PREFINJENI METODI UBIJANJA

PREFINJENI METODI UBIJANJA


Prefinjenim metodama ubijanja kao što je trovanje temeljno su se bavili Amerikanci, Rusi i Britanci. Pitanje od državnog značaja bilo je i ostalo napraviti što efikasniji i neprimetniji otrov, ali i protivotrov. Tako se takmičenje velikih sila, osim u nuklearnim elektranama i svemiru, jednako vodi i u laboratorijama. Sergej Skripalj je samo poslednji u nizu slučajeva

Posle opasne akcije Džejms Bond i Aki provode strasno veče u krevetu i zaneseni tonu u san. U toku noći u njihovo potkrovlje ušunjava se ubica držeći špric s iglom. Zaustavlja se kraj njihove postelje, spuštaju iglu iznad Bondove glave. Cilj je konačno ubiti agenta 007. Međutim, u trenutku kada ubica pritiska špric da istisne kap otrova, Bond se okreće u snu, kao i usnula devojka u čijim ustima završava kap smrtonosne supstance. Bond se trzne iz sna i ubija atentatora, a Aki izdiše na njegovim rukama.

– Gospodine Bond, dozvolite da se predstavim. Moje ime je Ernst Stavro Blofeld. Rekli su mi da ste ubijeni u Hongkongu?

– Da, ovo je moj drugi život.

– Pazite! Živite samo dva puta, gospodine Bond…
Ovako to izgleda u filmovima. Međutim, kao što je najslavniji agent Mi-6 inspirisan postojećim likom, tako ni situacije koje proživljava često nisu daleko od istine. Ipak, dosad nije dokazano da je neko živeo dva puta, a posebno ako obučene ubice koriste sofisticirano oružje – otrove i nervne gasove. Kako prošlost jednako inspiriše i filmove i današnjicu, ova vrsta diskretnog uklanjanja političkih protivnika, pretendenta na presto i špijuna, traje i danas. Tome svedoči i nedavni događaj koji je izazvao pravi diplomatski rat na relaciji Moskva-London, odnosno Istok-Zapad. U pitanju je pokušaj ubistva dvostrukog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije usred Salzberija, gde se baš slučajno nalazi i britanska laboratorija u kojoj se ispituju hemijska i biološka oružja.

Mediji su odmah objavili da su u pitanju klasični znaci trovanja nervnim gasom, dok je BBC otišao korak dalje izveštavajući da je u pitanju najnovija generacija nervnog otrova i da sigurno nisu korišćena dva najpoznatija nervna gasa “sarin” i VX. Ubrzo su Britanci zvanično objavili da je u pitanju nervni gas “novičok”, za koji tvrde da su ga još osamdesetih “dizajnirali” Rusi.
Rusi nisu ostali dužni, pa je šef laboratorije za hemijsku analitičku kontrolu naučnog centra ministarstva odbrane Rusije Igor Ribaljčenko obznanio da su zapravo SAD te koje su razvijale gas hemijskog naziva A-234, poznatiji kao “novičok”.

– Imamo dokument koji to potvrđuje! Činjenica je da smo još 1998. pregledanjem još jedne verzije spektralne biblioteke, koju je objavio Nacionalni biro za standarde SAD, pronašli supstancu koja nam je bila zanimljiva, jer je u pitanju organofosforna supstanca. Shvatili smo da ona mora da ima snažan smrtonosni efekat. Sada se ispostavilo da je, sudeći po nazivu ove supstance, to bio isti nervni agens A-234, koji je Boris Džonson nazvao “novičok”, kao supstancu dostupnu u laboratoriji “Porton Daun”. U sledećim verzijama ove baze nismo našli ovaj zapis. Ne znam gde je on sada – prebacio je lopticu Ribaljčenko.

OTROV, TO ŽENSKO IME

Dok Rusi i Britanci i dalje vode bitku oko imena i porekla otrova, retko ko pominje ono najvažnije – protivotrov. Tu dolazimo do osnove raspodele moći u špijunsko-intelektualnim borbama. U prevodu na sleng, nije baja onaj koji ima otrov, već onaj ko taj otrov može da neutrališe. To faktički znači da snaga i moć države – vojne sile ne leži samo u nuklearnom naoružanju, već i u posedovanju i razvijanju otrova i protivotrova, i da se ne vodi bitka i nadmetanje samo u nuklearnim reaktorima, već i laboratorijama.

Otrovi spijuni 2 Toksikolog Dragan Joksović: Ruski KGB nije nimalo bio naivan. Zamislite sada nekog ruskog teroristu i agenta koji truje osvedočenog neprijatelja i koji je već tri nedelje živ?! Pa ne znam šta da mu je dao, a da je bojni nervni otrov, on bi do sada umro

To se pokazalo na nebrojeno mnogo slučajeva, poput trovanja ruskog novinara i opozicionog aktiviste Vladimira Kara-Murze (radio za RTVi, “Novu izvestiju” i “Komersant” i pisao za poznate svetske medije kao što su “Vašington post”, “Volstrit džornal” i “Fajnenšel tajms”), koji je za dve godine, kako se sumnja, dva puta otrovan. Oba puta život mu je spasen u moskovskoj bolnici.
Ribaljčenko, govoreći o Skripalju, navodi da u ovakvim slučajevima terapija protivotrovom teško daje željeni efekat, s obzirom na to da se teško izbacuje iz sistema, a sličan argument ima jedan od naučnika koji je učestvovao na razvijanju nervnog gasa “novičoka”, Vladimir Ugljev.
– Za početak, neću koristiti naziv “novičok” kojim se označavaju četiri supstance na kojima sam radio nekoliko godina. Tri supstance su bile deo programa “Folijant” koje je vodio naučnik Petar Kirpicev. On je 1972. razvio novu klasu organofosfornog agensa A-1972, a ja sam razvio B-1976 i C-1976, a četvrta supstanca D-1980 je razvijena ranih osamdesetih. Sve one se sada označavaju kao “novičok”. Sve mogu da paralizuju nerve, ali se razlikuju u drugim stvarima. Koliko god da je supstanci posle napravljeno, nijedna nije prevazišla njihovu toksičnost. Jedna od njih korišćena je 1995. kada je otrovan bankar Ivan Kivelidi – objašnjava Ugljev, kako prenosi britanski “Gardijan”, i dodaje da je tadašnje ministarstvo odbrane Rusije dalo nalog za program “Folijant” i da su male doze agensa čuvali Kirpicev i Ugljev u metalnoj zapečaćenoj kutiji.

– Velike doze su čuvane u posebnom skladištu. Ne znam šta se posle dešavalo sa dozama van skladišta. Međutim, u slučaju Skripalj, ukoliko su njih dvoje bili izloženi smrtonosnim dozama B-1976, C-1976 ili D-1980, zadesiće ih ista sudbina kao i prethodne žrtve. Ne postoji protivotrov za ove agense. Ako ih skinu sa aparata za održavanje života, oni će umreti, iako su sada tehnički živi – kaže naučnik.

Iako svi putevi vode ka Moskvi, tehnologija pravljenja “novičoka” i sve formule potrebne za stvaranje te supstance ranije je obelodanio hemičar Vil Mirzajanov i to nakon što je emigrirao u SAD. Mirzajanov je nakon izgnanstva tvrdio da postoji i Staljinova ostavština, “Laboratorija X”, u kojoj se navodno istraživao i “dioksin”, otrov poznatiji kao “narandžasti agens” upotrebljen u pokušaju ubistva bivšeg šefa Ukrajine i jednog od vođa “narandžaste revolucije” Viktora Juščenka 2004, inače političkog protivnika Janukoviča, koji je bio ruski favorit na izborima za predsednika.
Juščenko je, srećom, uspeo da preživi nakon ukazane lekarske pomoći u Beču.
Međutim, zanimljivo je da su isti otrov i Amerikanci masovno koristili tokom rata u Vijetnamu.
Upravo o tome govorio je još jedan od tvoraca “novičoka” Leonid Rink ističući da je teško da su

Rusi upetljani u pokušaj ubistva Skripalja.

– I Britancima je dostupna tehnologija pravljenja “novičoka”, sve formule potrebne za stvaranje te supstance ranije je obelodanio Mirzajanov. Međutim, pošto su svi učesnici ovog incidenta još uvek živi, teško je pretpostaviti da su u to umešani Rusi. Ta očigledna neukost izmišljenih diverzanata naprosto je smešna i neprihvatljiva – naglašava Rink.

Gotovo identičan stav ima i doktor Dragan Joksović, toksikolog i osnivač Nacionalnog centra za kontrolu trovanja, koji za “Ekspres” ističe da je sve oko Skripalja očigledna nameštaljka.

Otrovi spijuni 3 Iako svi putevi vode ka Moskvi, tehnologiju pravljenja “novičoka” i sve formule potrebne za stvaranje te suptance ranije je obelodanio hemičar Vil Mirzajanov, i to nakon što je emigrirao u SAD
– Ruski KGB nije nimalo bio naivan. Zamislite sada nekog ruskog teroristu i agenta koji truje osvedočenog neprijatelja i koji je već tri nedelje živ?! Pa da ne znam šta da mu je dao, a da je bojni nervni otrov, on bi do sada umro. To je čista politička igra za koju smo mi mnogo mali da bismo rekli šta se iza nje krije. Nervni bojni otrov se razvije u roku od 24 časa, i čovek je ili živ ili je mrtav. Nema tu 15 dana razvlačenja… Kada terorista nekoga hoće da ubije, ne da mu deset litara mleka sa aflatoksinom da dobije dijareju. Isto tako mislim da je i trovanje Praljka u Hagu čista podvala. Pa ne može čovek posle ispijanja cijanida još pola sata da sedi u sudnici – kaže profesor.

On objašnjava da u suštini svi nervni bojni otrovi deluju isto.

– Prvi su napravljeni “soman” i “tabun”, i to posle Drugog svetskog rata, pa tek onda VX koji je doskora bio najjači sintetički otrov svih vremena. Navodno je ovaj “novičok” čak pet ili šest puta jači od njega. Svaki nervni otrov pravi na bazi inhibicije holimesteraze, tačnije on inhidrira holimesterazu – enzim na nervnim završecima. S druge strane, postoji antidot, tačnije oksini, koji upravo sprečavaju da ta holimesteraza bude razgrađena. Za svaki nervni otrov mora da postoji antidot. Efikasniji ili manje efikasan, ali sasvim dovoljno jak. U svetu postoji nekoliko miliona hemijskih materija koje mogu biti otrovi, a pravih antidota ima na prste dve ruke. Osim toga, ako pacijentu ne date antropin pre toga, kao da mu ništa niste dali – objašnjava Joksović.
Posebno je zanimljivo da je upravo Jugoslavija osamdesetih godina bila u samom vrhu zemalja koje su lečile nervne bojne otrove.

– Tada smo radili na čuvenom antidotu HI6, koji je posle napušten iz nekih određenih razloga. Pokazali smo da je on mnogo manje toksičan i bolji od ostalih. Tim povodom sam 1985. i išao u Ameriku. Mi smo jedini koristili taj HI6, pa smo to i objavili. Nakon toga Amerikanci su došli kod nas i preuzeli su mnogo toga. Između ostalog i Švedska je počela da koristi taj HI6, koji su Amerikanci stavili u svoje komplete kao antidote protiv nervnih otrova. Znači da ga i Rusi imaju – objašnjava Joksović.

 

Opširniji tekst pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa koje se od petka nalazi u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar