BESMRTNE ŽIVOTINJE: One ne umiru od starosti, već od eksternih uzroka kao što su grabljivice ili povrede

 Jastozi imaju specifičnu strukturu DNK, koja se popravlja, i oni skoro nikada ne umiru od starosti, već od eksternih uzroka kao što su grabljivice ili povrede. Druge životinjske vrste, zahvaljujući mogućnosti hibernacije ili beskonačne regeneracije ćelija, mogu da žive večno

Besmrtnost je pojam koja neprestano intrigira čovečanstvo. Vekovima se traže eliksir mladosti, kamen mudrosti i Sveti gral. Iako mnogi futuristi predviđaju da će ljudi u budućnosti naći tajnu večnog života, a s njom će doći i novi problemi i nedoumice. U potrazi za besmrtnošću ljudima nesumnjivo mogu da pomognu postojeća živa bića, koja su već sada besmrtna. U pitanju su životinje koje skoro nikada ne umiru od starosti, već od eksternih uzroka kao što su grabljivice ili povrede.
Naravno, naučnici još nisu sasvim usaglasili mišljenja povodom definicije besmrtnosti, ali se većina slaže s tim da su neka bića „biološki besmrtna". Sajt Dalisteznali.com nabrojao je neke od njih.
Tarigrade ili vodeni medvedi su mala stvorenja, u proseku dugačka oko 1,7 milimetara, koja žive u vodi. Odlikuje ih velika otpornost na ekstremne uslove, u kojima nijedan drugi organizam ne može da opstane. One mogu da prežive na temperaturi koja se kreće od apsolutne nule do iznad tačke ključanja. Takođe mogu da prežive radijaciju i nivo zračenja stotine puta veći od onog koji ubija čoveka. Bez hrane mogu da prežive i do 10 godina. Za ova bića je karakteristično to što tokom ekstremno nepovoljnih spoljašnjih uslova ulaze u stanje hibernacije (anabioze), kada metabolizam prestane da im radi. Dokazano je da u takvom stanju mogu da žive do 120 godina, mada neki naučnici smatraju da je taj period i duži.

Slatkovodna hidra je jednostavna vodena životinja, dugačka svega nekoliko centimetara. Naučnicima je interesantna zbog svoje sposobnosti regeneracije i činjenice da ne stari. One i ne umiru od starosti, već od niskih temperatura preko zime. Besmrtnost ovog bića je prvi put pomenuta 1998. u naučnim radovima, ali se tek nedavno eksperimentima zaista potvrdilo da hidrine ćelije imaju sposobnost beskonačne regeneracije. Naučnici sada pokušavaju da odgonetnu i bolje razumeju taj proces beskonačnog obnavljanja ćelija.
Besmrtna meduza je posebna vrsta, latinskog naziva Turritopsis nutricula. To stvorenje je jedino živo biće koje se, nakon što dostigne seksualnu zrelost, ponovo vraća u seksualnu nezrelost (oblik polipa). Drugim rečima, one se, kad ostare, umesto da umru, podmlade i sve počnu ponovo. Teoretski, ovaj proces može da se ponovi beskonačno mnogo puta i zato se ova meduza naziva besmrtnom. Predmet je interesovanja naučnika širom sveta.
Za jastoge je pak karakteristično da s godinama postaju sve više plodni i pogodni za razmnožavanje zahvaljujući enzimu koji popravlja DNK kod. Stručnjaci koji proučavaju jastoge smatraju da oni mogu da žive večno i da umiru samo od povreda, bolesti i predatora.
Trepljasti crvi su stvorenja koja žive uglavnom u morima i manjim delom u slatkim vodama. Dostižu veličinu od par milimetara do nekoliko desetina centimetara. Posebni su po tome što veliki deo njihovih ćelija predstavljaju matične ćelije. Stoga, kada se organizam preseče na nekoliko delova, svaki od delova će se razviti u novu identičnu jedinku nakon par nedelja. Naučnici su čak dokazali da veoma mali deo jedinke (1/297) može da se razvije u nov organizam.