KRV IZ EPRUVETE: Upotreba veštačke krvi mogla bi da bude višestruka

KRV IZ EPRUVETE: Upotreba veštačke krvi mogla bi da bude višestruka

Human blood.


 Naučnici su uspeli da naprave krv u Petrijevoj šolji pomoću matičnih ćelija iz pupčanika. Za njen uzgoj treba 17 dana. Upotreba veštačke krvi mogla bi da bude višestruka, a već sad neophodna je u južnoafričkim zemljama poput Nigerije, gde gotovo 40 odsto stanovništva ima HIV ili boluje od side

Nestašica krvi za transfuziju, kao i visok rizik da je ona inficirana nekom bolešću, nagone naučnike da i danas tragaju za odgovarajućom zamenom – veštačkom krvlju, koja bi mogla da se stvara u neograničenim količinama.

Tokom poslednjih 400 godina, otkako čovek zna za krvotok i cirkulaciju krvi, bilo je mnoštvo pokušaja da se ona zameni nekom drugom tečnošću. Portal Centra za promociju nauke navodi da je bilo eksperimenata s biljnim sokovima i krvlju ovaca, urinom, pa čak i pivom, a dugo se verovalo da bi zamena krvi mogla da izmeni ličnost čoveka. Kako bi izlečili azijsku koleru, 1854. godine lekari su pacijentu u krvotok ubrizgali mleko, smatrajući da će ono pomoći u regeneraciji belih krvnih zrnaca. Iako zvuči čudno, zabeleženo je da se jedan broj pacijenata lečenih na taj način oporavio, ali ubrizgavanje mleka u krvotok ipak nije doživelo širu primenu.

Testovi izvedeni na žabama pokazali su da ove životinje mogu da nastave da žive neko vreme ukoliko im se odstrani sva krv i zameni slanim rastvorom. Kasnije se ispostavilo da žabe jednako dugo mogu da žive i ako im se samo odstrani krv i ne ubrizga nikakva druga tečnost u krvotok.

Ovo su bili samo neki od pokušaja tokom istorije da se pronađe zamena za ljudsku krv. Svake godine broj donatora i količina donirane krvi opada, dok se potreba za krvlju znatno povećava. Istraživači napominju da kreiranje veštačke krvi ipak neće označiti kraj donacija, ali da bi ona ipak mogla da ima velike prednosti u brojnim situacijama: odgovara svim krvnim grupama, može godinama da stoji na sobnoj temperaturi pre upotrebe, mogla bi u nekom trenutku usled masovne proizvodnje da postane i znatno jeftinija od ljudske krvi…

No, veštačka krv je, pre svega, bezbedna. To možda nije veliko pitanje u razvijenim državama, ali upotreba veštačke krvi mogla bi da ima ogromnu korist u južnoafričkim zemljama, posebno u Nigeriji, gde gotovo 40 odsto stanovništva ima HIV ili boluje od side. Testiranje donirane krvi u tim zemljama retko je i skupo.

U poslednjih 25 godina bilo je više ozbiljnih pokušaja testiranja, pa čak i primene sintetičke i veštačke krvi. Američka agencija za hranu i lekove odobrila je za upotrebu 1989. japanski proizvod nazvan Fluosol-DA-20. Međutim, nije bila reč o vernoj kopiji krvi sa crvenim i belim krvnim zrncima, već samo o prenosniku kiseonika, imitaciji hemoglobina koja je bazirana na ugljeniku i fluoru. Zbog brojnih nuspojava, veoma komplikovane upotrebe i nevelike uspešnosti, proizvod je povučen iz upotrebe pet godina kasnije.

Bizar Soma guhathakurtaBićemo u mogućnosti da obezbedimo potrebnu količinu zdrave krvi po ceni upola nižoj od one koju krv trenutno ima, izjavila je doktorka Soma Guhathakurta

Veći uspeh imao je sličan proizvod – „PolyHeme”, koji je prošao nekoliko krugova testiranja, i to na pacijentima koji su bili hitni slučajevi, s teškim povredama, a koji zbog okolnosti nisu bili obavezni da daju svoj pristanak na takav tretman. Tokom 2005. statistika uspešnosti upotrebe „PolyHeme” krvi, proračunata na osnovu 500 pacijenata koji su bili uključeni u studiju, pokazala je da ne postoje povišeni bezbednosni rizici.

Međutim, sredinom 2006. ponovo je urađen presek na osnovu slučajeva 720 pacijenata. Od 350 pacijenata kojima je dat „PolyHeme”, preminulo je njih 47, u poređenju sa 35 smrtnih slučajeva iz kontrolne grupe u kojoj su ukupno bila 363 pacijenta. Zagovornici upotrebe „PolyHeme” krvi tvrdili su da je reč o premalom uzorku, te da samo zbog toga postoji razlika u smrtnosti među testiranom i kontrolnom grupom. Ipak, projekat je proglašen neuspelim.

I poslednjih nekoliko godina na raznim stranama sveta započeta su testiranja čije rezultate tek očekujemo. Sa optimizmom.

Naučnici sa indijskog Madras instituta za tehnologiju prošle godine dobili su odobrenje za masovnu proizvodnju veštačke krvi, odnosno crvenih krvnih zrnaca, pomoću matičnih ćelija. Testiranje na ljudima počelo je 2016. godine, a prethodno je obavljeno na životinjama, najpre na anemičnim miševima.

– Bićemo u mogućnosti da obezbedimo potrebnu količinu zdrave krvi po ceni upola nižoj od one koju krv trenutno ima – izjavila je doktorka Soma Guhathakurta, vodeći istraživač tima sa Madras instituta. Ona objašnjava da za sada krv prave u Petrijevoj šolji pomoću matičnih ćelija iz pupčanika, i da je za njen uzgoj potrebno 17 dana. Dr Guhathakurta veruje u uspeh ovog postupka jer se u njemu dolazi isključivo do crvenih krvnih zrnaca. Ona objašnjava da se u svim prethodnim pokušajima pravljenja veštačke krvi stvarala kultura s najmanje 40 odsto belih krvnih zrnaca, što je veoma problematično za pacijente sa ionako ugroženim imunosistemom.

– Kao kardiohirurg, više bih volela samo crvena krvna zrnca – zaključuje dr Guhathakurta.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar