VIRUS DIGITALIZACIJE: COVID-19 će podstaći sledeći talas inovacija
Događaji poput ekonomske recesije i pandemije, menjaju pravac vlada, ekonomija i preduzeća - menjaju tok istorije. Crna smrt 1300-ih prekinula je dugo ukorenjeni feudalni sistem u Evropi i zamenila ga modernijim. Samo tri veka kasnije, duboka ekonomska recesija - zahvaljujući stogodišnjem ratu između Engleske i Francuske - pokrenula je veliki inovativni poduhvat koji je radikalno poboljšao poljoprivrednu produktivnost.
SARS pandemija od 2002 do 2004. ubrzala je meteorski rast tada male kompanije za e-trgovinu zvanu Ali Baba i pomogla je da se uspostavi na čelu maloprodaje u Aziji. Ovaj rast je podstaknut osnovnom anksioznošću oko putovanja i ljudskog kontakta, slično onome što danas vidimo sa Covid-19. Finansijske krize iz 2008. takođe su proizvele svoje destruktivne nuspojave. Airbnb i Uber postigli su sve veću popularnost na zapadu, pošto su krize značile manju uštedu i prihod za mase, prisiljavajući ljude da dele imovinu u obliku rezervnih soba i vožnji automobilima kako bi pokrili deficit. Ublažavajući ovaj trend, poslovni modeli video-igara su se takođe brzo promenili, a 2011. godine primećen je porast poslovnog modela slobodnog igranja, zahvaljujući Nekon-u u Aziji i Kingu na zapadu.
Kod Covid-19 već uočavamo rane znakove promene u ponašanju potrošača i preduzeća. Daljinski rad podstiče i tehnološke i netehnološke kompanije, na profitabilnost avio-kompanija utiče mala popunjenost sedišta, lanci snabdevanja širom sveta se kvare, a u maloprodajnim prodavnicama se masovno troši ibuprofen, suva roba i toaletni papir. Neke od ovih promena su direktni, kratkotrajni odgovori na krize i vratiće se na redovne nivoe nakon što se Covid-19 zadrži. Međutim, neke od ovih promena će se nastaviti, stvarajući dugoročni digitalni poremećaj koji će oblikovati preduzeća decenijama koje dolaze.
Tri dimenzije pandemije imaju direktan uticaj na biološku, psihološku i ekonomsku dimenziju. Njegov intenzitet varira u zavisnosti od mortaliteta i stope patogena, kao i vremena koje je potrebno da se širi. Za Covid-19 biološki uticaj je brzo eskalirao i najteže je pogodio starije osobe. Psihološki uticaj može se primetiti na berzama širom sveta - investitori nisu sigurni u budućnost, jer su informacije o širenju Covid-19 i njegovom uticaju na globalnu produktivnost u najboljem slučaju nepotpune, a u najgorem slučaju netačne.
Globalno stanovništvo se takođe suočava sa psihološkim uticajem, sa niskim moralom i povećanom izolacijom, jer se ljudski kontakt i sloboda putovanja snažno smanjuju. Na kraju, ali definitivno ne manje važno, ekonomski uticaj je bio značajan. U kratkom roku, ponuda raznih osnovnih proizvoda je poremećena, a potražnja za raznim proizvodima i uslugama je opala. Ako se ovo nastavi, Covid-19 bi mogao veoma dobro da utiče na globalni BDP.
Dugoročne inovacije i promene trendova nastupiće dok potrošači i preduzeća pokušaju ozbiljno da normalizuju uticaj na psihološke i ekonomske dimenzije - pod uslovom da se stopira zadržavanje i da se reši biološki uticaj.
Za početak, recesija obično ubrzava promenu poslovnog modela, smanjujući troškove usluge i cene. S druge strane, pandemije uglavnom omogućavaju potpuno nove kategorije preduzeća. Takođe postaje sasvim jasno da i pandemija i recesije ubrzivaju inovacije.
Imajući na umu ove okvire, ispod su tri makro inovacije za koje možemo očekivati da će se zadržati u post Covid-19 periodu.
Lanac snabdevanja će se spojiti u otporne ekosisteme
Globalni lanci snabdevanja već su dugo usmereni na održavanje kvaliteta relativno konstantnim uz istovremeno smanjenje troškova na svakom koraku. To je rezultiralo značajnim rizikom koncentracije u smislu geografskih karakteristika i dobavljača za većinu kompanija. Na primer, Kina zbog smanjenja uticaja na Covid-19 i stvaranja novih uticaja na snabdevanje koje danas vidimo pokazala je nedostatak otpornosti u ovom pristupu. Postoji oštra potreba za distribuiranim, koordiniranim i pratećim snabdevanjem komponentama kroz više geografskih područja i dobavljača, uz održavanje ekonomije obima.
Ovo bi zahtevalo postavljanje globalnih platformi korišćenjem sofisticirane tehnologije kao što su 5G, robotika, IoT i blockchain kako bi se pouzdano povezalo više kupaca sa više dobavljača preko "mreže" lanaca snabdevanja. To će takođe imati veliki uticaj na usvajanje bespilotne letelice, jer će potražnja za logistikom e-trgovine daleko nadmašiti broj vozača potrebnih da ih ispune. Uobičajeni osumnjičeni za B2B platformu kao što su Amazon i Ali Baba, verovatno će se u narednoj deceniji pojačati i nadmetati za vlasništvo nad ovim sofisticiranijim ekosistemom lanca snabdevanja.
Digitalne birokratije postaće mainstream
Pojava Covid-19 uzrokovala je da se vladine birokratije aktiviraju brže nego ikad pre. Kina je oborila rekorde izgradivši bolnice u samo 10 dana u Vuhanu. Južna Koreja je brzo testirala preko 200.000 svojih građana i koristila pametne telefone kako bi označila kretanje zaraženih - upozoravajući neinficirane na kretanja putem ažuriranja u stvarnom vremenu. Svi ovi napori, kao i transparentnost ili biološki uticaj, mogli bi se poboljšati da postoje "pametniji gradovi" na svetu.
Prema poslednjem istraživanju Univerziteta u Glazgovu, samo 27 od 5.500 gradova velike veličine smatra se vodećim u ovoj oblasti. Kako vlade saznaju iz iskustva Covid-19, to će ulaganja preusmeriti u korist pametnih gradova, jer bi bilo kritično da ih imaju kako bi bolje upravljali narednim krizama.
Ključni igrači koji bi imali koristi bile bi pametne vlade, kompanije kao što su Cisco, Microsoft i Siemens, kao i digitalni startupovi gradova širom Evrope i SAD.
Podrška za mentalno zdravlje biće pružena skalarno, u digitalnoj sferi
Predviđanja su da će Covid-19 ubrzavati rad na daljinu kao i internetsko obrazovanje. Teže je shvatiti šta će se dogoditi nakon što većina radne snage zasnovane na znanju treba da radi zajedno na daljinu, neograničeno. Verovatno će ovaj pomak uticati na moral, produktivnost i mentalno zdravlje radnika širom sveta i preduzeća se za to moraju pripremiti. Za pojedince koji rade na daljinu stvari izgledaju mnogo bolje. Nekoliko startapova za mentalno zdravlje poput Braive i Moment Pebble mogu udvostručiti rešavanje problema izolacije dok poslovne poslovne mreže poput Ripple-a mogu pomoći u rešavanju problema mentorstva i razvoja koji nastaju kod radnika na daljinu.
Postkoronarovirusni svet Covid-19 je strašan šok za globalnu ekonomiju, kao i za hiljade pojedinaca i porodica na koje je uticao. Kompanije u skorije vreme treba da osiguraju da zdravlje i sigurnost radnika, partnera i dobavljača budu na prvom mestu. Tokom dužeg perioda, Covid-19 je nepovratno promenio način na koji će se preduzeća takmičiti u narednoj deceniji. Firme koje odluče da iskoriste ove osnovne promene će uspeti.