DNEVNIK ROBIJAŠA: Killing me gently with bentley

„Jebo te ko te napravio, dabogda te majka kukom po Neretvi tražila..." - želje, čestitke i pozdravi iz Zabele za crnog Luku. Luku R. Što reče jedan čoban ovde, kukala mu goveda i majka. Pa, da li si ti, Luka R., svestan šta si uradio? Kakav li se to pileći mozak kiseli u predelu tvoje glave? Ima ona luda pesma Šarla Akrobate „Oko moje glave".
Jebote, maloumnik iz Rakovice sedne u „bentli", udari u predsednika, i time nama robijašima ubije svaku nadu da ćemo dobiti ono čemu se još jedino u životu nadamo - amnestiju. Ako je pravde i Boga, to nam je sledovalo, ali sad ćemo, da prostite, dobiti onu stvar da njome izbijemo oči.
Zato te, Luka R., sine, pitam u kakvoj marinadi se bućka šaka tvog pilećeg jada? Pa, znaš li ti, Luka R., sine, da su velike šanse da nam se posle izvesnog vremena ovde pridružiš? Da nam dođeš, a mi zbog tebe ispušili amnestiju! Sad predsednik ima jak alibi da nas ne pomiluje, makar i deset odsto, jer će sutra ista ta amnestija zakačiti tebe, koji si pozajmljenim „bentlijem" bivšeg fudbalera Ivice Dragutinovića udario u predsednikov auto. Čitam, mediji sad pokušavaju ovu mišićnu masu iz Rakovice da uvežu te sa ovim, te sa onim kako bi eventualno nabasali na neku pozadinu. Onda, kao, dovode u vezu Šarića i Dragutinovića. Pa, šta će on Šariću, keve ti?
Ne bih da prejudiciram, ali mislim da tu neke pozadine i nema, nego su bizgovi verovatno krenuli da nekome nešto donesu, možda su to nešto malo i probali, čisto da vide kako trnu zubi - i bam u predsednikov auto na Topčiderskoj zvezdi, a to se u moje vreme zvalo Dafinin venac, odnosno Jezdinih žrtava.
Kao, krenuo da natoči gorivo. Doduše, ako se nešto nije promenilo, ima u blizini jedna mala pumpa, tamo gde je roknut Radojica Nikčević.
E sad, kad stiže vest u Zabelu, da je mišićna masa to i to uradila, robijaši poludeše, jebote, ne možeš ih smiriti. Zapenili, Luka R. ide „u pakao". Ja na njih „nemojte ljudi, ko boga vas molim..." Ma kakvi, neće da čuju, kažu „U pakao, pakao, u Peti paviljon."
Jebem ti sunce, pa u tom Petom paviljonu ima više seksa nego u Vavilonu. Ne zovu ga džaba pakao. Tamo su se nekom čudnom selekcijom koncentrisali homoseksualci, a među njih su se uvukli i ovi što leže za sve vrste seksualnih delikata, obljuba, bludnih sinova...
Nedavno dovedoše jednog, kažu, ovaj leži za pljačku. Ja kažem, pa dobro, prirodno što je u zatvoru kad su ga navatali za pljačku. Šta je tu nejasno, tako svoju velikoumnost voli da apostrofira Čeda Jovanović, pitam.

Da, kažu, ali on je bio blizak s nekim čovekom zvanim himen, humen, radio za njega, jebem li ga, i sad ga vodimo pravo u pakao da ga otvorimo, makar i otpozadi. Čekajte, kažem, pa nije čovek konzerva da ga tek tako otvarate. Ja na njih, oni na mene, ne u pakao, da u pakao, nemojte, hoćemo, drž - ne daj... šta je bilo sa ovim čovekom, ne znam.
E sad, čujem ovde da je Luka R. bio perspektivan sportista, državni prvak. Da ima brata blizanca i da je taj dečko na mestu, sušta mu suprotnost. Hoću reći, ne možeš samo da nabijaš mišiće, a da mozak odložiš u marinadu. Krajnji rezultat je da sa 30 i kusur godina glumiš obezbeđenje nekom Ivici Dragutinoviću. Kakav promašaj! Mnogi misle da se postaje kriminalac tako što nabiješ mišiće i imaš malo muda. Ne, potrebno je da imaš velika muda i mnogo pameti. Da si višeslojna ličnost. I da si zbog opstanka spreman da budeš i kanibal. Samo su takvi opstali. Mišićna masa sama po sebi ne znači ništa.
A mnogi bi voleli da su kriminalci. Naši političari teže da postanu kriminalci, naši biznismeni takođe, čak i fudbaleri u p. m. sanjaju da postanu krimosi.
U prilog tome ide i pitanje šta će Dragutinoviću bodigard. Jedino ako hoćeš malo da glumiš krimosa.
I ispade da se jedino kriminalci ne patvore. Ne glume političare, u biznis se razumeju ko Marica u kriv kurac, ne glume fudbalere, a njih svih pokušavaju da odglume. A ne shvataju da je to neponovljiva uloga.