MALI GRESI SE MOGU " OKAJATI" NOVCEM

Nije svaki zakonski prekršaj put do zatvorske ćelije. Od onih sitnih nedela po nameri ili pričinjenoj šteti, direktnu korist imaju bolnice, škole, manastiri...

Kada sledeći put na ulici vidite osobu kako skuplja lišće ili neveštim potezima brezovom metlom čisti opuške i papiriće s trotoara u uniformi „Zelenila“ ili „Gradske čistoće“ iako vam ne deluje kao profesionalac u tom poslu, velika je verovatno ća da nećete pogrešiti ako pretpostavite da je reč o osobi koja se na neki način ogrešila o zakon. A na tome što se nalazi na ulici umesto iza rešetaka može da zahvali primeni - oportuniteta, odnosno odustajanja od krivičnog gonjenja u zamenu za obavljanje društveno korisnog rada.

Takvih slučajeva je u 2017. godini, prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, bilo 804. Javna tužilaštva Republike Srbije zaključila su, naime, niz protokola o saradnji kojima se regulišu međusobna prava i obaveze s relevantnim ustanovama, preduzećima, pa tako Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ima, pored drugih, zaključen protokol o saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“ i JKP „Gradska čisto ća“ Beograd, Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti iz Beograda, Institutom za mentalno zdravlje...

Mnogo je više onih koji zatvorsku kaznu do pet godina ili zaprećenu novčanu kaznu zamenjuju uplatom u humanitarne svrhe (13.764) ili se pak odlu če da nadoknade štetu koju su pričinili (1.940).

Jedan od onih koji je na taj način izbegao krivično gonjenje jeste i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban. On je po naredbi subotičkog Osnovnog tu žilaštva novembra prošle godine uplatio 100.000 dinara u humanitarne svrhe, te je to tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu koja je protiv njega podneta zbog ugrožavanja sigurnosti Vladimira Polovine, profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu. Laban je, naime, Polovini 26. avgusta prošle godine uputio niz pretnji i uvreda, među kojima i onu da će mu „iščupati grkljan“.

U poslednjih osam godina, od kada se princip oportuniteta primenjuje u Srbiji, prikupljena su znatna novčana sredstva, oko tri i po milijarde dinara, odnosno oko 30 miliona evra. Više od 113.000 ljudi procenilo je da je isplativije da grehe „okaju“ na ovaj način nego da im bude izrečena viša novčana kazna ili da u jednom određenom periodu, ne dužem od pet godina, imaju obezbeđen boravak i hranu u državnoj instituciji zatvorenog tipa.

A da može da se govori i o bukvalnom „okajavanju greha“, ukazuje i podatak da je izvesna suma prikupljenog novca odlazila i pojedinim manastirima Srpske pravoslavne crkve - Studenici (9,97 miliona za projekat „Digitalna Studenica“), Svetih Blagovesti Gradac (8,54 miliona dinara za radove na crkvenom živopisu), Sopoćanima (11,9 miliona dinara za projekat „Sopoćani - zidno slikarstvo i štukatura“)...

Najvećim delom, međutim, korisnici ovih para su škole, domovi zdravlja, bolnice, kao i ustanove socijalne zaštite. Novac se koristi ili za obnovu i rekonstrukciju škola ili njihovih delova, opremanje zdravstvenih ustanova neophodnim medicinskim aparatima, sanitetskim vozilima...

O tome ko će dobiti koji iznos odlučuje komisija Ministarstva pravde koja ocenjuje projekte pristigle na konkurs koji se raspisuje jednom godišnje. Na konkursu mogu da učestvuju sva pravna ili fizička lica, organi, organizacije, javne ustanove, preduzetnici, udru ženja, fondovi i humanitarne organizacije koje podnesu projekat iz oblasti javnog interesa.

Tako je barem od 2016. godine. Pre toga tužilaštva su maltene imala diskreciono pravo na odluku kome će sredstva dodeliti, a nije postojala ni obaveza pravdanja utrošenih sredstava. To je, opet, ostavljalo mogućnost zloupotreba. A kako smo videli, reč je o velikim parama, jer su, recimo, na osnovu načela oportuniteta osnovna i viša javna tužilaštva u Srbiji 2011. godine prikupila 250.000.000 dinara, dok se 2012. godine iznos uvećao na 374.000.000 dinara. Danas, me đutim, Ministarstvu pravde mora da se pravda svaki dinar, a svaka para koja se ne potroši vraća se u kasu tužilaštva.

Pravnici se uglavnom sla u da je primena oportuniteta dobra mera. Time se omogućava ljudima koji su napravili manju grešku da ne budu registrovani kao prestupnici. Smatraju i da se na taj način rasterećuju sudovi, efikasnije prikuplja novac i postiže prava svrha kažnjavanja. Broj slučajeva koji se re šavaju oportunitetom iz godine u godinu se povećava. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, inače najveće u Srbiji, u 2017. godini je, na primer, na taj na čin rešilo više od 70 odsto predmeta. Pojedinci, međutim, upozoravaju da se moraju doneti i dodatne mere kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe ili politički pritisci.

Problem je, naime, najveći kada se oportunitet koristi i za krivična dela iz korpusa onih „protiv života i tela“. Po slovu zakona, u krivična dela za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora spadaju i čedomorstvo, ubistvo iz nehata, navođenje na samoubistvo, nedozvoljeni abortus, mučenje, zlostavljanje, nanošenje teških telesnih povreda...

Opširniji tekst o primeni oportuniteta možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

Mogućnosti oportuniteta

Članom 283 Zakonika o krivičnom postupku propisano je da javni tužilac može da odložiti krivično gonjenje za krivi čna dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza:

da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da nadoknadi pričinjenu štetu;

da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe; l da obavi određeni društveno korisni ili humanitarni rad;

da ispuni dospele obaveze izdržavanja; l da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;

da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja;

da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno da poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom;