Vodonik možda ipak nije tako "zelen“ kao što smo mislili

Međutim, novo istraživanje koje je objavljeno u uglednom naučnom časopisu „Nejčer“ upozorava da klimatski efekti vodonika nisu ni približno jednostavni niti bezazleni kako se dugo pretpostavljalo.

Iako vodonik pri sagorevanju ne emituje ugljen-dioksid, naučnici ističu da njegovo ispuštanje u atmosferu može imati indirektan, ali značajan uticaj na globalno zagrevanje. Ključni problem leži u njegovoj interakciji sa metanom, jednim od najmoćnijih gasova staklene bašte. Kada vodonik dospe u atmosferu, on reaguje sa molekulima koji inače služe za razgradnju metana, čime se smanjuje njihova efikasnost. Kao posledica toga, metan ostaje duže u atmosferi, pojačavajući svoj efekat zagrevanja planete.

Autori studije navode da su emisije vodonika u stalnom porastu još od devedesetih godina prošlog veka, delom zbog industrijskih procesa, ali i zbog curenja tokom proizvodnje, skladištenja i transporta. Procene pokazuju da je povećana koncentracija vodonika već doprinela porastu globalne temperature, iako u relativno malom procentu u poređenju sa ugljen-dioksidom. Ipak, naučnici upozoravaju da bi masovna upotreba vodonika u budućnosti, bez strogih kontrola i tehnoloških poboljšanja, mogla da dovede do znatno većih klimatskih posledica.

Posebno zabrinjava činjenica da se veliki deo današnjeg vodonika proizvodi iz fosilnih goriva, pre svega prirodnog gasa, što dodatno komplikuje ekološki bilans. Čak i takozvani zeleni vodonik, dobijen korišćenjem obnovljivih izvora energije, nije potpuno lišen rizika ako dolazi do njegovog curenja u atmosferu. Istraživači ističu da vodonik lako prolazi kroz materijale i infrastrukturu, što otežava njegovo potpuno zadržavanje u zatvorenim sistemima.