PODVLAČENJE CRTE: Kraj haške priče

Činjenica je da je veliki nesklad između ukupno odmerenih kazni (Srbima 1.125 godina robije, a Hrvatima i Bošnjacima zajedno 124 godine), ali je isto tako činjenica i da su sve presude Srbima individualne, dok presuda šestorici lidera Herceg-Bosne i te kako baca u negativno svetlo celu Hrvatsku

Kada se podvuče haška crta, ostaće zabeležene dve stvari. Prva, da je najviše pojedinačnih presuda u Tribunalu izrečeno Srbima, i druga, da je Hrvatska izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu, što sledi iz presude šestorici oficira HVO, kojom je potvrđeno da je iza udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo etničko čišćenje Herceg-Bosne i njeno pripajanje Hrvatskoj, stajao sam Franjo Tuđman.

Činjenica jeste i da je veliki nesklad između ukupno odmerenih kazni (Srbima 1.125 godina robije, a Hrvatima i Bošnjacima zajedno 124 godine), ali je isto tako činjenica i da su sve presude Srbima individualne, dok gorepomenuta presuda šestorici lidera Herceg-Bosne i te kako baca u negativno svetlo celu Hrvatsku.

Pitanje je, naravno, šta bi se dogodilo da 11. marta 2006. Slobodan Milošević nije umro u haškoj ćeliji i da je dočekao kraj sudskog procesa, ali fakat je da se u presudama Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću njegovo ime ne spominje u kontekstu u kojem se Tuđman spominje u presudi Jadranku Prliću i ostalima, kao čovek koji je uspostavio udruženi zločinački poduhvat.

Haški sud osnovan je na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 23. maja 1993. godine sa ciljem da sudi najviše rangiranim optuženima za zločine u ratovima na tlu bivše Jugoslavije tokom '90-ih godina prošlog veka. To je bilo logično, jer teško je bilo poverovati da bi domicilni sudovi na pravi način mogli da sude najistaknutijim ratnim i političkim vođama novonastalih balkanskih državica.

Istom logikom vodili su se i saveznici 1945. godine formiravši sud u Nirnbergu, jer su pravilno pretpostavili da se drugačije ne bi moglo suditi visokim nacističkim zvaničnicima poput Hermana Geringa, Martina Bormana, Rudolfa Hesa, Joahima Ribentropa...

Haški tribunal je to i uradio, presude, naravno, nisu mogle da zadovolje sve zainteresovane strane, zbog čega je konstantno i meta napada iz Beograda, Zagreba, Sarajeva... Konkretno, u slučaju Srbije, veliko su nezadovoljstvo izazvale oslobađajuće presude, recimo, Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju, ali se zanemaruje to da baš Beograd nije uspeo da obezbedi dokaze koji bi Tribunalu bili dovoljni da ih osudi.

A to, opet, nameće pitanje šta su domicilni sudovi i tužilaštva radili sa procesima koje su vodili. U Srbiji, konkretno, prema podacima sa sajta Tužilaštva za ratne zločine, vođeno je ili se vodi šezdesetak sudskih procesa. Već na prvi pogled jasno je da je reč o pripadnicima vojnih i paravojnih formacija nižeg ranga. U nekim slučajevima suđenja su trajala godinama i još traju, neke optužnice su tek podignute iako su zločini počinjeni pre 25 godina...

Većina će se, dakle, nesporno složiti da Hag nije bio baš najobjektivniji, te da samim tim nije doprineo pomirenju, ali će se malo ko zapitati koliko su tome doprinela domaća pravosuđa.

Rezoluciju kojom je Savet bezbednosti UN osnovao Sud u Hagu 23. maja 1993. godine potpisale su skoro sve članice, a među njima su bile i Rusija i Kina. Mesec dana pre utemeljenja MKSJ o potrebi njegovog osnivanja afirmativno su se izjasnili ambasadori SAD i Ruske Federacije pri UN.

Sergej Lavrov je tada, na sednici Saveta bezbednosti UN, rekao: "Sprovodeći nepokolebljiv kurs zaustavljanja ratnih zločina, Rusija ne može ostati indiferentna spram flagrantnih i masovnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava na području bivše Jugoslavije. Ubistva, silovanja, etničko čišćenje moraju se odmah zaustaviti i oni koji su odgovorni za njih, bez obzira na to kojoj strani pripadali, moraju biti primereno kažnjeni".

Za 24 godine postojanja, Tribunal je potrošio više od 2,5 milijardi dolara. SAD su najveći darodavci sa 25 odsto ukupnog budžeta Suda. Zatim slede Japan, sa oko 17 odsto, pa Nemačka, Francuska, Velika Britanija. Velike svote novca stizale su i iz Saudijske Arabije, Kine, ali i iz privatnih fondova Džordža Sorosa. Samo u poslednjih pet godina za deljenje pravde u Hagu plaćeno je više od 715 miliona dolara. Za desetak godina rada budžet je povećan čak hiljadu puta. Mesečna plata sudija bila je 15.000 evra.

Srbima je presuđeno 1.125 godina robije, a Hrvatima i Bošnjacima zajedno 124 godine.

- Istorija neće upamtiti Hag kao sud pravde, jer nije primenjena pravda već je suđeno za zločinački poduhvat, što je pravna nakaza - objašnjava advokat Toma Fila za "Ekspres". On dodaje da je Sud osnovan sa dobrom namerom, jer u to vreme nije bilo volje da se na prostorima bivše SFRJ sudi za ratne zločine, "ali se brzo pretvorio u instrument SAD što se najbolje vidi iz činjenice da je iz ove pravne institucije referisano američkoj administraciji".

- Uostalom, najbolji dokaz je izjava bivšeg ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Galbrajta, koji je i pre nego što je Hag počeo da radi prognozirao da će Srbi biti krivi za 85 odsto počinjenih zločina, Hrvati za 10 odsto, dok će se na Bošnjake svaliti krivica za preostalih pet odsto zločina - objašnjava Fila.

On ističe da će kontroverzne presude Naseru Oriću, Ramušu Haradinaju ili hrvatskim generalima odgovornim za zločine nad Srbima u "Oluji" biti još dugo predmet rasprava u stručnoj javnosti.

- Koji ozbiljan sud bi sebi mogao da dozvoli da Antu Gotovinu u prvostepenom postupku osudi na 24 godine zatvora, da bi ga zatim u drugostepenom procesu oslobodio svake krivice! Istorija i pravna nauka će se stideti takvog suda - ističe Fila.
Rad Haškog suda ostaće, prema mišljenju pravnih eksperata, upamćen po brojnim nelogičnim potezima u istragama koje su prethodile podizanju optužnica, kao i selektivnosti kad je reč o komandnoj odgovornosti.

- Pravno iskustvo Haga nije ničemu poslužilo - kaže za "Ekspres" advokat Branislav Tapušković i dodaje: "Srbima je pojedinačno izrečeno najviše presuda, ali je samo Hrvatska osuđena za agresiju. Nigde nije utvrđeno da je Srbija bila agresor. Mnogi ne znaju da je na početku rada ovaj sud pokušao da utvrdi da su događanja na Kosovu bila deo plana velike Srbije. Prosto neverovatno, jer kako možemo da silom pripajamo nešto što je već deo naše zemlje. Ovaj sud je vrveo od ovakvih i sličnih nelogičnosti. Neshvatljivo je i da se na nas stalno vrši pritisak da pred našim sudovima ne sudimo dovoljno za ratne zločine koje su počinili Srbi, iako su takvi procesi skoro svakodnevni dok je u Zagrebu taj broj mnogo, mnogo manji."

Prema rečima advokata Miše Ognjanovića, "Hag je u startu prekršio ono što je samoproklamovao, a to je osuda zločinaca i pomirenje naroda".

- Broj presuda izrečenih Srbima je pokazatelj stava međunarodne zajednice, a to nesporno dokazuje činjenica da su pojedine optužnice pisane dok su još trajale vojne operacije na prostoru bivše Jugoslavije. Pokazalo se, međutim, da je mnogo toga što je pripisivano Srbiji ostalo nedokazano, a Hag je došao u situaciju da Hrvatska bude osuđena za zajednički zločinački poduhvat - kaže Ognjanović za "Ekspres".

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju prestaje sa radom 31. decembra. Osuđeno je 67 Srba, 14 Hrvata i pet Bošnjaka.