PENDREK BIJENALE: Istorija policije u Srbiji, dva veka postojanja i evolucije snaga reda i zakona

„Istorija policije u Srbiji“ nije puki pokušaj glorifikacije dva veka postojanja i evolucije snaga reda i zakona. Tako se, na primer, na jednom od panela izloženih u galeriji može naći i akvarel, crtež brkatog pandura iz 1848. godine, uz naznaku da se reč „pandur“ koristila kao univerzalno pogrdni izraz za predstavnika zakona čak i tad

Legenda kaže da su se Srbi uverili u delotvornost policijske organizacije još davne 1811. godine, kada je osnovano Popečiteljstvo vnutrenih dela pod nadleštvom Jakova Nenadovića. A zahvalnost ovom zakonobraniteljskom hramu, koji se danas zove Ministarstvo unutrašnjih poslova, dva veka kasnije iskazuju izložbom „Istorija policije u Srbiji“.

Kada se u pripoveci „Danga“ Radoje Domanović klanjao do poda policijskom dugmetu, nije mogao ni da sanja da će se nekoliko decenija kasnije baš jedno takvo dugme naći kao izložbeni eksponat. Ali, eto, dogodilo se, i umesto jednog jedinog oficirskog dugmeta, danas se možemo klanjati do mile volje čitavom redu policijskih uniformi, koje su otete od istorijskog zaborava i izložene u galeriji na Andrićevom vencu u Beogradu.

Ovu jedinstvenu izložbu ne čine isključivo uniforme, tu su još i motorni čamac sa „srpskim fokama“, posebno pripremljenim lutkarskim gnjuračkim jedinicama, prvi policijski auto - čuveni plavi fića, zatim motori BMW iz 1976. godine, kao i model najstarijeg policijskog „vozila na četiri noge“, starog dobrog konja, koji se svojevremeno smatrao toliko dragocenim da je bio sedam puta vredniji nego sam policajac.

Iz staklenih vitrina cere se moderne i starinske lisice, koje po težini i obliku nalikuju na one mučeničke okove Svetog Petra, gvozdeni lanci za noge prestupnika, kao i značke, medalje, zvezdice...

A u slučaju da ste preterano zakonoljubivi ili vas pak zanima istoriji oružja, nakloniti se mo žete i izloženim puškama, koje zaista izgledaju impresivno, budući da čine veći deo ove nesvakidašnje izložbe. Zaljubljenici u antikvarne bajonete, revolvere, pištolje, ali i oštre jatagane ili počasne sablje, imaju jedinstvenu priliku da priljube svoj nos uz zaštitno staklo vitrina i dive se prvim žandarmerijskim „sredstvima prinude“, koja postadoše muzejski eksponati.

Posebnu vremeplovsku poslasticu predstavlja i „teška mašinerija“, kao što su milicijska sektorska telefonska govornica iz šezdesetih godina prošlog veka, ali i teleprinter mašina, koja je služila da prenese tajnih informacija u pisanom obliku na veće daljine. Ovi komunikacioni uređaji na prvi pogled imaju malo čega zajedničkog s telefonima ili faks-mašinama kakve poznajemo danas, i više nalikuju na blindiranu kućicu za ptice i pisaću mašinu zakivenu za radni sto, ali su za ono vreme bili nezamenljivi primerci visoke tehnologije.

Ipak, šalu na stranu, potrebno je odati i dužnu hvalu MUP-u i Gradu Beogradu, organizatorima izložbe „Istorija policije u Srbiji“, pošto ona nije puki pokušaj glorifikacije dva veka postojanja i evolucije snaga reda i zakona, već se poštovalo načelo objektivnosti.

Tako se, na primer, na jednom od panela izloženih u galeriji može naći i akvarel, crtež brkatog pandura iz 1848. godine, uz naznaku da se reč „pandur“ koristila kao univerzalno pogrdni izraz za predstavnika zakona čak i tad. Što bi pokazivalo da obični Srbi i pre dva veka nisu voleli da se policija me ša u njihova posla, bila ona čista ili mutna.

A ako bi neko krenuo da traga za izvorima stereotipne slike ukočenog policajca, sličnog engleskom bobiju, koji se ne pomera ni kad mu vičete u lice, ova izložba bila bi sjajno polazište, pošto uniformisane lutke, kao i objašnjenja koja idu uz njih, pru žaju detaljan uvid u negdašnje ponašanje i izgled pripadnika policije.

Za stvaranje kompletne slike o evolutivnom procesu policijskog službenika izuzetno su informativna i izložena dokumenta, pa će tako posetioci mo ći da vide kakve su se poternice i prijave pisale za one koji bi se usudili da utaje porez od prodaje svinja ili da uporede koliko se kriterijum za prijem u policiju promenio tokom vremena, i da li današnji prosečan sluga zakona, sveže pristigao s obuke u Kamenici, može da bude pandan negdašnjem borcu protiv kriminala.

Zanimljivo je da će posetioci kroz istorijsku prizmu moći da prouče izgled i ulogu policajaca iz doba Prvog srpskog ustanka, zatim Kneževine Srbije, dva svetska rata, pa sve do dana šnjih dana, na kreativan i ilustrativan način, s obzirom na to da se pored eksponata u prostoriji nalaze i zvučnici koji svojim efektima pružaju osećaj da ste kročili u policijsku stanicu iz prošlosti, pa vam se čini da će se svakog trenutka neka od figura pokrenuti i privesti vas u sobu za ispitivanje.

Pored eksponata u prostoriji se nalaze i zvučnici koji svojim efektima pružaju osećaj da te kročili u policijsku stanicu iz prošlosti, pa vam se čini da će svkog trenutka neka od figura pokrenuti i privesti u sobu na ispitivanje

Kao šlag na torti, u postavku izložbe ulaze i specijalne pafte za opasač, na kojima je, poput identifikacione kartice, ugraviran službeni broj policajca, njegov jedinstveni barkod. Ove pafe su uvedene tek 1951. godine, i nije teško zamisliti da ovakva ID karta policajca nipošto ne odgovara ustaljenoj predstavi iz popularnih filmova ili serija, gde često policajci i detektivi zakucaju osumnjičenima na vrata držeći svoj čudesni talisman - policijsku značku. Ako bi takav ulazak bio slučaj i kod na ših policajaca, morali bi skidati pafe i opasače, pa ko zna kako bi se tumačila krilatica filmskih istražitelja: „Otvaraj u ime zakona“.

Pored intrigantne policijske hronologije, izložba otkriva i prve pokušaje uspostavljanja vatrogasne službe u Srbiji, pa se tako može videti i kako je nekad izgledao aparat za gašenje požara i da se uporedi s današnjim. Ako bi takav aparat u današnje vreme visio sa zida, od zida ne bi ništa ostalo jer je arhaična mašinerija prilično glomazna i podseća na spoj plinske boce i malog tenka.

I za kraj, važno je napomenuti da, iako policija još uvek ne uživa neku veliku popularnost u narodu, ova retro izlo žba, posvećena njenom razvoju, svakako je jedan od izuzetno zanimljivih događaja koje ne bi trebalo propustiti, budući da je prilično informativnog karaktera i ne predstavlja baš svakidašnji događaj. Uz to, ulaz je slobodan za sve zainteresovane, pa ako se zadesi kojim slu čajem da je neko od posetilaca sa druge strane zakona, moći će i da upozna svog neprijatelja na jedan specifičan način