A GDE JE PEČAT: Konfuzija advokatske iluzije

Iz svega što je napisano u ovom tekstu, jedino se s potpunom izvesnošću može konstatovati da u ovom trenutku postoje tri predsednika Advokatske komore Beograda: Slobodan Šoškić, Vladimir Gajić i Jugoslav Tintor. Sve ostalo je manje-više nerazumljivo. Osim ako niste advokat

U našoj advokaturi trebalo bi da osvane Šerlok Holms da bi se znalo šta se u toj samostalnoj profesiji tačno događa. U Komori Beograda, više nego igde, vri kao u kotlu u kojem, povremeno ali kontinuirano, već nekoliko nedelja ima posla i za policiju. A neki akteri ovog raskola zameraju Neronu što nije pustio da Rim lepo izgori do temelja pa da iz pepela vozdigne sasvim novi grad. Jer ukoliko se paralelizam vlasti s beogradskog podigne na nivo Advokatske komore Srbije, biće to rušenje temelja advokature. Oponenti pak smatraju da drugačiji put za ozdravljenje kompletne advokature naprosto ne postoji: nametnut (im) je.
Kolika se konfuzija uporno indukuje, pokazuje i činjenica da ni hronološko praćenje događaja ne rasvetljava lavirint u kome se advokatura nalazi sedam godina.
Do ponedeljka, 19. juna, Advokatska komora Beograda je kraće vreme faktički imala - ni manje ni više - nego trojicu predsednika. To su Slobodan Šoškić, Jugoslav Tintor i Vladimir Gajić. Šoškić nije priznavao Tintora za predsednika jer je na tu poziciju pokušao da ga dovede, prema njegovim rečima, neformalni skup od oko 500 advokata održan 13. maja. Za Tintora je pak Šoškić bio nepostojeći predsednik, pa je u AKB zauzeo predsedničku kancelariju i svečanu salu koja je u suvlasništvu AKB i AKS. Gajića je 10. juna na zasedanju u Kongresnom centru Centra „Sava" oko 700 advokata izabralo za Šoškićevog naslednika, jer, kako tvrdi, „Tintorova skupština" nije bila legalna i legitimna.
Kako je Šoškića bolest omela u nameri da prisustvuje izborima održanim 10. juna („Da sam otišao, verujem da bih pobedio, ali koga nema, bez njega se može"), primopredaja dužnosti obavljena je 19. juna. Naime, po specijalnom punomoćju koje je Šoškić dao Nebojši Avlijašu, članu UO, funkcija predsednika AKB predata je Gajiću. Prema Šoškićevom objašnjenju, primopredaja dužnosti nije strogo formalan, već simbolički čin: simbolizuje kontinuitet i raskid sa onim što je loše.
Potom je konstituisan novi UO AKB na kojem je odlučeno, između ostalog, da se predstavnicima tzv. sedme sile može obraćati predsednik tog tela, koji je istovremeno i predsednik AKB, dakle Gajić. Do zaključenja ovog broja s njim nismo uspeli da stupimo u kontakt, imao je ranije zakazano suđenje van Beograda.
Skupštinu koja ga je izabrala u Centru „Sava" obezbeđivala je policija, na poziv rukovodstva Kongresnog centra, koje se, ničim izazvano, našlo u više nego nebranom grožđu. Najpre im je stigao obrazloženi zahtev Tintora, predsednika AKB, za raskid ugovora o zakupu prostorija radi održavanja izborne skupštine 10. juna.
Kako su ugovor sklopili sa Šoškićem, predsednikom AKB, čelnici Centra „Sava" su se obratili onome s kim su ga i potpisali. Šoškić im je, naravno kao predsednik AKB, otpisao da je ugovor ne samo punovažan već da ga je AKB i izvršila plativši zakupninu pre dva meseca. Zamolio ih je da ne presuđuju umesto suda ko je pravi predsednik AKB jer 2.000 advokata neće biti srećno kad dođu i ne budu mogli da sprovedu cehovske izbore.
Ali na raskidu ugovora je insistirano i pretnjama. Kakvim? Na primer, da čelnici Centra „Sava", ako ne raskinu ugovor sa Šoškićem, više nikada neće osvanuti ni na jednoj državnoj funkciji. Ili da će, osim krivične odgovornosti, morati da nadoknade finansijsku štetu AKB. Pa još, ne s računa firme kojom rukovode, već iz vlastitog džepa.
Kad je već reč o nebranom grožđu, ne bismo mogli reći da i mediji postaju kriv(c)i zbog raskola u srpskoj advokaturi. Ali da se u advokatskom raskolu vidi nedolično mesto i za tzv. sedmu silu, jer joj moć nije za potcenjivanje, vidi se iz dopisa koje su rukovodstvu B92 uputili Dragoljub Đorđević, predsednik AKS, i Srđan Sikimić, predsednik AK Vojvodine (AKV).
Najpre je Đorđević „zbog senzacionalizma, neistinitih i nepotpunih informacija u prilogu novinara Darka Jevtića" o izbornoj skupštini AKS održanoj 4. juna tražio javno izvinjenje i objavljivanje teksta sa istinitim podacima. A onda je Sikimić istim rukovodiocima poručio da je „novinar Jevtić apsolutno tačno i na bazi činjenica sačinio izveštaj", jer na toj izbornoj skupštini nije bilo kvoruma. Kako Sikimić piše, od 31 delegata AKV, na tom skupu bilo ih je samo 13, od trojice zaječarskih - jedan, od sedmoro šabačkih - dva, od 12 niških - tri, od pet požarevačkih - jedan, od sedam kragujevačkih - nijedan, a od čačanskih 15 - 13. Inače, to su regionalne (područne komore) u sastavu AKS. Kvorum čine 72 advokata, a na izbornoj skupštini AKS bilo ih je 33 od ukupno 141.
Koliko je kompas razmagnetisan vidi se i po tome što je, nakon izbora Gajića za predsednika AKB, Tintor fotoreporteru „Ekspresa", tokom pripreme intervjua objavljenog u prošlom broju, bukvalno oteo fotoaparat iz ruku i - izbrisao one svoje fotografije koje mu se iz nekog razloga nisu svidele.
Ako bismo sistematizovali zbivanja, onda bi se videlo da je izborna skupština 10. juna u Centru „Sava" izabrala sve organe i tela AKB, Gajića za predsednika, kao i svoje predstavnike u AKS. Poništene su sve odluke donete 13. maja, pa i ona o izboru Tintora za predsednika. Odmah nakon primopredaje između Šoškića i Gajića, konstituisan je UO i uz ostalo je dogovoreno da u ime tog organa u javnosti istupa samo njegov predsednik, Gajić. Takođe, u AKB više ne može da danonoćno boravi na desetine advokata, već u prostorije Komore mogu da ulaze dvojica po dvojica da bi se održavao pristojan red.
Uz to, nastavljen je rad s regionalnim advokatskim komorama koje su u sastavu AKS radi sazivanja izborne skupštine AKS. Prema nezvaničnim informacijama, ta izborna skupština trebalo bi da bude održana u četvrtak, 29. juna. Na njoj se biraju sva tela i organi AKS. Oni ne priznaju drugu izbornu skupštinu AKS, započetu 4. juna, čiji je nastavak zakazan za 1. jul, „zato što je to nastojanje da se na nivou AKS napravi repriza 13. maja, kada je na nelegalan način pokušano nametanje Tintora za predsednika AKB".
U međuvremenu, sud je odbio Tintorov zahtev da privremenom merom izbaci iz prostorija AKB Šoškića i sve one koji ga podržavaju, što je prva odluka delilaca pravde u ovoj turi internog obračunavanja u advokaturi. Posle te odluke, kao i izbora održanih 10. juna, u Dečanskoj 13, zdanju u srcu starog Beograda, gde su kancelarije AKB i AKS, nije bilo svađe, nesporazuma, rasprava, a kamoli tuče. Nezvanično, jeste bilo nekakvih neformalnih razgovora između dve zavađene struje o tome da jedna odstupi s dosadašnje pozicije i sačeka naredni izborni turnus. Razgovor je bio uzaludan.

Ako ipak pročitate ovaj tekst i razumete nešto što su gospoda advokati pričali, onda pravac Pravni fakultet. Čeka vas lepa karijera

Paralelno sa svim tim, „Sto samostalnih advokata", koje predvodi Ivan Simić, predali su bezbednosnu štafetu Gajićevoj „Boljoj advokaturi".
- Mi smo počeli da čuvamo prostorije AKB od petka, 26. maja, nakon što je Tintor nasilno ušao, i čuvali smo ih do nedelje, 11. juna, nešto iza ponoći - veli Simić. - Rukovodili smo se činjenicom da se niko neće usuditi da se poigra izbornom voljom 700 advokata Beograda. Smatrajući da njihovu volju nijedan advokat ni na koji način ne sme da ugrozi, predali smo prostorije na čuvanje našim kolegama iz „Bolje advokature", koji su sledbenici novoizabranog predsednika Gajića. Smatramo da oni imaju i obavezu da, u ovom kratkom međuperiodu, podnesu barem deo tereta koji je u protekle dve i po nedelje nosila grupa „Samostalni advokati".
Posle Centra „Sava", za policiju je posla bilo i u nedelju, 18. juna.
„Huligani, njih 10 do 13, sportski obučeni, upali su u nedelju, u tri sata posle ponoći, u deo prostora AKB u kojem smo bili mi kao novoizabrano rukovodstvo i izbacili na ulicu troje ljudi", kaže za „Ekspres" Tintor. „Čim su upali, krenula je lomljava čaša, vika, dreka, naređivanje da se legne na pod, navlačenje dukseva preko glave ljudima koje su se tu zatekli, zavrtanje ruku, oduzimanje mobilnih telefona i izbacivanje na ulicu. Tu su bili jedan naš kolega koji je dežurao, kao i radnici obezbeđenja koje smo mi angažovali iz firme 'Astra', momak i devojka od po 22 godine."
Tintor veli da ne zna koji je njegov kolega bio dežuran te noći, da je za ovo saznao „kad je već sve bilo gotovo", da je policija u AKB zatekla zaključana vrata i ugašeno svetlo, da ona radi na tom predmetu i da on nema pristup kabinetu predsednika, već funkciju obavlja u Svečanoj sali, koja je u suvlasništvu AKB i AKS. Jer vrata AKB su i u ponedeljak i u utorak zaključana. Po njegovoj tvrdnji, i dežurni advokat i privatno obezbeđenje su izbačeni da bi se obavila primopredaja vlasti između Šoškića i Gajića, a sve to po nalogu pomenute dvojice, na način koji neodoljivo podseća na slučaj Savamale.
Upitan zašto je fotoreporteru „Ekspresa" oteo fotoaparat i izbrisao snimke, Tintor veli da „to nije tačno, to je izmišljotina i podmetanje da bi on već postavljanjem takvog pitanja bio kompromitovan", te da on može da javno kaže da je autoru ovog teksta „Gajić dao 2.000 evra", da će zvati urednika „Ekspresa" zato što je (ovom) novinaru „naloženo da postavi takvo pitanje"... Elem, naš sagovornik apeluje na Gajića „da u septembru sprovede fer izborni postupak za AKB i da se tako stavi tačka na ova dešavanja". Pride, „javno obećava da će se zauvek povući iz Komore" ako tada ne pobedi.
Stručne službe AKB moraju da počnu da rade, ističe Ivan Simić, vođa već pomenutih „samostalaca".
„U AKB niko ne može da kampuje i tamo leži do besvesti, da je uzurpira", dodaje Simić. „Niko nikoga nije izbacio iz Komore. Naprosto, obavljena je primopredaja dužnosti i bilo kakvi dalji istupi grupe koja želi da se predstavi kao navodni UO AKB idu u cilju sluđivanja javnosti. Tintor nikada nije držao predsednički kabinet. U tom kabinetu smo sedeli i mi. Tintor vam je rekao to što kažete da je rekao o nekakvom noćnom izbacivanju zato da bi poslednji put skrenuo pažnju na sebe, da primopredaja dužnosti ne bi bila u fokusu. Ne znam da se desilo to o čemu on priča, niti da iko zna za tako nešto, jer to se nije desilo! Naime, posle primopredaje, Beograd je završena priča."
Dragoljub Đorđević, predsednik AKS, misli drugačije. Kaže da su odmah posle legalnih i legitimnih izbora 13. maja (kad je Tintor izabran za predsednika AKB) sazvali i održali 4. juna izbornu skupštinu AKS, na kojoj su stari delegati usvojili finansijski izveštaj i potvrdili mandate novim delegatima iz AKB, kao i novim članovima UO AKS iz AKB.
- Zbog zahteva AKB da i oni imaju kandidate za najviša tela i organe AKS, skupština je dozvolila desetodnevno dokandidovanje svim područnim komorama - navodi Đorđević. - Zato je nastavak izborne skupštine AKS zakazan za 1. jul. Tada će biti izabrani novi predsednik, potpredsednik, izborni član u Savetu AKS (čine ga bivši predsednici i potpredsednici), pet članova nadzornog odbora, predsednik disciplinskog suda AKS i njegovi zamenici, disciplinski tužilac AKS i njegovi zamenici. Akobogda sreće junačke, tada bi trebalo da postanem bivši predsednik jer se nisam kandidovao za još jedan mandat.
Po mišljenju Đorđevića, ukoliko bi AKB s Gajićem na čelu, zajedno s područnim komorama, pokušao da sazove skupštinu AKS, „to bi bilo kao da pristalice Saše Jankovića, koji je izgubio izbore, posle izbora prave nove izbore da bi pobedio Saša Janković".
- Nisu ovlašćeni da sazovu skupštinu AKS, to može samo predsednik AKS ili sama skupština, pravni akti su nam veoma precizni - dodaje Đorđević. - Sve drugo bi bilo bahatost i nasilje. Ako krenu tim putem, imaćemo 200 skupština AKS. Mora se, međutim, poštovati volja tih 600 advokata iskazana 10. juna (kad je izabran Gajić, prim. aut.) i potrebno je da se Gajić i ekipa obrate zvaničnim organima AKS, a zna se ko su oni. Inače, ideja da oni sazovu skupštinu AKS vodi u narušavanje sistema javnih ovlašćenja i dovodi do potpunog pravnog haosa. Naša advokatska bruka je što se noću upada i zavrću ruke ljudima. Veoma je moguće da se desi da krenu u formiranje paralelne AKS, kao što su to radili Albanci. Pre četiri godine pokušao je to da učini Marko Nicović. Možda je Neron pogrešio što nije dozvolio da Rim izgori do pepela. Ali kad je reč o AKS, neće biti ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga jedinoga: paralelizam vlasti u AKS neće im proći jer ne obraćam pažnju na nekoga ko u pravnom životu ne postoji.
Ne negirajući da je njegov izbor za predsednika poništen pravosnažnom odlukom suda, Đorđević ceni da je ta presuda „postala mrtvo slovo na papiru". Jer po članu 26 stav 3 Statuta AKS, kad Komora nema predsednika, onda „predsednik u ranijem mandatu nastavlja da obavlja funkciju do izbora novog predsednika". - A ja sam bio predsednik pre sebe, i posle mene sam ja, što ih je potpuno dotuklo i zato su izmislili mantru da sam nepostojeći predsednik - zaključuje Đorđević. On nagoveštava mogućnost da se u haos oko AKS umeša i Međunarodna unija advokata. A nada se da posle 1. jula neće biti predsednik AKS zato što su ga „najveći lični neprijatelji naterali da bude predsednik AKS". Uz Gajića, u lične neprijatelje ubraja i Radoslava Nedića.
Kad je o regionalnim komorama reč, ona iz Vojvodine uputila je javni poziv AKS da „odmah stavi na uvid advokatskoj javnosti evidenciju prisutnih na tzv. izbornoj skupštini AKS od 4. juna". Jer AKV je dva puta tražila te podatke od AKS i nije ih dobila.
Ima toga još. Ali u oba dela srpske advokature očigledno drže do aforizma znamenitog poljskog satiričara Stanislava Jirži Leca: kompromis je obostrana kompromitacija. Ono što se zbiva u Dečanskoj 13 i oko nje zrelo je za višetomna dela, možda i za ozbiljan naučni rad. Da perje leti - leti. Kakvi vetrovi ga nose i šta će ostati kad i poslednje pero bude počupano, pokazaće vreme, neumoljivi evidentičar tragova koji ostaju iza svakog aktera ovakvih raskola.