JOTKA ODROBIJAO U ALKTARAZU, NEKA SE SPREMI TOJAGA

Osuđen za iznude i reketiranje, kao i za podmićivanje sudije, posle 15 godina provedenih u Alkatrazu, delu Zabele u kojem svi robijaši borave u samicama, Zoran Jotić iz zatvora je izašao skoro slep i bez ikakvog perioda adaptacije na život na slobodi

Zoran Jotić Jotka, vođa kruševačke kriminalne grupe, izašao je u prošlu sredu kasno popodne na slobodu. Jotić je na robiji proveo petnaest godina, koliko je iznosila jedinstvena kazna Specijalnog suda u Beogradu u dva predmeta, za iznude i reketiranje, kao i za podmićivanje sudije Vrhovnog suda da bi izdejstvovao blažu kaznu.
Jotić je uhapšen 2003. godine u policijskoj akciji "Sablja", sprovedenoj posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, i prvi je vođa grupe koji je iz te akcije izašao na slobodu. Jotić i pripadnici njegove grupe uhapšeni su drugog dana "Sablje", 14. marta, posle čega je protiv njih sprovedena istraga za iznude, reketiranje i terorisanje brojnih biznismena u Kruševcu.

Istragu protiv Jotke i njegove ekipe vodili su tadašnji tužilac u Kruševcu Miljko Radisavljević, koji će neku godinu kasnije postati jedna od najmoćnijih osoba srpskog pravosuđa - postaće specijalni tužilac za organizovani kriminal. Kruševački inspektor policije Saša Vukadinović, koji je isleđivao Jotku, ubrzo postaje šef Bezbednosno-informativne agencije, a kolega Ivica Petrović postaje Vukadinovićev zamenik.

Tokom sudskog procesa, neke od osoba koje su u istrazi optuživale Jotića na suđenju su povukle svoje iskaze, što nije bio slučaj sa oštećenim Zoranom Nikolićem, koji je tvrdio da je pohapšena kruševačka grupa pokušala da mu iznudi 150.000 nemačkih maraka i da su mu na poslovni prostor bacili dve bombe.

Nikolić je na sudu ispričao da su građani Kruševca godinama živeli u strahu zbog maltretiranja optuženih Zorana Jotića i Gorana Petrovića zvanog Peta.

- I danas se osećam ugroženo, jer je pre dva meseca bačena bomba na kuću Vladana Kojića, zaštićenog svedoka na ovom suđenju. U Kruševcu ima puno ljudi koje je terorisala Jotkina grupa, ali nemaju još hrabrosti da izađu pred sud. Teško je živeti godinama pod pritiskom i strahom - pričao je Nikolić.

On je svedočio da su dve bombe bile bačene na njegove kuće tokom 1998. godine, ali da je tek 2000. godine rasvetlio ko je to uradio.

- Jotka i Peta su jednog dana ušli u moju kancelariju, tražili su da uđu u moj posao sa kafom i junadi, ali sam ih odbio pošto sam znao da su osuđivani i da se bave nazakonitim poslovima. Jotka je premeštao pištolj iz ruke u ruku i rekao da mi je već slao signale i da sam se ja pravio lud. To je značilo da je on bacio ove dve bombe. Rekao je i da ima vojsku koju mora da hrani i posle toga tražio 150.000 maraka - ispričao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, kada se obratio policiji, ona mu je rekla da ne može da mu pruži potpunu zaštitu.

- Zbog toga sam se obratio prvo crkvi da se mole za mene, a zatim i mom prijatelju, vojnom generalu Davidoviću, koji je nazvao telefonom Jotku i tražio da me ne dira. Čuo sam da je Jotka posle razgovora sa generalom rekao da neće da ratuje sa čitavom JNA, posle čega sam Jotku samo još jednom video - kazao je Nikolić.

Prilikom suočenja Zoran Jotić je kazao Nikoliću da "glumi za srebrnu medalju", govoreći da su njih dvojica prijatelji deset godina "još dok je Nikolić dolazio kod mene u poslastičarnicu sa svojom ženkom, švalerkom". Jotić je zatim ispričao da mu je Nikolić slao kafu tokom zatvorskih dana, ali je Nikolić sve to negirao. Potom je Nikolića upitao da li je bio dobar sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i da li je Arkan dolazio u Nikolićevu kuću, na šta je Nikolić odgovorio da ni to nije istina.

- Ti si pun putera i to svi u Kruševcu znaju. Znaju i za tvoj kokain, a i Šljuka me je zvao zbog tebe. Sećaš se da si govorio kako je Šljuka dobar dečko - kazao je ljutito Jotić.

U tom periodu izbila je još jedna velika afera kada su zbog Jotića uhapšeni sudija Vrhovnog suda Ljuba Vučković i Milan Radovanović, specijalni tužilac za organizovani kriminal koji je vodio istragu za ubistvo premijera Srbije. Radovanović je sumnjičen da je tzv. kruševačkoj grupi, odnosno njenom vođi odao da su oni stavljeni na tzv. meru prisluškivanja. Radovanović je navodno putem posrednika dojavio Jotiću u CZ da ga prisluškuju.

Sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković, koji se teretio da je primio mito, kao sudija izvestilac trebalo je da za Jotića na sednici suda izdejstvuje ukidanje pritvora. Tužilac Radovanović je nakon hapšenja doživeo moždani udar i ubrzo je preminuo, a sudija Vučković osuđen je na višegodišnju kaznu koju je izdržao i nalazi se na slobodi.

Zoran Jotić Jotka je posle izricanja jedinstvene zatvorske kazne od 15 godina, iz CZ-a prebačen u požarevačku Zabelu u kojoj je veći deo kazne proveo u specijalno čuvanom zatvoru, takozvanom Alkatrazu, u kome robijaju Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, osuđeni na maksimalne kazne zatvora od 40 godina. U ovom zatvoru svi osuđenici su u samicama, pod stalnim nadzorom i nemaju kontakt ni sa kim osim sa stražom.

Jotić je tokom robije gotovo potpuno oslepeo, a prema našim saznanjima iz Zabele, poslednjih par meseci nije imao nikakav period adaptacije na izlazak na slobodu.

Pre tri godine u Kruševcu je, na ulazu u teretanu, sa više hitaca u vrat ubijen Jotićev najbliži saradnik Zoran Petrović Peta. Ovaj slučaj do danas nije rasvetljen. Petrović, koga su zvali Jotkin general, takođe je bio osuđen kao član Jotkine grupe, a sa robije je izašao pre sedam godina.

Istekla kazna doktoru za zolju

Željko Tojaga zvani Žmigi, bivši pripadnik „Crvenih beretki", koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog pokušaja ubistva premijera Zorana Đinđića kod Kombank arene 21. februara 2003. godine, od ovog petka trebalo bi d a se nađe na slobodi.Tojaga, koji je kaznu izdržavao u požarevačkom zatvoru Zabela, još u aprilu 2013. je stekao pravo na prevremeno puštanje na slobodu, nakon što je izdržao dve trećine kazne, ali je više puta odbijan za uslovni otpust.
Doktor za zolju, kako su ga zvali u Jedinici za specijalne operacije, za to vreme je stekao status slobodnjaka, i postao glavni majstor u poluotvorenom delu požarevačkog zatvora. Redovno je izlazio kući na vikende da bi bio sa porodicom. Ovaj status je dobio zbog dobrog vladanja.
Tojagu je presudom Specijalnog suda za organizovani kriminal od 23. maja 2007. godine veće sudije Nate Mesarović osudilo na 30 godina zatvora, ali je krajem 2008. Vrhovni sud prepolovio kaznu.
U obrazloženju odluke je navedeno da je procenjeno da je Tojaga učestvovao samo u jednoj radnji izvršenja krivičnog dela (pokušaj ubistva Đinđića kod tadašnje hale „Limes" u Novom Beogradu), kada je sa Zvezdanom Jovanovićem Zvekijem (52) zoljom trebalo da puca na premijera. Međutim, od toga su odustali jer bi, kako je Jovanović rekao, „to bio masakr".
Tojaga je na suđenju izjavio da nije učestvovao u atentatu na Đinđića, navodeći da od 16. do 21. februara 2003. nije ni „silazio s Kopaonika". Na suđenju je pokazao i novinarsku fotografiju rekonstrukcije pokušaja ubistva premijera kod hale „Limes" tvrdeći da zoljom nije moguće gađati automobil u pokretu sa bočne strane. Na sudu je tvrdio da nikada nije video Dušana Spasojevića, da ne poznaje članove zemunskog klana i da jedino zna Milorada Ulemeka Legiju.
On je duže vreme štrajkovao glađu u samici beogradskog CZ. Štrajk je počeo mesec dana nakon hapšenja.

Pele prvi na slobodi

Prvi osuđenik za učešće u ubistvu srpskog premijera koji je izašao na slobodu bio je Saša Pejaković zvani Pele, bivši pripadnik "Crvenih beretki". On je polovinom marta 2013. izašao sa izdržavanja osmogodišnje kazne zatvora, na koju je osuđen zbog pomaganja Đinđićevim ubicama. Pejaković je osuđen jer je od 12. do 20. marta 2003. pomagao u skrivanju Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma tako što ih je vozio automobilom po Beogradu i okolini. Pre ubistva premijera bio je angažovan kao obezbeđenje lideru LDP Čedomiru Jovanoviću.