KORUPCIJA U JAVNIM PREDUZEĆIMA: Uhapšen dželat „Resavice”

KORUPCIJA U JAVNIM PREDUZEĆIMA: Uhapšen dželat „Resavice”


Vršilac dužnosti direktora rudnika „Resavica” Stevan Dželatović uhapšen je zbog primanja mita od 30.000 evra. Policija sumnja da je umešan i u brojne malverzacije s preprodajom uglja

Vršilac dužnosti direktora rudnika „Resavica” Stevan Dželatović uhapšen je u sredu ujutro zbog sumnje da je primio mito od 30.000 evra.
Džaletović je osumnjičen da je tražio i uzeo mito sinu izvršnog poverioca tog rudnika, izjavio je tog dana ministar policije Nebojša Stefanović.
– On je u svojstvu direktora „Resavice” krajem 2016. i početkom 2017. od V. M., sina izvršnog poverioca preduzeća čiji je direktor, zahtevao novac kako bi platio odštetu, koji je „Resavica” morala da isplati po pravosnažnoj presudi suda u Jagodini. Dželatović je uhapšen u kući čoveka od koga je uzeo novac koji je bio obeležen – rekao je Stefanović i dodao da je direktor „Resavice” uhapšen u nastavku akcije suzbijanja korupcije u javnim preduzećima.
– Ova akcija je pokazatelj odlučnosti da se država obračuna s korupcijom, organizovanim i svim ostalim vidovima kriminala. Pokazali smo da niko ne može biti zaštićen ili povlašćen na bilo koji način, niti će ga funkcija štititi ukoliko se ogrešava o zakon – rekao je Stefanović novinarima nakon susreta s grčkim kolegom Nikolaosom Toskasom.
Zlatni rudnik za odabrane
Inače, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica” nije tipičan primer kako se sistematski ubija srpska privreda. U „Resavici” rudari kopaju ugalj, zarađuju hleb sa sedam kora, ali „Resavica” je u međuvremenu postala zlatni rudnik za malu ali odabranu grupu ljudi iz vrha menadžmenta. Tome je konačno došao kraj. Vlada Republike Srbije već je počela sa raščišćavanjem ove prašume od kriminala. Doći će novi menadžment s novim odgovornim programima, a Stevan Dželatović neće biti direktor.
Ovoj odluci Vlade doprineli su mediji, koji su opširno pisali o kriminalu u tom preduzeću, ali i anonimno pismo radnika „Resavice” koje su uputili premijeru 12. oktobra 2016. Pismo je prebačeno u Ministarstvo za privredu, a državni sekretar Milun Trivunac uputio je kopiju pisma Dželatoviću i tražio da hitno odgovori na navode iz pisma.
S ovom pričom zasigurno korespondira podatak da inspektori kriminalističke policije MUP-a Srbije (odeljenje Jagodina) skoro dve godine ne izlaze iz „Resavice”. Pre nepune dve godine uhapšeni su bivši direktor i njegov saradnik zbog mita. Danas inspektori traže odgovore na mnogo složenije malverzacije. Jer nikome od 4.200 zaposlenih nije jasno gde i kako može da se potroši 35 miliona evra državne subvencije, koja se svake godine izdvaja za „Resavicu”, a tek je misterija zbog čega se ubrzano smanjuje ukupna vrednost firme, njena efikasnost i novčani obrt, koji je doskora iznosio nekoliko stotina miliona evra.
Dok je trajala policijska istraga, niko se zvanično nije oglašavao o razmerama kriminala u „Resavici”. Ali jedan od inspektora je samo saopštio: „To što se poslednjih godina događa u ‘Resavici’ nije sramota samo za ovo javno preduzeće, za EPS, nego i za celu Srbiju.”
Ali vratimo se pismu radnika JPPEU „Resavica” koje je ispisano na sedam gusto kucanih stranica i upućeno premijeru Vučiću. U pismu se navodi dosta podataka o kriminalnim radnjama rukovodstva ovog preduzeća, o čemu su mediji pisali u više navrata. Radnici traže objašnjenje da li je bilo poslovno nužno da „Resavica” u 2015. od „Zastave energetike” kupi polovne automobile u vrednosti od 160.000.000 dinara, a da naredne godine od iste firme kupi automobile za 155.000.000 dinara. Sve je rađeno preko firmi izvesnog Peđe Bogdanovića iz Kragujevca, ali centralna priča iz pisma fokusirana je na aktuelnu zaplenu imovine „Resavice” od privatnih izvršitelja, što bi ovo preduzeće moglo gurnuti u likvidaciju. Zaplena se vrši na osnovu sudske presude za neisplaćeni smenski rad po tužbu 2.700 rudara. Dug je nastao u periodu 2007-2014. i iznosi oko dve milijarde dinara.
Direktor sklapao dilove
Radnici su još tada izrazili otvorenu sumnju da v. d. direktora Stevan Dželatović neposredno i smišljeno rukovodi ovom aferom. Jer u martu 2016, ministar Aleksandar Antić postigao je dogovor s radnicima da se za smenski rad isplati 200 miliona dinara, a naloženo je Dželatoviću da napravi i potpiše dogovor s radnicima o dinamici i načinu isplate duga. Dželatović do danas nije ništa učinio.
„… Ovaj problem nije nov, ali nije jasno zbog čega ga poslovodstvo ‘Resavice’ nije rešavalo na vreme. Čak i sadašnji postupci v. d. direktora Dželatovića su pod sumnjom. Pitanje je zašto se ugalj ne prodaje na javnoj licitaciji u skladu sa Zakonom o izvršenju, čiji član 95 stav 2 kaže da se zaplenjena imovina prodaje javnom licitacijom minimum 15 dana od zaplene. Postoje indicije, sumnjaju u istrazi, da je v. d. direktora napravio dil preko svojih ovlašćenih ljudi i dao privatnim izvršiteljima, koji zaplenjenu imovinu procenjuju na 30 odsto njene tržišne vrednosti, da prodaju zaplenjenu robu tri puta skuplje.”

Zanimljivo je da je jedan od kupaca zaplenjenog uglja od privatnih izvršitelja Dragan Marković Palma. On je preprodavac, verovatno na crno, jer nema registrovanu firmu za prodaju uglja, navodi se u pismu radnika „Resavice”

Radnici pitaju: „Iako je upozoren od pravnika i saradnika da ne prodaje imovinu u bescenje, on se na to oglušio i nastavio je da radi po svome. Zbog čega direktor nije dao nalog da se proda ugalj, kojeg ima na skladištu, po tržišnoj vrednosti? Isto je mogao da uradi sa otpadnim gvožđem i bakrom. Zašto bivši direktor ‘Rembasa’ Stevan Perović kupuje ugalj preko svoje firme od privatnih izvršilaca, a prodaje ga privatnim firmama ‘Minikom’ i ‘Ineks Morava’ izvesnog Mome Nikolića iz Niša, inače najvećeg kupca uglja iz ‘Resavice’. Direktor Dželatović je tog Perovića angažovao za svog savetnika… Ukupna količina uglja otpremljena iz ‘Resavice’ železnicom ne slaže se s količinom koja stiže u Niš, što se može lako proveriti u tovarnim listovima ‘Železnica Srbije’. Zanimljivo je da je jedan od kupaca zaplenjenog uglja od privatnih izvršitelja Dragan Marković Palma. On je preprodavac, verovatno na crno, jer nema registrovanu firmu za prodaju uglja…”
Pominjani Moma Nikolić je, uz Dželatovića, glavni junak ove čudesne krimi-priče, kako tvrde radnici u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije.
„… Na isti način radi izvesni Kulić iz Svilajnca, koji kupuje ugalj na crno, nema registrovanu radnju za te poslove, a prodaje ugalj firmi ‘Inek Morava’ iz Niša, koja je u vlasništvu Mome Nikolića iz Niša. Prodajom zaplenjenog uglja bavi se i firma ‘Breza’ iz Svilajnca, koja je u vlasništvu Dragana Milosavljevića.” U pismu radnici tvrde da tom poslu kumuje sudija Vesna Savić iz Svilajnca, „koja svom ljubavniku Milosavljeviću namešta i ovaj posao”?!
U pismu se pominje i veoma čudnovata veza Slobodanke Kokerić, pravnice koja je radila u „Resavici” i napustila je uzevši otpremninu u socijalnom programu. „Ona je posle napuštanja ‘Resavice’ otvorila advokatsku kancelariju i pokrenula tužbu protiv JPPEU ‘Resavica’ za neisplaćen smenski rad. Njen suprug je i danas desna ruka v. d. direktora Dželatovića.”

NANTERRE, FRANCE - OCTOBER 20: A youth is handcuffed during a riot in Nanterre on October 20, 2010, in Paris, France. Oil workers are continuing their protests against President Nicolas Sarkozy's plan to raise the retirement age to 62, which have crippled the transport system and triggered gas shortages. Students are also attending demonstrations and have in some cases barricaded entrances to schools. (Photo by Franck Prevel/Getty Images)

Čudesna krimi-priča
Radnici su se ovde osvrnuli i na nabavku polovnih kablova za podzemnu eksploataciju, kupljenih na otpadu, a naplaćenih kao da su novi, kao i o tome da je Dželatović svojim kumovima i njihovim privatnim firmama Zoranu Vučkoviću (inače direktoru DSS) i Milanu Garači nameštao poslove s „Resavicom” bez tendera, nego direktnom pogodbom.
U kakvom je stanju JPPEU „Resavica” i kako se njome rukovodi, najrečitije govore dva podatka. Plan poslovanja „Resavice” za 2016. nije bio usvojen do kraja prošle godine jer poslovodstvo nije uskladilo predlog plana sa zahtevima Ministarstva privrede. Da su usvojili taj plan, „Resavica” je mogla znatno da podigne cenu uglja. Živi dokaz da u „Resavici” o budućnosti i razvoju firme niko ne razmišlja. Skoro nijedna osiguravajuća kuća u Srbiji nije htela da osigura „Resavicu”. Osigurani su samo radnici od povreda, a imovina, okna, rudnici i mašine koje vrede milione evra – nisu osigurani.
Čudesna priča o JPPEU „Resavica” neće se, valjda, na Dželetovićevom hapšenju završiti. Biće tu posla za tužilaštvo i sudove. Ali s obzirom na to u koje je sve mahinacije upleten gospodin Stevan Dželatović, mene muči dilema da li prezime uvek mora da znači i zanimanje.

I SVETSKA BANKA SE BAVILA “RESAVICOM”
Pitanje kome i po kojim cenama rudnik „Resavica” prodaje svoj ugalj, došlo je u žižu javnosti još u avgustu 2016, nakon što je šef Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen objavio podatak da je „Resavica” po zakonu dužna da svoj ugalj prodaje povlašćenim trgovcima po cenama nižim od tržišnih. Oni ih zatim preprodaju velikim preduzećima i dalje na tržištu, beležeći zaradu veću od 100 odsto, što prouzrokuje milionsku štetu poreskih obveznika Srbije. U blogu Verheijena, prema pisanju medija, navodi se sledeće:
„Kao prvo, srpski poreski obveznici direktno plaćaju plate svih 4.000 radnika u ‘Resavici’ kroz državne subvencije. Drugo, rudnik je primoran zakonom da svoj ugalj prodaje po ekstremno niskim cenama (7.900 do 9.300 dinara po toni), što je blizu polovine trenutne tržišne cene. Takođe smo otkrili da taj isti ugalj posrednici onda preprodaju kompanijama i postrojenjima, ali ovog puta po tržišnim cenama (isti ugalj koji im je ‘Resavica’ prodala za oko 8.000 dinara, posrednici prodaju za 16.000 do 17.000 dinara, uz maržu od preko 100 odsto). Glavni razlog za to je što samo nekolicina privilegovanih trgovaca ima pravo da kupuje ugalj od ‘Resavice’.”

DVANAEST ODABRANIH KUPACA
Pravo da kupi i preprodaje oko 94.000 tona uglja – tokom 2016. imalo je samo 12 preduzeća. Na spisku preprodavaca, koji je objavio list „Danas”, nalaze se: „Ineks Morava” iz Niša, „DD Nikolić” iz Ćuprije, „Duga komerc” iz Despotovca, „Aleksa-P” iz Svilajnca, „Gud vil VG” iz Beograda, „Ogrev Stamenković” iz Zaječara, „Vranjica” iz Beograda, „Iskra Krajina komerc” iz Batajnice, „Bravoks” iz Sokobanje, „Sole komerc” iz Beograda, „Ogrevcentar” iz Niša i „Imperija kompani A3-plus” iz Beograda.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar