KRV NIJE VODA: SLUČAJ "DRAŠKOVIĆ-STAMBOLIĆ"

Može li lekarska potvrda o krvnoj grupi bivšeg pripadnika JSO Branka Berčeka da promeni pravosnažne presude donete pre više od 10 godina? A čovek je sve vreme AB pozitivna... Ukoliko dođe do ponavljanja procesa, suđenje bi formalno moralo da krene iz početka jer je u međuvremenu došlo do izmene predsednika i članova veća

Vreme - 23.30, dan 15. jun 2000; mesto - Budva; meta - Vuk Drašković. Uz punu logistiku Državne bezbednosti i zemunskog klana, Legijina ekipa iz Jedinice - Leonid Milivojević, Nenad Ilić i Branko Berček - ponovo je u akciji. Neopaženi uspevaju da se prikradu do terase kuće Draškovića, koji na trosedu ispred televizora iz činije jede grickalice i gleda utakmicu. Berček kroz žaluzinu nišani i puca. Jedan metak okrznuo je Draškovića po levom uhu. On skače i dok traje paljba zaklanja se iza stuba, odakle doziva pomoć i blefira: „Daj pištolj, ubiše me!" U kući je sam, ali ne želi da to atentatori znaju. Izviruje iza stuba kada ga drugi metak okrzne po desnoj slepoočnici. Nakon osam ispaljenih metaka, Berček, zvani Pucač, sa svojim pomagačima beži u panici.

Bez podrške raznih struktura tadašnjeg režima u Srbiji teško da bi se ova ekipa, uključujući i pomagače Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, izvukla iz Crne Gore. A sve su bili samo ne amateri ako je suditi po osposobljenosti i raspoloživim resursima.

KAZNA 40 GODINA. YES, SIR!
Među hiljadama drugih, „Sablja" je posekla i ove profesionalce, a tek formirani Specijalni sud osudio ih je na maksimalne kazne. Međutim, prošle godine nenamerno je tokom lekarskih pregleda otkriveno da Branko Berček ima različitu krvnu grupu od one koja je pronađena u Budvi. Može li slučajna analiza krvi jednog zatvorenika iz Zabele, koji u ćeliji leži već 15 godina, da dovede u pitanje čitav pravosudni sistem Srbije? Ako se zna da su najveći pravosudni dometi demokratskih vlasti bile presude zemunskom klanu, Miloradu Ulemeku Legiji i šefovima Državne bezbednosti za ubistvo Đinđića, Ibarsku, ali i atentat na Draškovića i likvidaciju Ivana Stambolića, da li je moguće da najnovije otkriće o krvnoj grupi jednog od počinilaca sve to uzdrma? Teško.

Međutim, odbrana bivšeg pripadnika JSO Branka Berčeka, koji je osuđen na ukupno 40 godina zatvora u slučaju „Drašković-Stambolić", dostavila je prošle godine sudu originalnu lekarsku potvrdu o tome da je njegova krvna grupa različita od one nađene na mestu zločina u Crnoj Gori. Ova nova-stara činjenica, kako ističu, nije bila poznata tokom suđenja. Budući da je na rukavici koja je korišćena prilikom atentata na lidera SPO Vuka Draškovića u njegovom stanu u Budvi nađena nulta krvna grupa, a da je Berček, kako je nedavno i zvanično utvrđeno, AB pozitivna, njegovi advokati traže da se postupak otvori i započne ponovno suđenje. U tom slučaju izvodili bi se samo novi dokazi, od kojih zavisi odluka o kazni.

Berček je osuđen kao osoba koja je pucala u Draškovića i kao direktni počinilac likvidacije Stambolića. Međutim, ukoliko bi ponovo bio otvoren sudski proces na koji je tačka stavljena pre više od decenije, to bi bila odluka bez presedana u pravnoj praksi Srbije, piše „Politika", koja je ponovo aktuelizovala ovu priču objavivši odluku Apelacionog suda.
Oni su ukinuli rešenje Specijalnog suda kojim se odbija zahtev odbrane za novo suđenje u slučaju ubistva Stambolića i pokušaja ubistva Draškovića. Kako je izjavila Mirjana Piljić, portparolka Apelacionog suda, u žalbi odbrane, koja je prihvaćena, dostavljen je originalni lekarski dokument koji nije bio poznat u vreme suđenja i koji će morati da bude razmotren pri novom odlučivanju. Kada će to biti, ne zna se, jer Viši sud nema rok za odlučivanje.

„Apelacioni sud smatra da se zaključak Specijalnog suda od 30. novembra prošle godine ne može prihvatiti kao pravilan. Ako je taj sud smatrao da zahtev za ponavljanje postupka ne sadrži sve podatke, morao je da pozove podnosioce da dopune zahtev, što nije učinjeno. Iako se, prema ZKP, isprave kao dokaz podnose u originalu, prvostepeni sud nije preduzeo ništa da proveri autentičnost dokaza, već je ocenio da je neoverena fotokopija nepodoban dokaz", navela je Mirjana Piljić za „Politiku" i dodala da je Specijalni sud paušalno ocenio da je bilo moguće nabaviti original tog dokaza.

Odbrana navodi da je Berček na suđenju, koje je počelo 2004. godine, predlagao da sud proveri njegovu krvnu grupu, ali je sudsko veće, kojim je tada predsedavao sudija Dragoljub Albijanić, odbilo je da zatraži taj dokaz ne smatrajući ga bitnim. „Politika" u istom tekstu dodaje da je sud imao druge čvrste dokaze protiv Berčeka u slučaju „Budva", na osnovu kojih je nesumnjivo utvrđena njegova krivica, što je kasnije potvrđeno drugostepenom i trećestepenom sudskom odlukom.

Tada je sud utvrdio da je Milorad Ulemek, po nalogu Slobodana Miloševića, organizovao kriminalnu grupu s ciljem da ubija Miloševićeve političke protivnike.
- Ovo nije političko suđenje, već suđenje za najteže krivično delo ubistva, i zbog toga je važno - rekao je sudija Albijanić prilikom obrazloženja presude, stalno podsećajući da je sudio za najteži zločin i opisujući na koji način je stradao Stambolić.

- Ivan Stambolić je neposredno pred smrt klečao bespomoćno pet minuta nad iskopanom jamom, trpeo je strah i bol visokog intenziteta. Berček mu je s leđa ispalio dva hica u potiljak, a nakon što je ovaj pao u jamu, posut je krečom i zakopan - ispričao je tada sudija Albijanić, koji je nakon toga bio jedno vreme predsednik Višeg suda, a danas je u Apelacionom sudu.
Nakon što je čuo presudu, Ulemek je reagovao salutiranjem, lupnuvši petom o petu i klimnuvši potvrdno glavom.

Advokatica Zora Dobričanin, koja zastupa Berčeka, kaže za „Ekspres" da je njen klijent i tokom suđenja tvrdio da krv nulte krvne grupe, koja je uz barutne čestice nađena na rukavicama navodnog atentatora, nije njegova.

- U tom postupku za Berčeka analize nisu rađene. On je u zatvoru Zabela zbog bolesti bio u bolnici, gde je urađena i provera krvne grupe. Ispostavilo se da je reč o AB pozitivnoj. Međutim, u zatvoru je vrlo teško dobiti tu potvrdu u pisanom obliku, i to je potrajalo godinama. Smatram da je to vrlo važno i da može dovesti do bitno drugačije odluke, čak i do oslobađanja. Berček je za vreme suđenja insistirao na tome da se izvrši provera njegove krvne grupe, međutim, sudsko veće tada nije imalo sluha za njegove zahteve. Nisu izveli taj dokaz iako je on bio na raspolaganju. U tim takvim predmetima ništa ne ide jednostavno. Da sam na mestu sudije, ja bih sve predloge dokaza izvodila, a na kraju odlučila šta ću kako oceniti. Pritom, to je vrlo jeftina metoda, a i da nije, sve je jeftino kad je u pitanju nečija sloboda -napominje Dobričaninova. U zahtevu kojim se traži novo suđenje navodi se i drugi razlog za ponavljanje postupka: izjava sudije Vrhovnog suda Milene Inić Drecun, koja je bila predsednica veća u trećem stepenu. Odbrana je dostavila njenu izjavu medijima iz 2007. godine, kada je rekla da je tokom odlučivanja u ovom predmetu „dala ostavku na funkciju sudije Vrhovnog suda Srbije jer se sudi samo pretpostavkama, a ne utvrđivanjem materijalne istine".

- Pošto sudsko veće prilikom većanja i glasanja nije bilo u propisanom sastavu, presuda nikako ne može biti validna. Ako se primenjuje zakon, ovaj postupak mora da se ponovi i da se sve činjenice utvrde. Tamo gde postoji sumnja, ne možemo biti sigurni u istinu, pa ni u sudsku istinu. Ovde, u ovim postupcima, postoji mnogo sumnje. Imate situaciju da se ne zna šta je sa šakama Ivana Stambolića, ne zna se gde mu je podjezična kost. Postoji niz nelogičnosti i potrebno je u mirnoj atmosferi to ispraviti. Akcija „Sablja" je bila tmurno vreme, u kojem su slučajevi rešavani, a ne rasvetljavani - smatra Dobričaninova, dodajući da bi ovo trebalo da budu hitni postupci jer su ljudi u zatvoru.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji je od petka u prodaji na kioscima