DOKAŽI SE I UMRI: Najnoviju generaciju jeftinih i veoma opasnih opijata mladi su sposobni da proizvedu kod kuće

Svako vreme nosi svoje breme, ali i svoje opijate. Poput domino efekta, Vijetnamski rat je iznedrio hipike, a oni filozofiju koja je podrazumevala hašiš.

Posle 68. godine nije bilo teško na tržište pustiti novu drogu, u suštini vrlo jefinu, ali daleko opasniju - heroin. „Najbolji umiru mladi“, glasila je popularna domišljatost rokenrol umetnika i njihovih sledbenika, koja možda i najpreciznije oslikava koliko je mladih života takozvani beli prašak poneo sa sobom. Za one koje nisu imali da izdvoje za gram belog, devedesete su namenile „eksere“. I tako, dok se svet i dalje bavio marihuanom i strepeo od uticaja kokaina, na tržište su polako osvajali „krokodil“, „flaka“, „crna mamba“, GHB, MDMA i ostali narkotici. Da situacija bude još gora - zavisnost koju izazivaju nove vrste opijata u nekim slučajevima stvara se odmah, već posle prvog uzimanja, a brza smrt često postaje neizbežna posledica. Splavovi, turbo folk i neki čudni novoizmišljeni trendovi doneli su i običaje koji podrazumevaju mešanje raznih hemijskih supstanci i uvođenje novog pravila „samo daj“. Početkom dvehiljaditih u Rusiji se u slobodnoj prodaji pojavila droga pod imenom „krokodil“, koja je prodavana kao heroin, iako je nekoliko puta jača. Načinjena od miksa teških metala, benzina, crvenog fosfora i kodeina, za svega dve godine direktno je uzrokovala 30.000 smrtnih slu­ čajeva širom Evrope. Njegovi konzumenti doslovce liče na zombije jer im se tela raspadaju, a koža postepeno poprima izgled kože reptila, po čemu je i dobila naziv. Pored ukočenosti, sastav ovog narkotika dovodi i do ošte­ćenja tkiva koje može biti tako izraženo da je nekada neophodna i amputacija ekstremiteta. U Srbiji je prvi put registrovana 2012. godine kada se jedna Novosađanka obratila za lekarsku pomoć.

„Devojka je rekla da nije koristila iglu, nego je supstancu ušmrkala. Njoj se, međutim, otvorila podlaktica ruke, od zgloba do lakta sa unutrašnje strane. Koža je postala nekrotič­ na i potpuno je pukla, a ispod je imala rupu kao da je nestao jedan mišić. Sudeći po izgledu te devojke i posledicama koje je izazvala droga, po onome što mi je bilo poznato, sve je ukazivalo da je uzela ‘krokodil’, a ne heroin kao što je mislila“, izjavila je psihijatar dr Branka Bjelica.

Prodaja narkotika je toliko unosan posao da dileri ne razmišljaju ni o posledicama ni o žrtvama. Trenutno najve­ći razlog za zabrinutost u Srbiji predstavljaju tinejdžeri, koji i pre punoletstva u svom telefonskom imeniku imaju broj dilera do kojeg u svakom trenutku mogu da dođu. Ako bismo pesmu „Kad sam bio mlad“, koju je Bora Đorđević otpevao 1992. godine, preneli u sadašnjost, za adolescente bismo mogli da ka­ žemo kako su sa 13 popušili prvi džoint, a posle prvog odmah i drugi... Međutim, mladost nije i ne sme da bude izgovor za to što veliki broj veoma mladih širom Srbije šmrče spid i što se gotovo stekao utisak da je moda koristiti drogu.

Neizostavna oprema svakog dilera koji posećuje rejv žurke na kojima se pušta elektronska muzika jesu „ekseri“ ili, kako oni umeju da kažu, „bombonice“, koje tinejdžeri mogu sebi da priušte za svega 800 dinara. U svesti mladog čoveka to je daleko isplativije nego potrošiti isti novac za alkohol i rizikovati da se ne napije. Nažalost, što je još pogubnije, mnogi uzimanje opijata ne čine samo zbog njegovog dejstva, već i zbog dokazivanja. To potvrđuje i nova igra koja se pojavila među tinejdžerima, a funkcioniše tako da je pobednik onaj koji proguta najviše „eksera“ za jedno veče. Halucinacije, osećaj opuštenosti i bliskosti prema drugima samo su privremena dejstva. Pitanje je trenutka kada će im za isti ose­ ćaj biti potrebna veća i jača količina. Najveći problem zapravo nastaje kada shvate da se nalaze u ropskom odnosu sa dilerom. Tada je već kasno.

Javnost je u poslednje vreme u svega nekoliko dana imala priliku da se sretne sa primerima u kojima je prekomerno korišćenje savremenih narkotika oduzelo nekoliko mladih života. U Kragujevcu je nađena mrtva devojka stara 17 godina za koju se pretpostavlja da se predozirala psihoaktivnim supstancama. Samo tri dana ranije u Bačkoj Palanci je otac našao sinovljevo telo u sobi. Za ovog de­čaka od 18 godina se veruje da je takođe umro od prekomerne doze psihoaktivne droge. Treći slu­ čaj koji nas je uznemirio jeste smrt dečaka na beogradskom splavu koji je preminuo od unosa pre­ velike doze ekstazija. U želji za dokazivanjem pod sloganom „kad ću ako ne sad“ otišli su predaleko i izgubili kontrolu. Da je tako, potvrđuje i saznanje da mladi sve češće narkotike prave sami, u svojim kućama. Preko interneta dolaze do uputstava koja ih savetuju kako da mešaju opasne supstance poput mišomora, benzena, sone kiseline i kreatina. Konzumiranje takvih doma­ćih proizvoda primamljivo je jer je jefino i ne ostavlja prostora za razmišljanje o štetnim posledicama.

U moru inovacija nalazi se i GHB (gamahidroksibutirat), poznatija kao tečni ekstazi ili droga za silovanje, koja se kod nas pojavila pre oko dve godine. Reč je o izuzetno opasnoj drogi koja u jačoj dozi može da usmrti korisnika. Uzima se oralno i najčešće se stavlja u alkoholno piće, sa kojim se odlično me­ ša zbog svog slankastog ukusa. Takozvani tečni ekstazi izaziva duboku uspavanost i upravo zbog toga ga zovu droga za silovanje. Žrtva je potpuno omamljena, spavaće oko pet sati, a ono što je posebno karakteriše jeste da se korisnik kasnije ni­ čega ne seća. Dodatni problem kod ove droge je što njen kvalitet ne može biti proveren, pa se sa sigurnošću ne zna kolika je koncentracija supstanci u bo­ čici. Tako se sa sigurnošću ne može znati šta je dovoljna doza i lako može doći do predoziranja i smrti. Takođe, korišćenje GHB već posle tri meseca izaziva tako jaku zavisnost da osoba mora svaka tri sata da ga konzumira. Spomenuti manje poznate narkotike, a ne dotaći se ketamina, bila bi velika greška. Radi se o drogi koja se teško nabavlja i koju najčešće koriste oni sa dubljim džepom jer je odlična zamena za kokain. Inače ova supstanca se koristi i kao sedativ za konje, pa možemo samo da zamislimo koliko ima jako dejstvo.

Svetsku ekskluzivu naša dr­žava je imala prošle godine kada je u njoj prvi put pronađena i zaplenjena droga koja je 800 puta jača od marihuane. Radi se o psihoaktivnoj supstanci, sintetičkom kanabinoidu koji kod ljudi može da izazove te­ ška zdravstvena oštećenja. Sintetički kanabinoidi imaju od 100 do 800 puta jače delovanje od kanabisa i pojavljuju se u obliku smole, belog praha, kristala, ulja, biljne mešavine.

Gde god tražili krivca za poplavu novih opijata u Srbiji, izvesno je samo da mlade koji ih koriste neznanje odvodi u smrt. Tri mlada života bila su potrebna da se konačno za ovu temu zainteresuju i političari. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je naveo da će o tome govoriti na sednici Vlade Srbije: „Moramo da izađemo sa strategijom, konkretno za našu decu, za Srbiju, da pokažemo zajedništvo sa policijom i sa sudstvom, prosvetom, sa svima koji imaju dodira sa decom i da osmislimo mere koje moraju da daju što hitnije i bolje rezultate“.

Za apele je kasno, valjda nije za konkretno činjenje i spasavanje mladih života.