PREOKRET U SAMICI: Kako je osuđenik na smrt postao svetski poznati stručnjak za ptice

PREOKRET U SAMICI: Kako je osuđenik na smrt postao svetski poznati stručnjak za ptice

Foto: Wikipedia


Robert Štrud, osuđeni ubica i psihopata, u zatvoru se zainteresovao za ptice i napisao dve vrlo čitane knjige iz te oblasti

Život se ne završava ni smrtnom presudom ni doživotnom robijom. Dokaz za to je Robert Štrud, osuđeni ubica i psihopata, koji je tokom pola veka provedenog u zatvoru postao samouki ornitolog. Čuveni „ptičar iz Alkatraza” na robiji je napisao dve knjige o kanarincima, koje su štampane u milionskim tiražima.
Zahvaljujući snazi volje i sopstvenom intelektu, Štrud je uspeo da sebi stvori novi život – i čitav fascinantni svet – u maloj zatvorskoj ćeliji.
Rehabilitacija moguća
Rođen u Sijetlu 1890. godine, Štrud je odrastao s nasilnim ocem alkoholičarem. Sa 13 godina pobegao je od kuće na Aljasku i tamo postao makro. Prvi put je 1909. ubio čoveka, barmena koji, navodno, nije hteo da plati njegovoj prostitutki za usluge. Za taj je zločin osuđen na 12 godina robije. U federalnom zatvoru je stekao reputaciju izuzetno nasilnog i opasnog osuđenika. Godine 1912. osuđen je zbog teške telesne povrede, a 1916. je zaklao čuvara. Zbog toga je osuđen na smrt vešanjem, ali mu je majka uspela izdejstvovati pomilovanje od predsednika Vudroa Vilsona, koji je kaznu preinačio u doživotni zatvor. Istovremeno, napravljen je i ustupak T. V. Morganu, upravniku federalnog zatvora, koji se pomilovanju protivio, te je prihvaćen njegov predlog da Štrud ostatak života provede u samici.

Štrud ni u samici nije bio usamljen. Društvo su mu pravili kanarinci, koji su zalutali u njegovu ćeliju. Počeo je da se brine o njima, a potom i da ih proučava čitajući knjige iz zatvorske biblioteke. S vremenom je uspeo čak da iz zatvora prodaje ptice, kao i da objavi knjigu „Bolesti kanarinaca”

Međutim, on tamo nije bio usamljen. Društvo su mu pravili kanarinci, koji su zalutali u njegovu ćeliju. Počeo je da se brine o njima, a potom i da ih proučava čitajući knjige iz zatvorske biblioteke. S vremenom je uspeo čak da iz zatvora prodaje ptice, a 1933. objavio je knjigu „Bolesti kanarinaca”, koju su priznati naučnici vrlo pozitivno ocenili. Međutim, njegov biznis i stečena reputacija doneli su mu, umesto fanfara, neprijateljstvo zatvorskih vlasti i disciplinski prekršaj. Zbog korišćenja ornitološke opreme kako bi proizvodio zabranjeni alkohol 1942. godine, kažnjen je i poslat u zloglasni zatvor Alkatraz. Zanimljivo je da mu tamo, uprkos nadimku, nije bilo dozvoljeno da drži ptice.
Jedan sudija opisao je Štruda kao skromnog čoveka „sa istinskom ljubavlju prema pticama”. Karl Sifakis, autor „Enciklopedije američkih zatvora”, nazvao ga je „sjajnim samoukim stručnjakom za ptice” i verovatno najpoznatijim primerom samousavršavanja i rehabilitacije u zatvoru u SAD. Priča o Štrudu izazvala je pažnju javnosti, pogotovo onog liberalnog dela koji se zalagao za reformu zatvorskog sistema. Zagovornici te teze isticali su ga kao primer da i najgori kriminalci, ako im se pruži prilika, mogu dati koristan doprinos društvu. Štrud zloglasni zatvor nije napustio sve do 1959. godine, kada mu se pogoršalo zdravlje, te je prebačen u federalnu zatvorsku bolnicu u Springfildu u državi Misuri. Tamo je poslednje dane proveo sarađujući s tvorcima biografskog filma „Ptičar iz Alkatraza”, gde je njegov lik tumačio Bart Lankaster i koji je bio čak nominovan za Oskara.
Raj samo za ptice
Inače, Alkatraz je ostrvo površine 90.000 kvadratnih metara u sredini Zaliva San Franciska u Kaliforniji. Ostrvo je ime dobilo 1775. godine, nakon što je do njega doplovio španski istraživač Huan Manuel de Ajala. Smatra se da ga je upravo on nazvao La Isla de los Alcatraces (Ostrvo pelikana). U to vreme, ovo ostrvo je bilo gola stenovita pustoš, koja je bila raj za mnoge vrste ptica. Od sredine tridesetih godina 20. veka pa sve do ukidanja zatvora 1963. godine, važio je za najčuvaniji i najsigurniji zatvor u Americi. Govorilo se da odatle „samo ptice mogu da pobegnu”. Život zatvorenicima dodatno je zagorčavalo pravilo da ne smeju razgovarati jedni s drugima, osim tokom obroka i rekreacije, ali ta zabrana važila je samo u početku. Danas je jedna od omiljenih destinacija mnogih turista širom sveta, a jedan od prvih zatvorenika tamo bio je najpoznatiji američki gangster Al Kapone.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar