BITKA ZA STALJINGRAD U DEČANSKOJ 13: Izbori u Advokatskoj komori Beograda

Jugoslav Tintor, novoizabrani predsednik Advokatske komore Beograda, prošlog utorka pokušao je sa saradnicima da uđe u prostorije Komore, ali ga je u tome sprečilo obezbeđenje koje je unajmio doskorašnji ili aktuelni predsednik Šoškić
Tintor u prvom naletu uspeva da osvoji svečanu salu i da na njoj promeni bravu. Odatle biju bitku za zaposedanje ukupno tri kancelarije, među kojima je i predsednički kabinet

Policija je ovih dana, bez primene sile, uspešno primirila nabujale strasti u Advokatskoj komori Beograda i zadržala ih na nivou verbalnih ispada. Međutim, iza sukoba u vrhu prestoničke AK stoji dubinski profesionalni razdor na nivou advokature Srbije. Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, čiji je izbor na tu funkciju poništila sudska vlast, podržava za sada bezuspešan pokušaj Jugoslava Tintora da preuzme čelnu poziciju u beogradskoj kući advokata. Na istoj strani je i Komora čačanskih advokata. Ali sve druge regionalne komore podupiru rešenost Slobodana Šoškića, kome je prošle godine istekao mandat, da mesto prvog čoveka beogradske advokature prepusti pobedniku na izborima zakazanim za 10. jun.
U otužnoj sedmogodišnjoj opereti zbog raspodele oko 150 funkcija u beogradskoj i republičkoj komori, odnosi u beogradskoj advokaturi su od 13. maja prešli granicu posle koje je moguće i sve i svašta. Po prvi put su postavljena neka pitanja. Primera radi, koji advokati zavaravaju kolege pričom da ih podržavaju službe i političari? Ili, čija porodična kancelarija četiri decenije vuče konce u AKB, pa se krije i iza aktuelnog raskola? Da ne bude zabune, ovakva pitanja su postavljena unutar same advokature, pa joj evidentno i nije potreban poslovični „spoljni neprijatelj". Uostalom, odavno se zna da svako najbolje potuče do nogu - samog sebe.
Šta se tačno zbiva? Tintor je započeo proceduru preuzimanja vlasti odmah posle 13. maja kada je nekoliko stotina advokata (od oko 4.500 advokata u AKB) izabralo onih 150 funkcionera za potrebe beogradske i republičke komore. Uz ostalo, poslao je Šoškiću obaveštenje da će primopredaja dužnosti biti u utorak, 23. maja, u prostorijama AKB. U zakazano vreme, uz neizostavne predstavnike sedme sile, Tintor ipak nije preuzeo dužnost. Sa saradnicima je uspeo da dopre do svečane sale, koja je u suvlasništvu AKB i AKS, a kasnije tokom dana zamenili su bravu na ulaznim vratima i pride postavili rešetke.
Odatle biju bitku za zaposedanje ukupno tri kancelarije AKB, među kojima je predsednički kabinet. A u tome ih sprečavaju radnici privatnog obezbeđenja koji, po Šoškićevom nalogu, revnosno i danonoćno stoje ispred vrata pomenutih kancelarija. Dan ranije, 22. maja, propali su i pokušaji preuzimanja dužnosti disciplinskog tužioca AKB, promene deponovanih potpisa na bankarskim računima Komore, objavljivanje odluka o izborima u "Službenom glasniku"...
U izjavi za "Ekspres" Tintor kaže da su Radoslav Nedić i Nebojša Avlijaš, članovi Upravnog odbora AKB, odbili da izvrše primopredaju, a Šoškić nije ni bio u Komori.
„Oni su angažovali više od 20 pripadnika privatnog obezbeđenja iz Soko sekjuriti grupe, koji su me onemogućili da uđem u prostorije AKB", kaže Tintor. „Plaćaju ih 108.000 dinara dnevno, od advokatske članarine, za vođenje svog privatnog rata i čuvanje fotelja. Verujemo da time onemogućavaju reviziju finansijskog poslovanja jer su zabrinuti zbog nenamenskog trošenja. Oni su u ozbiljnom kršenju Krivičnog zakona."
Sa Tintorom su bili potpredsednik dr Veljko Delibašić, članovi UO i drugi novoizabrani funkcioneri, njih četrdesetak, jer je primopredaja dužnosti svečani čin. Obezbeđenje im je objasnilo da ne mogu da uđu u kancelarije AKB, da ne može ni bilo ko drugi, te su Tintor i njegovi ljudi zaključili „da se može ući samo ako se bijete". Otuda, pozvali su policiju, koja se brzo odazvala. Pripadnici MUP su smirili zavađene advokate, razgovarali nasamo sa jednom, pa sa drugom sukobljenom stranom, legitimisali aktere i time završili svoj posao. Od zahteva da iz AKB uklone radnike privatne agencije za obezbeđenje nije bilo ništa.
„Onda smo mi zauzeli svečanu salu i saopštili starom rukovodstvu da ćemo je držati do daljeg", dodaje Tintor. "Održali smo sednicu UO i odlučili da u toj sali nastavljamo aktivnosti, ali da tu pristupa nema starom rukovodstvu zbog uzurpiranja Komore dok ne uklone obezbeđenje. Kada dozvole ostalim advokatima da uđu u prostorije AKB, onda ćemo i mi njih pustiti u svečanu salu."

Strateški najbitnija operacija je uspostavljanje kontrole nad bankovnim računima i sredstvima koja se na njima nalaze

U okviru bitke za preuzimanje kancelarija AKB, Tintor i organi Komore koji su zajedno sa njim izabrani, pripremaju prijave državnim organima najpre protiv agencije za privatno obezbeđenje, zato što, između ostalog, onemogućava poslovanje Komore. Protiv Šoškića i drugih funkcionera povešće krivične postupke nakon što ih pismeno upozore da su izvršili teške disciplinske prestupe.
„To su prvi naši koraci, a ne mogu da pravim planove za narednih mesec dana jer Šoškić i njegovi ljudi drže baze podataka i finansijsku dokumentaciju do koje ćemo svakako doći pre ili kasnije", veli Tintor. „U ponedeljak smo obavestili banke da, ukoliko odbiju da promene ovlašćena lica na računima Komore, postaju saučesnici u krivičnom delu. Jer, neki ljudi smatraju da su izvan zakona zato što imaju uporište u nekim bezbednosnim i političkim strukturama. Tako oni tvrde. Proverili smo, to nije istina! Lažno se predstavljaju da bi zadobili što više pristalica! Ovo je čista samovolja, obest i bahatost. To su ljudi koji nisu dostojni da budu advokati."
Šoškić nema toliki kvantum moći, uostalom, nelegalni je predsednik AKB, zaključuje Dragoljub Đorđević u ime AKS. Dodaje da iza Šoškića stoji „jedna advokatska porodica, što javnost ne zna, koja kao klan deluje u zadnjih 40 godina, a to je beogradska advokatura prepoznala i neće da dozvoli". Na pitanje o čijoj je advokatskoj kancelariji reč, odgovara: „Ko vam je kriv što ne znate, ja navijam za Zvezdu, a vi za Partizan". Šta god da taj odgovor znači. Ali, naš sagovornik ima relativno precizan odgovor na pitanje kada će biti izbori u AKS, s obzirom na to da ne osporava beogradske izbore od 13. maja.
„Spreman sam da kao predsednik AKS zakažem skupštinu jer je izvršena verifikacija mandata novoizabranih predstavnika AKB u AKS, ali će pre toga zasedati Nadzorni odbor, verovatno 3. ili 4. juna", kaže Đorđević. „Dogovorićemo se da kolegama iz Beograda omogućimo kandidovanje za funkcije u AKS, računajući pozicije predsednika i potpredsednika. Do kraja juna, a najkasnije krajem leta, mogli bismo imati novog predsednika AKS. Imamo problem u tome što Tintor i drugi izabrani funkcioneri nisu preuzeli vlast u AKB, trebaju im pečati i dokumentacija, ali to će se dogoditi veoma brzo, u toku narednih nekoliko dana."
Sa druge strane, Šoškić ne zna koja to advokatska porodica razbija srpsku advokaturu. Ali zna da su Tintor i sledbenici „bez ikakvog pedigrea u advokaturi koju hoće da vuku u progres, a nemaju ni porodicu, ni moral, ni tradiciju, ni vaspitanje, ni znanje, ni ugled".
„Pod firmom preuzimanja dužnosti odigrala se svinjarija", konstatuje Šoškić. „Tintor i sledbenici došli su, fingirajući džentlmene, da im se preda moja funkcija, što nikad učinio ne bih. Neću da gazim lično i profesionalno dostojanstvo, da negiram advokaturu kao profesionalnu organizaciju koja zna šta radi. Da ne bih bio neshvaćen, moram da kažem da ću već 11. juna, posle legalne i legitimne izborne skupštine, ako ne dobijem predsednički mandat, sa osobitim zadovoljstvom predati vršenje funkcije novoizabranom predsedniku AKB. I poželeću mu da ne doživi horor situacije kakve sam ja doživeo ovih godina od nevaspitanih i neobrazovanih advokata."
A kako stoji stvar sa laganjem da ima debelo zaleđe u vidu službe i političkih struktura? Šoškić kaže, i za sebe i za saradnike, da nikada nisu mogli da izjave da imaju političku podršku za ono što rade kao funkcioneri Advokatske komore. Isto važi i za bezbednosnu, jer to znači „da treba da budem sa BIA u saradnji". U najkraćem, oni se drže političke i bezbednosne distance od svega što bi narušilo nezavisnost i samostalnost advokature.
„Tintor i njegovi su sad proverili i, gle čuda, e pa, nije istina, lažemo, pa su se ohrabrili", dodaje Šoškić. „Tako i mali Đokica misli da može da slaže mamu i tatu kad je zgrešio neke stvari u školi. Neka javno kažu gde sam i kome tako nešto izjavio!"

Privatno obezbeđenje koje je unajmio Šoškić plaćeno 108.000 dinara dnevno

U beogradsko Više tužilaštvo već su stigle krivične prijave protiv Tintora i još nekih novoizabranih funkcionera zbog povrede prava na upravljanje i drugih krivičnih dela. Očito će u ovom rašomonu biti pune ruke posla za tužilaštvo, s obzirom na to da uskoro stižu i prijave suprotne strane. Ali, kada ratuju ovakvi poznavaoci prava, onda je lista mogućih poteza faktički beskonačna. Ako vredi izreka da dva pravnika imaju tri mišljenja, onda i broj „ispravnih mišljenja" raste geometrijskom progresijom kad se sudari na stotine advokata...
„Tintor je poznat u nezakonitom zauzimanju prostorija, ima iskustvo jer je ono što sada radi činio i 2010. godine, ali je tada, nažalost, bilo i gužve i tuče", veli Vladimir Gajić. „Najnovija vest je da su na vratima svečane sale ne samo promenili bravu već i postavili rešetke, što je besprizorno ometanje poseda. Nije potrebno da ih tužimo kao AKB jer imamo pravo na samopomoć, a to znači da skinemo rešetke i promenimo bravu. Oni na silu nikad neće ući u službene prostorije i Đorđević tu ništa ne može da uradi jer nema kontrolu nad Verifikacionom komisijom, koja treba da verifikuje mandate za sve funkcije u AKB i njene predstavnike u AKS. Izuzev Čačka, sve komore u Srbiji su protiv Đorđevića i Tintora."
Kako u vojvođanskoj komori, od koje je krenuo znameniti višemesečni štrajk kompletne advokature zbog uvođenja notara, gledaju na dvovlašće u beogradskoj kući advokature? Za njih dvovlašće ne postoji, legalni i legitimni su organi na čelu sa Šoškićem. Srđan Sikimić, predsednik AKV, nema pravo da se meša u rad ma koje komore, ali zato ima pravo da iskaže svoj pravni stav. Po tom stavu, Đorđević „sada pravi marifetluk" jer nema pravo da saziva skupštinu AKS.
„Marifetluk se sastoji ne samo u tome što žuri da potvrdi mandate sa nelegalne izborne skupštine AKB, već i u finansijskom poslovanju AKS, koja nema završne račune za protekle tri godine", iznosi Sikimić. "On je napisao pismo Evropskoj asocijaciji advokatskih komora i udruženja pravnika, u kome je brutalnim neistinama optužio komore Beograda, Vojvodine i Kragujevca, tražeći da nam Evropska komora arbitrira. Kad je grupa ljudi predvođena Đorđevićem napravila potpuni haos u advokaturi Srbije, a postoji pravosnažna presuda da on nije predsednik AKS, kako da advokati ubede klijente da poštuju odluke suda?"
Od arbitraže Evropske asocijacije nema ništa jer se ne može „u kafani, na kozački način" dobiti „funkcija" i onda imati legitimitet da se razgovara sa onima koji su legitimitet stekli legalno. U tom smislu, sa detaljnim obrazloženjem, AKV je otpisala pomenutoj evroasocijaciji advokata i pravnika. I apeluje na primenu Ustava, Zakona o advokaturi i statuta AKS, odnosno AKB.
Nadomak sedmog leta od nastanka agonije u advokaturi, sukobljavanju se ne nazire kraj. Za to vreme vozovi prolaze jer vlasti rade na inoviranju i reformi pravnog poretka. Možda, kao što smo videli na primeru notara, kada budu doneti novi zakoni (poput onog o profesijama), u advokatskoj branši zaborave na trvenja, pa ujedinjeni blokiraju sudsku vlast - protestujući protiv zakonodavca koji im narušava stečene pozicije u pravnom i društvenom poretku. A možda i ne bude bilo tako. Međutim, zbog zbivanja proteklih sedmica, koja se odvijaju isto kao što se istorija ponavlja, nameće se pitanje da li je pravna etika proterana iz advokature. Pravne norme, na koje se stalno pozivaju obe strane, ne isključuju moralne norme. Naprotiv. Dok dotle ne stigne, srpska advokatura će nastaviti da grca u Gordijevom čvoru koji, povrh svega, samoj sebi namiče oko vrata.

NE MISLIM DA SU ETIKA I PROFESIONALNI MORAL PROTERANI IZ ADVOKATURE

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji, ističe da advokatura kao ustavna obeležja ima samostalnost i nezavisnost, dok je javni značaj stekla zakonom. Ako je nezavisna i samostalna, to znači da je red da advokati sami probaju da reše probleme u komorama.
„To znači da sednu za isti sto i da kao ljudi u razgovoru o problemima definišu sporna pitanja", kaže Ivošević. „Kad to utvrde, ako su nezavisni i samostalni, trebalo bi sami da nađu rešenje za svako pitanje. Ako ne mogu, onda bi trebalo da dođe do izražaja treća odlika advokature, a to je da ona ima javni značaj, što znači da i njima treba nekakva pravna pomoć. Osim sudske, može da im pomogne arbitraža ili medijacija. Ako ni to ne može, onda je tu ustavna žalba, pa će im pomoći Ustavni sud Srbije, što je već jednom radio, ali sporije nego što bi trebalo da bude. To je put do rešenja. Ukoliko advokatura ne može sama da reši problem, onda se postavlja pitanje validnosti advokature koja građanima pruža pravnu pomoć. Stanje u advokaturi ima reperkusije na vladavinu prava koja je prva prepreka na našem putu prema EU. Kako advokatura ima evropsku dimenziju, i u interesu EU je da se ovaj spor ne odrazi loše na ugled evropske advokature. Svakako bi primenom svog kodeksa etike advokatura mogla da pokuša da reši svoje probleme, koji imaju širi značaj od nje same. Ne mislim da su etika i profesionalni moral proterani iz advokature, ali mislim da bi upravo na terenu etike sve regionalne komore i AKS trebalo da potraže izlaz.