Brejking
27.08.2018. 13:46
Kristina Kecman, Foto: Carina Srbije

DUNAVOM I DALJE VRŠLJAJU PIRATI

incident-na-dunavu-kod-ritopeka-29-03-2018-ritopek.jpg

Krijumčarenje i krađa goriva na rekama državnu kasu godišnje ošteti za više desetina miliona evra

Rečni pirati nisu tek relikt prošlosti, proizvod vremena kada su sankcije oblikovale ekonomsku i političku stvarnost Srbije. I dalje su i te kako prisutni na našim rekama, najčešće na Dunavu, i to duž čitavog toka reke, jer je tamo saobraćaj neuporedivo intenzivniji nego na Savi ili Tisi. Krijumčari goriva danas nemaju renome poput nekadašnjih preprodavaca goriva, ali njihov učinak skupo košta kompanije čiji brodovi plove oko Smedereva, Kostolca, Vinče, Velikog Gradišta, Grocke, Golupca, Surduka ili Bogojeva. Na tim crnim tačkama rečnih trasa su i najčešći napadi lopova i krijumčara.

 

 Foto: Carina Srbije Foto: Carina Srbije

Carinici i policajci na reci su izloženi velikoj opasnosti jer su krijumčari i lopovi sve agresivniji i bezobzirniji, ne libe se da upotrebe ni vatreno oružje

Brodoplovci su najugroženiji oko Smedereva. Kraj tog grada lopovi brodove napadaju sistematski: približe se brodskim tankovima pomoću malih čamaca s jakim vanbrodskim motorima vukući za sobom barže na koje smeštaju ukradeni plen. U stanju su da za sobom povuku i do 20 tona goriva. Na brodove upadaju slično kao i ekranizovani gusari, koristeći lestvice, kuke i konopce.

Povremeno, ne libeći se da to čine i usred dana, uleću i u brodske kabine odnoseći sve vredno što u njima zateknu. Kriminalci za svoje akcije koriste namensku i specijalno dizajniranu opremu poput testera s veoma tihim motorima, koje zaposleni na baržama često uopšte ne čuju.

Procenjuje se da na Dunavu samo tokom jedne nedelje bude oko 70 posada krijumčara koji operišu od državne granice s Hrvatskom do Beograda, Smedereva i dalje. Kradljivci nafte iz barži nanose ne samo veliku direktnu štetu kompanijama koje se bave prevozom naftnih derivata već i onu posrednu, podjednako opasnu, pošto kompanije trajno mogu da izgube vredne i dugoročne ugovore zbog plaćanja penala kada se na mestu istovara pojave s manje goriva nego što je trebalo da isporuče.

Mnogo načina za mahinacije

Iz Uprave carine navode da krađe goriva s tankera u tranzitu neupućeni često poistovećuju s nelegalnim pretakanjem nafte, kojim posebno vole da se bave strani brodoplovci kada zađu u naše vode. U takvim slučajevima šverceri kupuju naftu direktno s tankera u tranzitu, odnosno partnerski kradu pogonsko brodsko gorivo. Nelegalno pretakanje goriva je vrlo jednostavno osmišljeno. Uglavnom je sve unapred dogovoreno između posade tankera i krijumčara. U velikom broju slučajeva, kako bi opravdale gubitak goriva iz rezervoara, posade postavljaju cigle na njihovo dno da bi nadomestile izgubljenu težinu tečnosti u rezervoaru ili pak u brodske knjige zvanično zavode potpuno drugu količinu goriva od one koju su zaista imale. Iskusniji do lake zarade dolaze manipulišući podacima iz brodskih knjiga, jednostavno upisujući da je pređena znatno veća razdaljina od one koju je brod zapravo preplovio.

 Foto: Carina Srbije Foto: Carina Srbije

Nije neobično da se još tokom gradnje rečnih brodova naprave posebni bunkeri ili tajna skladišta gde se kasnije skriva švercovana roba

Nije neobično ni da se tokom same gradnje rečnih brodova naprave posebni bunkeri ili tajna skladišta gde se kasnije krije švercovana roba. Ta gotovo nevidljiva skladišta su posebno omiljena kod krijumčara jer ih carinici i policajci vrlo teško otkrivaju. Da bi u tome uspeli, ukoliko posumnjaju da nešto nije kako treba, najčešće moraju da izvuku čitav brod na suvo i tek onda pomoću skenera ustanove da li se i gde nalaze skrovita skladišta.

Krijumčari koji posluju u dogovoru sa članovima posade tankera izuzetno su dobro pripremljeni. U pojedinim slučajevima unapred postave cevovode na dno reke. Cevi se protežu do obale, a kada kroz njih poteče „crno zlato", za prijem su već spremna metalna burad i kanisteri. Potom se burad prodaju švercerima, uglavom lokalnim distributerima, koji naftu prosleđuju na crno tržište. U najvećem broju kupci ove nafte su poljoprivrednici i manji prevoznici, koji se tako gorivom snabdevaju po daleko nižoj ceni od one na tržištu.

Dodatni mamac za nelegalne rabote posadama predstavlja takozvano pogonsko brodsko gorivo, koje ne podleže plaćanju dažbina, čime se stvara još jedna mogućnost za manipulaciju. Cena tako pribavljenog goriva na utakalištima je oko 40 do 50 evrocenti po litru. Neke procene ukazuju da su na ovaj način šverceri u prilici da zarade od 150.000 do skoro milion evra u relativno kratkom roku.

Samo pet čamaca

Rečna policija u borbi protiv šverca i krađe nafte nije u zavidnoj poziciji: nemaju dovoljno čamaca, obučenih ljudi i sredstava. Zbog loših uslova rada neki verovatno nemaju ni previše volje. Primera radi - mada podatak nije zvaničan - na čitavih 300 kilometara toka Save kroz Srbiju dežura najviše pet policijskih čamaca koji bi trebalo da onemoguće šverc i uhvate kriminalce. Naravno, nadzor rečnog saobraćaja na Dunavu koji protiče kroz našu zemlju, u dužini od 588 kilometara, još je teži i zahtevniji zadatak.

Zbog loše opremljenosti rečne policije nije čudo što gotovo u svakom dunavskom rukavcu čuči potencijalni gusarski čamac. Naši rečni policajci na Dunavu opremljeni su s tri patrolna i dva desantna čamca, doduše s najsavremenijom tehničkom opremom za snimanje i radarima. Carina pomaže koliko može, vrši redovne kontrole, ali su kriminalci odlično obavešteni i organizovani tako da uglavnom uspevaju da izbegnu zamke. Šverceri koriste i najsavremeniju radio-opremu kako bi špijunirali komunikaciju policajaca, ostajući tako bar korak ispred njih. Uz to, carinici i policajci na reci su izloženi velikoj opasnosti jer su krijumčari i lopovi sve agresivniji i bezobzirniji, ne libe se da upotrebe ni vatreno oružje. Nisu retka ozbiljna puškaranja između njih i policije, ili pak s posadom brodova. Zabeleženi su i primeri da su kriminalci upadali na brodove, vezivali posadu ili je zaključavali u kabine kako bi neometano pretakali gorivo i prebacivali ga na svoje čamce.

Komšije za primer

Prema podacima Uprave carine, tokom prethodne tri godine od lopova i krijumčara je zaplenjeno više od 300 tona dizela. Samo od početka 2018. konfiskovano je više od 170 tona. Međutim, koliko god čuvari zakona bili efikasni, ispostavilo se da se iste družine krijumčara stalno vraćaju tom poslu, čak i u istim brodovima i s baržama koje su im prethodno bile zaplenjene. Zbog takvog stanja plovni putevi u Srbiji slove za najrizičnije, i to ne samo u ovom delu Evrope. Rumunija, čiji su šverceri svojevremeno bili neprikosnoveni u ilegalnom pretakanju nafte, na evropskoj lestvici se kotira kao zemlja bezbednijeg rečnog saobraćaja. Rumuni su nabavili savremeni nadzorni sistem kako bi osujetili krijumčare, uveli kamere i radio-patrole koje obaveštavaju o svakom manevru brodova.
I sami naši granični prelazi su po opremljenosti daleko iza komšijskih. Za razliku od ove strane bezdanskog prelaza, na hrvatskoj strani obale, uz redovne patrole rečne policije i carine, dežuraju i hrvatski policajci maskirani u pecaroše ili izletnike. Naravno, kao članica Evropske unije, Hrvatska je bila u obavezi da pooštri propise i maksimalno smanji mogućnost krijumčarenja nafte.
Zbog intenzivnog krijumčarenja i krađe goriva na rekama carina je inicirala projekat preuređenja tri postojeća doka kako bi pomoću hidrauličnih dizalica brodovi mogli da se izvuku na suvo i detaljno skeniraju. Nesumnjivo bi takva kontrola pomogla, ali je za sada nepoznato koliko bi brodova dnevno moglo da bude pregledano na taj način. Jedno od mogućih rešenja je i da se od EU iz nepovratnih fondova dobije novac za savremeno opremanje rečne policije i carinske kontrole kako bi se njihovim operativcima omogućila veća efikasnost i pojačalo prisustvo na rečnim obalama. Dok se nešto od toga ne učini, čak i rečnim kruzerima s posetiocima iz inostranstva i dalje će stizati upozorenja da našim vodama plove isključivo tokom dana.

 

Ističe rok za promene
Problem rečnih pirata se nadovezuje i na izmene tehničkih propisa koji zahtevaju obavezno duplo dno na brodovima koji prevoze opasnu robu, odnosno naftu i tečni teret. Prema novim propisima Srbija će morati da rekonstruiše postojeće tankere ili da nabavi nove koji su konstruisani prema AND pravilima. U suprotnom, nećemo biti u prilici da prevozimo naftu u količinama u kojima nam je neophodna.
Od trenutno 26 postojećih tankera, svega pet je u skladu s novim propisima. Da je situacija već dramatična, jasno je iz činjenice da novi propisi stupaju na snagu krajem 2018. godine. Ukoliko do tada ne uspemo da rekonstruišemo brodove koji ne odgovaraju novim standardima, tankeri će slobodno moći da idu u staro gvožđe. Dok se ovdašnji tankeri ne uklope u nove zahteve, jedino će strani brodari moći da prevoze gorivo. To, opet, znači da će inostrane kompanije imati kontrolu nad uvozom nafte preko reka. U takvim okolnostima bi se problem rečnih gusara još više produbio.
Borba policije protiv gusara

Policija je od januara do 14. avgusta, ove godine, podnela 30 krivičnih prijava, protiv 39 osoba i uspela da zapleni 643.492 litara nafte i naftnih derivata, koji vrede 101.309.830 dinara. Iako je količina zaplenjene nafte manja nego prethodne godine, kada je bilo oduzeto 690.834 litara, ipak krijumčari su izgubili više novca, budući da je prošle godine vrednost nafte bila 94.349.190 dinara.

 

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
17.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve