošači počeli da rezonuju: "Pa, zašto bih ja bio magarac i kupovao po tako visokim cenama? Idem da kupujem tamo gde su niže cene, gde su stalne akcije.“

I to je, prema Stevanovićevoj oceni, kod onih sa neopravdano visokim cenama dovelo do pada prometa.

"Ne može trgovca niko da kazni kao što može da ga kazni Srbija. Pritom ne mislim na državu Srbiju, već na građane, potrošače. Nema veće kazne za trgovca od suzdržavanja potrošača od kupovine u njihovim radnjama“, zaključuje Stevanović.

Uredba o ograničenju trgovačkih marži je, inače, od donošenja menjana nekoliko puta.

Tokom septembra usledila i prva izmena kojom je država tvrdila da reaguje na pritiske trgovaca. Nedugo zatim, 24. oktobra, usvojena je i druga izmena Uredbe kako bi se, prema najavama ministarstva, bolje usklađivali ugovori trgovaca sa dobavljačima.

Bolja usklađenost ugovornih obaveza trgovaca i dobavljača trajala je tek jedan mesec i tri dana pa je 27. novembra usvojena i treća izmena uredbe o ograničenju trgovačkih marži, kada je resorno ministarstvo uvelo i marže na akcijske cene proizvoda.

Tri meseca od ograničavanja trgovinskih marži i posle nekoliko izmena uredbe, Vlada Srbije uvela je novi mehanizam. Pokrenuta je i Nacionalna platforma za praćenje cena u trgovinskim lancima gde su građani svakoga dana mogli da prate akcije i upoređuju cene u različitim trgovinskim lancima.

Poslednji put promenjena je prošle nedelje kada su odmrznute proizvođačke cene koje su bile na nivou od 1. avgusta.

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva“ izjavio je za "Euronews Srbija“ da mu nisu poznati razlozi promene uredbe prošle nedelje, ali da pretpostavlja da će efekat toga biti rast cena.

"Od trenutka kad je ta izmena stupila na snagu više nemaju obavezu da se pridržavaju tih cena iz avgusta i mogu da povećaju te proizvođačke cene. Samim tim će to da se prevali na krajnjeg potrošača. Šta je pozadina toga, ne znam, ali očigledno je da su oni vršili pritisak na ministarstvo da taj deo izmeni i pre kraja važenja uredbe kako ne bi čekali još mesec dana. Očigledno im je zapelo bilo za toliko“, rekao je on.

Gavrilović kaže da ne zna zašto bi se odmrzavale proizvođačke cene, osim ako u resornom ministarstvu nisu sigurni da neće ići nagore.

"Ako proizvođačke cene krenu nagore, naravno da će to da se prevali na kraju na krajnjeg potrošača“, dodaje on.

Gavrilović navodi da su dve stvari iz uredbe "držale“ cene ‒ deo koji je sad ukinut i ograničenje marži.

"Znači jednu su već ukinuli, imamo još mesec dana ograničenje marži. Kad i ona prestane, moći će dodatno da povećavaju marže pa ćemo da vidimo šta će da bude s tim“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, novi zakon o trgovačkim praksama koji se najavljuje neće ograničavati marže.

"Sumnjam da će bilo šta da se dobije i tim zakonom, a naročito sad kad prestane važenje uredbe. Mislim da ćemo opet imati onu situaciju od pre septembra prošle godine ‒ da trgovci formiraju cene kako oni hoće i to je to. Dok ne dođe neka ozbiljnija konkurencija koja će da geografski zauzme tržište i da onda time privuče potrošače, ništa se tu neće promeniti“, rekao je on.

Gavrilović je naveo da je uredba koja ističe krajem februara zaustavila "nekontrolisano divljanje cena kojima smo bili svedoci pre toga“.

"Da su cene smanjene 15-20 odsto kako je bilo najavljeno, to nije tačno. Otprilike su negde kako je i u nekom trenutku Republički zavod za statistiku rekao, a i neki moji proračuni su takvi bili, da su cene u nekom trenutku bile niže možda nekih pet odsto, ali to se već vratilo na neki stari nivo. U ovom trenutku mislim da nema govora o nekoj razlici u cenama, tako da verujem da će sa prestankom važenja uredbe to opet da krene nagore“, rekao je on.

Gavrilović kaže da za cenovnike koji su na sedmičnom nivou objavljivani na sajtu resornog ministarstva "niko i ne zna“ jer su, kako dodaje, "nepregledni i prilično beskorisni“.

"Ali hajde, opet ima nešto u odnosu na period kad nije bilo ničega, pa da kažeš ‒ eto nešto ima, pa ko ima volje i vremena da traži i da upoređuje. Mislim da je ogroman procenat i dalje funkcionalno nepismenih za korišćenje interneta, ali to su sve neki pomaci, malo-pomalo, mali koraci. Sve je to trebalo jače, energičnije, bolje, ali nije. Generalno mislim da je uredba doživela debakl i da ništa nije popravila jer su i dalje cene hrane u Srbiji među najvišim u Evropi“, rekao je Gavrilović za "Euronews Srbija“.