EKSPRES BIZAR: Korporacija za apokalipsu

Sakamanto je ubijen jer je planirao da napusti kult, a njegova mlada porodica brutalno masakrirana. Tela su isečena, samlevena u džinovskim mašinama za mlevenje mesa

Trojica naučnika - doktori medicine, braća Jasuo i Ikuo Hajaši i doktor fizike Keneiči Hirose - i studenti atomske fizike Masato Jokojama i Toru Tojoda izašli su rano ujutru 20. marta 1995. iz stana u predgrađu Tokija, gde su se skrivali dva dana, i s kesama u kojima je bio sarin u tečnom stanju uputili se ka metrou. Većina slučajnih prolaznika koja ih je primetila nije mogla ni da sanja da su baš oni izabrani sa specijalnu misiju početka apokalipse.

Petorica napadača zapravo su bili  pripadnici kulta „Aum Šinrikjo", što je bila kovanica sanskritske reči „aum", u značenju „suština vasione", i japanske reči „šinrikjo" ili „podučavanje istine", čiji lider je bio ekscentrični guru zvani Šoko Asahara, svetovnog imena Ćizuo Macumato, koji nikad nije skrivao ambicije da zavlada prvo Japanom, a onda i svetom. Asaharina vizija promene vlasti trebalo je da započne upravo napadom u tokijskom metrou, čime bi se u zemlju perfekcionizma uneli nered i panika, što bi bio put ka osvajanju vlasti.

Otrov i kišobran

Pripreme za napad počele su 18. marta 1995, kad je pripremljen sarin, čime je ozvaničena finalizacija operacije. Napadu je prethodilo osmatranje linija tokijskog metroa i stanica gde će sarin biti pušten. Joširo Inou, član kulta, imao je zadatak da puna dva dana sedi na stanicama metroa i osmatra sve detalje otvaranja i zatvaranja vrata na vagonima te da uoči koja su vrata bliža pokretnim stepenicama i izlazu. Dan pred napad odlučeno je da meta budu tri podzemne linije metroa: Hibija, Marunuči i Kjoda, koje se ukrštaju na stanici Kasumagaseki u periodu od 8.09 do 8.13.

Na dan napada svako od učesnika dobio je 11 hermetički zapakovanih kesa od po 567 grama sarina koje je trebalo da budu u isto vreme probodene vrhom kišobrana. Oni su imali svega nekoliko minuta da pobegnu pre nego što sarin počne da isparava. Prvi koji je napustio stan bio je Jasuo Hajaši, koji je nosio sa sobom tri kese sarina. Lični šofer ga je dovezao do stanice na liniji Hibija u severnom delu Tokija. Jasuo se ukrcao na voz i kese sa sarinom zamotane u novine položio na pod pored sedišta. Na sledećoj stanici kese je munjevito probo zašiljenim vrhom kišobrana i pobegao pre nego što su se vrata vagona zatvorila, a voz krenuo. Na drugom delu linije Hibija, četiri stanice pred stajalištem Kasumagaseki, Toru Tojoda aktivirao je kese sa sarinom na identičan način i pobegao. Treći napadač, Keneiči Hiroše, pet stanica pred Kasumagaseki pokušao je da uzme kese sa sarinom iz svog ranca, ali mu to zbog gužve nije uspelo. Pokušao je ponovo i, kad je otvorio ranac, jedna kesa sa sarinom mu je ispala. Uz muku je uspeo nogom da je dogura do sebe, probode je i nestane. Četvrti napadač, Masato Jokojama, na drugom kraju linije Marunuči, umesto pet, uspeo je da zbog velike gužve probode samo jednu kesu pre nego što je nestao iz voza. Sličnu situaciju imao je i poslednji napadač, Ikuo Hajaši, koji se ukrcao u prvi vagon na liniji Kjoda i čekao pravi trenutak, ali je i on četiri stanice pred stajalištem Kasumagaseki zbog straha i gužve probio samo jednu kesu te pobegao. Svakog od napadača čekao je šofer na ugovorenoj lokaciji koji ih je dovezao do podnožja planine Fudži, gde su spalili odeću, a kišobrane pobacali u reku. Zatim su se svi zajedno vratili do tajne lokacije, gde ih je čekao Asahara i svakome od njih čestitao na uspešno obavljenom poslu. Za to vreme sarin je počeo da isparava na pet linija tokijskog metroa, na hiljade ljudi popadalo je, povraćalo i gušilo se. Nastala je panika jer niko nije znao šta se dešava. Tek kasnije se saznalo da je u pitanju hemijski napad. Epilog: 12 mrtvih i 5.000 povređenih, od kojih je čak na 3.000 teroristički napad ostavio trajne posledice.

Sarin iz radionice

Dan posle apokalipse u metrou, tokijska policija tapkala je u mestu nad pitanjem ko bi mogao da izvede takav napad. Pregledali su sve kartoteke osumnjičenih. Tri dana nakon napada uz pomoć vojske su prikupljeni prvi dokazi da je sarin proizveden u priručnoj radionici i da iza napada stoji apokaliptična sekta „Aum Šinrikjo". Policija je 30. marta 1995, uz angažovanje 2.500 do zuba naoružanih policajaca, upala u sedište ovog kulta „Saitan 7" u malom mestu Kamiku-Išihiki, 170 kilometara od Tokija. Ono što su tamo zatekli razotkrilo je jezive detalje koji su se dešavali u kultu iza zatvorenih vrata. Policajci su najpre morali da savladaju masu histeričnih članova koji su divljali po imanju kad su ugledali policiju. Pretresom prostorija, grupa policajaca u jednoj zgradi otkrila je 50 osoba, što u komatoznom, što u stanju akutne pothranjenosti. Oni su prebačeni odmah u tokijske bolnice. Pravi šok usledio je kada je iza kipa Bude visokog pet metara otkriven prolaz do džinovske tajne laboratorije gde je proizveden sarin i pronađen materijal korišćen u napadu. Asahare nije bilo. Uspeo je, kako se kasnije saznalo, da zbog dojave članova kulta koji su bili u policiji pobegne i sakrije se. Uhapšen je tek 19. maja 1995, kada su ga na cedilu ostavili i poslednji saradnici pošto je ostao bez novca. Ono što su dalje nalazili policajci još više ih je zaprepastilo, posebno spisak članova kulta i finansijera. Tu je bilo političara, advokata, lekara...

Policija je uspela da konačno reši i sudbinu nestalog advokata Ocumi Sakamota, koji je 1989. godine misteriozno nestao sa svojom suprugom i šestomesečnom bebom. Mediji su pisali o tom nestanku, ali tragova nije bilo. Saslušanjem viđenijih članova kulta saznalo se da je Sakamoto ubijen po naređenju Asahare jer je planirao da napusti kult. Zbog toga što je znao za mnoge Asaharine mutne poslove, njegova mlada porodica je brutalno ubijena, tela su isečena, samlevena u džinovskim mašinama za mlevenje mesa i onda spaljena u priručnom krematoriju koji je otkriven u sklopu Asaharinog kompleksa. Sličnu sudbinu doživele su još desetine članova kulta, koji su likvidirani na identičan način, a čiji nestanak je prijavljen policiji.

Analizom prikupljene dokumentacije otkriveno je da je Asahara i pre tokijskog napada izvodio pojedinačne hemijske eksperimente. Već 1990. se pripremio za proizvodnju bojnih otrova. Asaharini hemičari i biolozi uspeli su da razviju u svojim laboratorijama klice antraksa, kolere i bruceloze. Asahara je 1993. u tadašnji Zair poslao grupu lekara i medicinskih sestara da izoluju virus ebole i donesu ga u Japan. Policijski istražitelji došli su i do detalja hemijskog napada gasom VX 10. decembra 1994, kada je penzioner Naboru Mizuno pomogao grupi devojaka koje su navodno pobegle iz kulta da odnesu smeće. Kada se vratio u kuću, pao je na pod i počeo da povraća. Mizuno je preživeo napad, ali se ničega nije sećao. Drugi napad izveden je deset dana kasnije, kada su Takahija Hamagučija, dok je peške išao na posao, napala dva člana kulta „Aum Šinrikjo" i uboli ga injekcijom u vrat. Takahija se zgrčio i pao u komu, a deset dana kasnije je preminuo. Takođe, pred spektakularni teroristički napad na tokijski metro, „Aum Šinrikjo" je počeo seriju otmica bivših članova kulta koji su ukazivali na zločine koje je Asahara počinio sa svojim saradnicima.

Zlokobno proročanstvo

Dogma ovog kulta bazirana je na Asaharinom proročanstvu o skoroj propasti sveta, koju će preživeti samo on i njegove pristalice te 10 odsto čovečanstva. On je najavio i da će Japan biti pretvoren 1996. u poprište nuklearnog pustošenja. U svojim javnim nastupima SAD je optuživao za dolazeći Armagedon i tvrdio da su Amerikanci pripremili biološko oružje protiv Japana, te da iza svega stoje slobodni zidari. Uprkos optužbama na račun SAD, tamo je nabavio većinu naoružanja za članove kulta i aparaturu za proizvodnju hemijskog i biološkog oružja?! Odgovor se krio u političkim ambicijama ovog poluslabovidog gurua, koji je za dan odluke oformio paralelnu vladu sa 20 ministara, koja je posle haosa s trovanjem trebalo da preuzme vlast.

Međutim, Asaharina vizija preuzimanja vlasti se posle napada sarinom neslavno završila. Ostavljen je na cedilu i uhapšen, a sudski proces protiv njega trajao je punih šest godina, od 1996. do 2004, kada je osuđen na smrt vešanjem.
Kazna nad Asaharom i još sedam ključnih članova kulta osuđenih za napad izvršena je početkom jula prošle godine. Uprkos njihovom pogubljenju, kult nikada nije ugašen, već i dalje radi sa apokaliptičnim vizijama o smaku sveta i ogromnim svotama novca.

Ko je bio ambiciozni nadrilekar

Kult „Aum Šinrikjo" osnovao je Japanac Ćizuo Macumoto, koji se rodio 1955. kao četvrti sin siromašnog tkača japanskih tepiha u malom selu Jatsuhiro. Od detinjstva je bio potpuno slep na jedno oko i slabovid na drugo. Zato se kao šestogodišnjak pridružio svom bratu u školi za slabovide. Pošto je imao ograničen vid na jedno oko, ubrzo je preuzeo uticaj nad ostalim učenicima, koji su mu plaćali za uslugu vodiča, a već tada je obožavao dominaciju nad ljudima. U osnovnoj i srednjoj školi hteo je da postane predsednik razreda, ali je poražen. Pošto nije uspeo da se upiše na Tokijski univerzitet, počeo je da se bavi nadrilekarstvom i prodajom lekova. Međutim, ubrzo mu je poslovnu aktivnost prekinula policija. Daleke 1985. iznenada mu se javilo da je imenovan za naslednika hinduskog boga Šive. Na svojim joga vežbama koje je praktikovao počeo je da tvrdi da ima sposobnost letenja. Za te vizije zainteresovani su bili i specijalizovani časopisi, koji su mu omogućili besplatnu reklamu kroz priloge o njemu. Ubrzo je osnovao i kult „Aum Šinrikjo". Ambiciozni Asahara shvatio je da, osim sa školom joge, zarada za kult može stići i osnivanjem prodavnica za prodaju računarske opreme, izdavanjem knjiga o jogi i slično. Tad se pominje i upotreba sintetičkih droga koje su nuđene članovima kulta i simpatizerima za jačanje halucinacija. Godina 1989. bila je presudna jer su tad dobili status verske korporacije i priznanje kao zvanična religija, uz šta su dobili poreske olakšice i imunitet pred sudskim progonom ili kontrolom. Zbog toga su policiji bile vezane ruke u istragama koje je pokušavala da pokrene protiv kulta.

Drugi čovek kulta Asaharin naslednik

Posle Asahare, drugi najuticajniji vođa kulta bio je Fumihiro Joiu, obrazovan i veoma talentovan inženjer koji je radio na japanskom svemirskom programu, kao i specijalista za veštačku inteligenciju, koja je tad bila u povoju. Sve je to napustio i priključio se kultu „Aum Šinrikjo" i napredovao u jednog od vođa. Postao je vođa kulta u Rusiji kada je za kupovinu dozvola i tehnologije ruskim funkcionerima platio 12 miliona dolara. Ulaganja su se veoma brzo isplatila jer je dobio pristup đačkim domovima i naučnim institutima po celoj Rusiji. Cilj je bio delovanje među mladima i nadarenim studentima i naučnicima. Svoju glavnu kancelariju imao je preko puta Boljšog teatra. Kult je na njega računao da preuzme lidersku poziciju posle odlaska Asahare. Joiu je osuđen za svesno laganje na sudu na tri godine zatvora, a kad je izašao na slobodu, 1999. godine, kult je ponovo počeo da računa na njega. Međutim, kultu je tad oduzeta verska uloga, s tim da je ostala znatna imovina i novac koji nikad nisu zaplenjeni.