DNEVNIK ROBIJAŠA: Krajnji rok da se general ubije bio je Aranđelovdan

Generale,
u neverici sam. Moram reći, neshvatljivo. Da dopustite da vas osude na doživotnu. U neverici sam. Do Aranđelovdana legenda, od Aranđelovdana bleda senka. Jebiga, čuda ne postoje, ali se dešavaju. Pa zar Vam, generale, šest i po godina u Haškom tribunalu nije bilo dovoljno da raskrstite sami sa sobom. Da sravnite račune, saberete i oduzmete, podvučete crtu? Kako ste mogli, kako ste samo mogli sačekati presudu? Vi ste, generale, morali da se ubijete. Krajnji rok za to bio je Aranđelovdan. I otišli biste direktno u legendu. Ovako, doživotna će vam svakako biti vrlo kratka, jbg, takav vam je rodni list, ali posledice te doživotne biće trajne. Umrećete u nekom kazamatu sami, stari, bolesni. Mater mu jebem, generale, koliko vredi taj Vaš jebeni život? Pa zar se niste na ćerkinom grobu zakleli da ćete joj se brzo pridružiti? Zašto, generale, zašto, brate moj?
Sve ste pogrešno odigrali. Bolesni ste, tvrde lekari, traže ruske lekare da Vas pregledaju? Posle Vašeg pojavljivanja u sudnici Tribunala na izricanju presude, ko će iz zapadnog sveta više uopšte poverovati da ste Vi bolesni? Vi ste se nervirali, dobacivali, bunili, a to sve navodi na zaključak da u potpunosti sve razumete, odnosno da niste bolesni, odnosno da Vam je krivo što niste još više ubijali. Takva je percepcija zapadnog sveta.

Da je države, i vojne službe, Vi, generale, nikada ne biste bili uhapšeni. I zbog Vas i zbog srpskog naroda s obe strane Drine. Služba bi poslala svog čoveka da Vas ubije. Nikakve predstave ne bi bilo. Ali, ni države ni vojne službe, zato je Vaš Hercegovac Svetko Kovač požurio da Vas liši slobode, a Mik Rakić i lepi Boris da se učepe strancima. Moram dodati da je zahvaljujući Koštunici i lepuškastom Borisu Srbija uz Sijera Leone jedina država koja je izručila svoje vojskovođe. Ne mogu sad precizno da Vam kažem šta je radio taj ludak u Sijera Leoneu, znam samo da je u njegov slučaj bila umešana i manekenka Naomi Kembel, ako znate o kome govorim.

Vidite, generale, Milošević je nađen mrtav u ćeliji pre izricanja presude, dakle, nevin. To ga kandiduje da jednog dana postane svetac. Vi ste tu šansu propustili. Da se malo i našalimo u ovim teškim trenucima, ispali ste međed bosanski.
Pravim se da mi nije jasno zašto niste pobegli u Rusiju, jer ipak su Rusi bili garant Dejtonskog sporazuma. Bili su fakto u Bosni, i faktor finalne ratifikacije sporazuma u Francuskoj, ako se ne varam.

Kažem da se pravim da ne znam jer znam. Slava je, generale, zajebana stvar. Da ste otišli u Rusiju, tamo Vam se niko ne bi tako obraćao. Sa generale. Nego gospodine Mladiću. Opasno je kad u životu nemaš slavu osim te koju si jedanput doživeo.
Znam, generale, lako je meni biti general posle bitke. Znam da su mnogo toga zajebali Slobodan Milošević i Jovica Stanišić kad su devedeset pete izručili Hrvatskoj onog Dražena Erdemovića iz kontradiverzantskog odreda. Samo da ga isteraju iz svog dvorišta, da očiste Srbiju, a Srbe u Bosni ko jebe. Oni ga izručili, a on tamo sve otpeva. Pas rata. I dobije pet godina. A Vi doživotnu.
Kako ste mogli, kako ste samo mogli, generale?