PODMEĆU MI OPTUŽNICU ZA SREBRENICU

Tomislav Kovač, koji je tokom rata bio ministar policije BiH, optužen je za genocid u Srebrenici 22 godine kasnije. On tvrdi da je "svom narodu osvetlao obraz", a da iza optužnice stoje vlasti u Sarajevu

Ratni ministar policije Republike Srpske Tomislav Kovač optužen je za učestvovanje u genocidu nad Bošnjacima Srebrenice u junu 1995, saopštilo je Specijalno tužilaštvo BiH. Kovač (58) u vreme napada vojske i policije bosanskih Srba na Srebrenicu i Žepu bio je na dužnosti zapovednika policijskog štaba zaduženog za tu operaciju, a ujedno je kao zamenik ministra unutrašnjih poslova RS operativno zapovedao svim policijskim jedinicama. Upućeni tvrde da ova optužnica, koju Sud BiH još nije potvrdio, a prvi put je podignuta 22 godine posle rata, predstavlja sukob među Srbima u BiH, koji logično pogoduje Bošnjacima.

I zaista, Kovač u ekskluzivnom razgovoru za "Ekspres" tvrdi da su mu ovu optužnicu, koja je potpuno neutemeljena, spakovali sprski političari Dragan Mektić i Mladen Bosić u Sarajevu. Na pitanje zašto je sada optužen za navodni genocid u Srebrenici, odgovara zato što im je trebalo "zvučno ime".

- Ja sam u vreme događaja zamenik ministra, a u septembru 1995. godine sam postao ministar. Pred održavanje Dejtona, u pripremi Dejtona, ja sam imao konkretno od pregovaračkog tima iz Srbije, direktno od Miloševića, zadatak da dam odgovore na događaje u Srebrenici. Kao ministar MUP da odgovorim na tri osnovna pitanja da bi se Dejton uopšte mogao i održati. Jedno je da li su bilo kakve snage Srbije učestvovale u srebreničkom događaju, mislim na 1995. godinu, drugo je bilo da utvrdim da li je vrhovna komanda Republike Srpske izdala bilo kakvo naređenje koje se odnosi na streljanje ratnih zarobljenika, da li je Vlada RS, a to se faktički odnosilo na ministra MUP, imala ikakvu vezu sa streljanjem tih zarobljenika. To su osnovne stvari na koje sam morao da dam odgovor, zbog čega sam morao da sprovedem istragu. Čak i mimo znanja Radovana Karadžića, jer je na kraju i on bio predmet moje istrage. To svedočenje je bilo zakazano na sednici u Hagu, svedočio sam u odbrani Radovana Karadžića. Nije u to vreme bilo jednostavno sprovesti takvu istragu, ali sam jasno dao odgovore na to da vrhovna komanda nikada nije dala nikakvu odluku niti je zasedala po pitanju tih zarobljenika. Da ni Karadžić nikada nije izdao ni usmenu, niti pismenu naredbu bilo kome da se pobiju ti ratni zarobljenici. Da niko iz Vlade RS nije učestvovao u tome i toj vrsti delatnosti i da nije bilo nikakvih snaga iz Srbije, niti policijskih, niti parajedinica, niti vojnih. Pored niza mojih svedočenja i svega, sticajem prilika 1995, kada su bile borbe za Srebrenicu, u isto vreme je bila ogromna ofanziva uz kombinaciju hrvatskih snaga, direktno hrvatske vojske, na takozvanoj deblokadi Sarajeva, svih muslimanskih i NATO snaga uz intervencije sa prostora Igmana. Ogroman udar je bio da se kroz tu formu deblokade Sarajeva osvoji, da padne zapadno Sarajevo u kojem je u to vreme bilo 150.000 Srba. Naravno, sve moje aktivnosti i mog štaba bile su usmerene na odbranu tog prostora, jer sam bio vrlo dobro informisan šta bi se moglo desiti i koliko je pritisak na te ljude. U momentu kada je od mene traženo da damo jedinice za Srebrenicu, ne znajući nijednog momenta da li će se nešto desiti, da li će biti zarobljene muslimanske snage ili bilo čega drugog, ja sam odbio da to uradim. Bio je sukob između mene i Radovana, ne zato što je on znao da će se desiti neki zločin, već je hteo da učestvuju i policijske jedinice u toj operaciji. Ja sam se protivio jer sam veoma dobro znao šta se dešava u Sarajevu, a u tome me je podržao i Momo Krajišnik, koji je iz zapadnog Sarajeva. Tako da sam ja odbio da učestvujem i odbio sam da potpišem i naredbe kao zamenik ministra. Ja nisam tu famoznu naredbu za angažovanje srpske policije na Srebrenici nikada potpisao. Nijedan dokument. Ne zato što sam znao da će se nešto desiti, već zato što sam znao šta se priprema za Sarajevo i zato što sam znao za crtanje granica - objašnjava Kovač, odajući da ga sad terete na osnovu nepostojeće naredbe.

- Hag je raščistio tu priču sticajem prilika. Hag je zaplenio originalne dokumente. Jasno se vidi da nijedan dokument nisam potpisao, a nije bilo nikog ko je umesto mene potpisao, neki drugi rukovodioci. U svakom slučaju, niti ima formalno-pravnog niti stvarnog mog učešća kada je u pitanju ta aktivnost u Srebrenici. Nisam fizički tamo bio. U svim presudama dosadašnjim, pa ni kod Mladića u zadnjoj presudi, nigde nema spominjanja mog imena. Obrazlaganje presude jasno govori da su policijske snage bile pod efektivnom komandom Ratka Mladića. Jasno je bilo da jednostavno ni de fakto ni de jure mene nije bilo kao učesnika u tim događajima. Suština je sa tim famoznim tužiocem Mulićem. To je čovek koji se čak ne trudi ni da formalno-pravno sprovede određene radnje, on je vešto izmanipulisao državne organe Srbije i tražio je pravnu pomoć da bi meni uručio rešenje o sprovođenju istrage za Srebrenicu. I to sa deset godina zakašnjenja - nastavlja Kovač, ali je s druge strane svestan da se i Srbima zamerio, jer je 1992. godine na Ilidži uhapsio Vladimira Srebrova.

- Njega su mi iz Sarajeva poslali, u ime Alije Izetbegovića i Srpskog nacionalnog veća, jer sam im delovao kao normalan, da im se pridružim da ne bi srpski narod izginuo na Ilidži, da budem deo tog veća. Naravno, ja sam ga uhapsio kao veleizdajnika, on je zatvoren i osuđen. Ja sam specifičan čovek. Drugo, takva je bila moja funkcija jer sam radio i u Državnoj bezbednosti i bio prvi srpski general u policiji. Ja sam diplomirao na delovanju CIA na razbijanju Jugoslavije. Moj diplomski rad je bio projekat više službi državne bezbednosti, kojima je bilo stalo da se i taj deo izuči. Na postdiplomskim studijama sam se bavio mogućnostima za izbijanje građanskog rata. Na početku rata bio sam predsednik Disciplinskog suda Policije BiH, a znate da tu dolaze samo ljudi sa besprekornim biografijama. Posebno u onom starom sistemu. Bio sam glavni inspektor DB sa 23 godine, šef policije sa 26 godina. Do kraja rata borio sam se za Bosnu i Jugoslaviju. Umeo sam da se nosim sa međunarodnim strukturama. Ja sam Jovici Stanišiću predao vojnike Unprofora i natovce, da ih zaštitim od odmazde. Oni su navodili avione, ali sam smogao snage da ih zaštitim zbog srpskih viših interesa. Imate o tome snimke. Imao sam legitimitet. Spasao sam Mekenzija, kad su muslimani krenuli da ga ubiju u Sarajevu. On je bio zahvalan i meni i Radovanu, kao čovek. Ja kao takav mnogima nisam odgovarao, baš zbog tog ratnog pedigrea. Kada ja uprem prstom i kažem Mektiću ili Bosiću, to ima težinu. Srpski narod nema svoju službu bezbednosti i to je glavna priča. Ta OSA pred zajedničkim organima tretira RS kao subverzivne elemente BiH i ne postoji služba koja ni obaveštajno, ni kontraobaveštajno štiti RS. Ja sam morao, s obzirom na to da sam uvek bio duboko involviran i informisan, da javno kažem da ne mogu to da rade. Naravno da sam bio svestan da ću doživeti odmazdu. Samo dan posle Mektićeve izjave da me nešto izaziva, znao sam da su mi napakovali i podignuta je optužnica. Naravno da su se prevarili. Prvo, ludi su politički što su to uradili. Pa nije narod glup, da to ne vidi. Drugo, napravili su to jako loše u procesno-pravnom smislu. Ne bojim se, niti ću ustuknuti. Bio sam u Hagu kao ekspert Tribunala, nisam bio svedok ni tužilaštva ni odbrane. Bio sam potkovan i obrazovan udbaš, raspolagao sam sa dosta informacija. Zato ovi naši veleizdajnici Mektić i Bosić hoće prvo da me kriminalizuju i predstave kao lopova i ocrne kod naroda - navodi naš sagovornik.

Ukoliko Sud potvrdi optužnicu, Kovač će se, kako kaže, samo nasmejati.

- Obični ljudi u policiji se prepadnu toga, procesa i tužilaštva. Svima kažem, i Srbima i Bošnjacima: uradio bih opet sve isto. Mislim da sam srpskom narodu osvetlao obraz. U svim procesima prema RS, jasan je cilj. Treba izbiti istorijsko pamćenje i to rade preko ovih veleizdajnika. Mektić i Bosić u kandžama službe ne shvataju da neki ljudi vole svoj narod. Zato ih pozivam na poligraf, to sam rekao i pred SDS-om. Suština optužnice je da me delegitimišu kao čoveka koji je operativno tokom rata držao MUP sa pozicije pomoćnika ili ministra policije. Ali ono što mi Srbi sad ne priznaju, muslimani mi ne opraštaju. Nikad ovako nije bilo da se instrumenti bosanske države koriste za uništenje RS i obračun sa njihovim nosiocima vlasti. Nikad nisam bio Dodikov ljubitelj, ali ga poštujem kao državotvornog predsednika i tako bih poštovao svakog na njegovom mestu. Ne moram da se slažem s njim, mogu da kritikujem neke poteze, ali ne mogu ga pljuvati. Najpljuvaniji ljudi su danas Dodik i Vučić - ističe i dodaje da Vučić ne može da ga izruči BiH, jer je državljanin Srbije.

- Ne bih ja imao problem da me izruči, Vučić bi imao problem, kao sa Šešeljem. Ne bojim se toga. Kad jednom prođete pakao rata, čega se kao čovek imam bojati. Nemam pravo da izdam porodice onih momaka, koji su pod mojom komandom izginuli. Nisam izdao ni Radovana, a prošao sam kroz velike pritiske zbog toga. Naše društvo nije bilo spremno da se odupre instrumentima stranih službi i dozvolili smo da nas pokreće kolektivni strah, a to je put u ambis. Za Dan RS poručujem svima - ne mogu nam isterati sećanje i ne smemo dozvoliti da nam političari prenesu strahove. Oni se plaše šta će nam stranci reći, jer su sitne sluge. Uvek kažem, i smrt je deo života i ne treba se bojati. Srpski narod mora sačuvati svoje zemlje, RS i Srbiju, jer ne može naš narod da živi bez državnog okvira - zaključuje Kovač.