NEREŠENI ZLOČINI: Fudbal je bio rizično zanimanje - ubistvo Branka Bulatovića

Generalni sekretar nekadašnjeg Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branko Bulatović ubijen je 26. marta 2004. godine u Beogradu. Napadač je Bulatovića čekao kod stepeništa u ulazu zgrade u kojoj su se nalazile prostorije Saveza na Terazijama, prišao mu s leđa i ispalio mu dva hica u potiljak. Napad se dogodio oko 10.30, Bulatović je hitno prevezen u Urgentni centar, ali ni operacija ni trud lekara da mu spasu život nisu dali rezultata. Generalni sekretar FSSCG preminuo je kasno uveče.

Prema opisu očevidaca, ubica je posle ispaljenih hitaca stavio pištolj u torbicu koju je nosio, gotovo nonšalantno se išetao iz ulaza i uputio ka obližnjem podzemnom prolazu. Dan kasnije policija je objavila foto-robot osumnjičenog za ubistvo, uz kratak opis da je visok oko 180 centimetara, s kraćom bradom i da je u trenutku napada nosio crni šešir. Ni fotorobot ni opis nisu bili od koristi. Za ubistvo Branka Bulatovića niko nije uhapšen.

Spekulacije o motivima ubistva Branka Bulatovića Bate, kako su ga zvali poznanici, kretale su se isključivo u okviru događanja u fudbalu, marifetluka i prljavih poslova koji su godinama ranije bili neizostavni deo tog sporta. Među medijskim nagađanjima najčešće su navođene teorije o tome da je Bulatovićeva likvidacija naručena zbog nejasnih transfera domaćih igrača u inostrane klubove, zatim nameštanja rezultata u prvenstvu, neregularnosti vezanih za upliv prljavog novca i zbog sumnjivog profila ljudi koji su se učvrstili u svetu fudbala. Kasnije je objavljeno da je ubistvo naručeno iz Crne Gore jer je Bulatović, navodno, odbio da zvanično registruje jednu utakmicu odigranu u Crnoj Gori zbog sumnje da je nameštena. I prema izvorima iz MUP-a Srbije na koji su se pozvali autori emisije „Insajder“, Bulatović je ubijen u trenutku kada je odlučio da prekine praksu nameštanja utakmica. Prema istom izvoru, policiji je odavno bilo poznato odakle je ubistvo naručeno, ali istraga o tim navodima nikada nije završena. Odgovarajući na pitanje da li postoji mafija u svetu fudbala, i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić potvrdio je takvu mogućnost: „Gde je veliki novac, uvek ima organizovanog kriminala“. Na kraju ništa od onoga što su mediji objavljivali kao moguće motive likvidacije nije potkrepljeno činjenicama.

Manje znana epizoda o kojoj se nije ni previše istraživalo bilo je Bulatovićevo policijsko privođenje 1999. godine na aerodromu u Barseloni, kada je u njegovom koferu otkriveno 123.000 dolara koje je pokušao da prenese u Srbiju. Novac mu je oduzet. Tada je, navodno, izjavio da je zbog sankcija međunarodne zajednice iz Srbije izneo više miliona tada aktuelnih nemačkih maraka. Pojedini, začudo neimenovani prijatelji Branka Bulatovića naveli su da se žalio kako je dobijao pretnje iz Crne Gore i da je bio uznemiren, ali da nikome nije rekao ko mu i zbog čega preti. Mada je javnost bila ubeđena da ubica ili naručioci zločina jednostavno moraju imati neke veze s fudbalom, oni koji su Bulatovića odlično poznavali odbacuju takvu mogućnost. Dejan Savićević, legenda jugoslovenskog fudbala, izjavio je da Bulatović nije ubijen zbog fudbala. Savićević je rekao da nijedno ubistvo funkcionera beogradskih klubova koje se dogodilo tih godina nema veze s fudbalom. Posle jedne od emisija „Insajdera“ u kojoj se govorilo o takozvanoj fudbalskoj mafiji Savićević je bio ogorčen zbog iznetih tvrdnji.

„Nijedno od ubistava koja se pominju u toj emisiji, od Arkana, preko Juse Bulića, pa do Bate Bulatovića, nemaju veze s fudbalom. Ti ljudi jesu bili predsednici ili visoki funkcioneri pojedinih klubova, ali nisu ubijeni iz fudbalskih razloga. Niko, pa ni Bulatović! On je bio moj prijatelj i naravno da mi smeta što se sada na taj način spekuliše o razlozima njegove smrti. Nagađaju da je ubijen zbog transfera, pa zbog nekakvih sertifikata, pa zato što nije registrovao prvenstvenu utakmicu, ali tvrdim da to nema veze sa istinom“, bio je izričit Savićević. Branko Bulatović je tokom karijere fudbalskog funkcionera bio, između ostalog, član Izvršnog odbora Zajednice klubova Prve savezne lige, predsednik Takmičarske komisije Zajednice, a od 1997. godine i član Komiteta za transfere UEFA. „Nikad ništa nisam saznao, ni blizu. U to što je po novinama pisalo ne verujem, a u istrazi se ništa ozbiljno nije pojavilo... Već 14 godina ništa ne znamo. Nekad pomislim da bi bilo dobro da se sve sazna, ponekad se čini da bi bilo lakše da ne saznam, to ga sigurno neće vratiti“, izjavio je skoro deceniju i po kasnije Bulatovićev sin. Prema njegovim rečima, porodica nije mogla da nasluti da bi nešto tako strašno moglo da se dogodi jer se njegov otac nije čudno ponašao, niti je bio zabrinut: „Možda je imao neke brige kad je bio sam, ali s nama u kući bio je skroz opušten“.